Bosna i Hercegovina je postala ključna tranzitna zemlja za krijumčarenje oružja u Evropi.

Bosna i Hercegovina je dugo bila izvorna zemlja za krijumčarenje oružja. Od okončanja rata u Bosni i Hercegovini 1995. godine, ova zemlja je preplavljena malokalibarskim i lakim naoružanjem. Dok su neka od tih oružja krijumčarena u područja sukoba u regionu, druga su korišćena u terorističkim napadima u zapadnoj Evropi. Cene na crnom tržištu su skočile od početka rata u Ukrajini. Nedavne policijske operacije pokazuju da je trgovina dobro organizovana i transnacionalna, kao i da je Bosna i Hercegovina sada i tranzitna zemlja za krijumčarenje oružja.

Arsenali prošlosti i sadašnjosti

Bosna i Hercegovina ima oko 3,2 miliona stanovnika. Program Ujedinjenih nacija za razvoj procenio je 2010. godine da u ovoj zemlji postoji oko 750 000 komada ilegalnog oružja.¹ Na osnovu podataka o lokacijama policijskih akcija na kojima je pronađeno oružje ili su uhapšeni kriminalci, evidentno je da nelegalno vatreno oružje postoji u gotovo svim delovima Bosne i Hercegovine, ali najviše na istoku zemlje, kao i u tuzlanskom i sarajevskom kraju, zapadnoj Hercegovini, području Bosanske Gradiške, Banjoj Luci, Tešnju, Doboju, Bijeljini i Zenici.

Pored toga, procenjuje se da je od 2006. godine bilo devet krađa oružja iz skladišta bosanskih oružanih snaga. U martu 2017. godine iz kasarne u Bileći²nestalo je osam pištolja i šest automatskih pištolja, dok je 2018. godine u kasarni na Palama vojnik ukrao oružje i municiju.³ Ministarstvo odbrane je u februaru 2021. godine obavestilo da je „nestala određena količina oružja” iz Centra za osnovnu obuku u Pazariću, te da je oštećena sigurnosna plomba na ulazu u skladište naoružanja i vojne opreme.⁴ Zamenica predsedavajućeg Zajedničke komisije za odbranu i bezbednost parlamenta, Dušanka Majkić, pitala je kako je moguće da 25 visokokvalitetnih pištolja nestane iz prostorija ministarstva i kako neko može da uđe u skladište i tačno zna gde da ide i šta da uzme⁵. Vredi napomenuti da mnogi od ovih slučajeva nikada nisu rešeni. Prema rečima Majkićeve, „oružje obično završava na stranim tržištima… to je pitanje dobre, brze i lake trgovine”⁶.

Prema informacijama Granične policije Bosne i Hercegovine, brojne nedavne zaplene pokazuju da je krijumčarenje vatrenog oružja iz Bosne i Hercegovine veoma aktivno. Policija u Bosni i Hercegovini je u 2021. godini zabeležila 18 krivičnih dela u vezi sa krijumča-

renjem oružja; zaplenjeno je 27 komada oružja, jedna bomba i 1 135 komada municije. U istom periodu podneto je sedam prekršajnih prijava protiv osumnjičenih krijumčara, dok su privremeno oduzeta dva komada oružja i 231 komad municije.⁷

Droga i oružje imaju slične rute

Organizovane kriminalne grupe koje krijumčare oružje obično su uključene u krijumčarenje droge. Najčešće rute idu kroz poznata žarišta organizovanog kriminala, na primer kroz glavne autoputeve i granične prelaze koristeći plombirane kamione. Međutim, ponekad se koristi manje prohodan teren, na primer šumski putevi duž granice Crne Gore⁸ i Trebinja⁹ i Bileće u Bosni i Hercegovini, upotreba splavova i čamaca u regionu Bijeljine u Srbiji ili Brčko distrikta u Bosni i Hercegovini¹⁰, ili šumske staze oko Čapljine, Ljubuškog ili Gruda u Hrvatskoj.¹¹ Prema rečima osuđenog člana organizovane kriminalne grupe iz Trebinja, kada krijumčari oružja koriste ove rute, oni angažuju lokalne vodiče i nosače.

Postoje indicije da se oružje krijumčari kroz Bosnu i Hercegovinu sa drugih mesta na Zapadnom Balkanu. Advokat koji je branio osumnjičene za trgovinu oružjem u bosanskim sudovima poslednjih 15 godina rekao je: „Postoji krijumčarski kanal koji ide iz Albanije i Crne Gore preko istočne i zapadne Hercegovine u Hrvatsku i Evropu, a koriste ga Hrvati i Srbi. Mislim da je to najjači kanal koji ide otprilike od Crne Gore preko onih „divljih” prelaza u Bileći i okolini. Ide preko zapadne Hercegovine, gde drugi tim preuzima za Hrvatsku.”¹²

U drugim slučajevima, oružje je namenjeno zapadnoj Evropi. Međunarodna istraga koju su zajedno vodili francuska i hrvatska policija u martu 2022. godine otkrila je da kriminalna grupa koja uključuje članove iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Francuske pokušava da prokrijumčari oružje u Francusku.¹³

Hrvatska kancelarija za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala je u decembru 2018. godine pokrenula istragu protiv dva hrvatska člana kriminalne organizacije koji su navodno krijumčarili ekstazi iz Holandije u Hrvatsku, kao i optičku opremu za oružje i 37 kilograma plastičnog eksploziva iz Bosne i Hercegovine u Hrvatsku. Plan ove kriminalne grupe bio je da nabavlja, krijumčari i preprodaje velike količine ekstazija i kokaina iz Holandije u Hrvatsku unapred dogovorenim kupcima, kao i da krijumčari i prodaje velike količine oružja iz Bosne i Hercegovine u Hrvatsku, a zatim u zapadnoevropske zemlje. Policija je zaplenila oružje i eksploziv na području Slavonskog Broda i Okučana.¹⁴

Slika 1 Krijumčarenje oružja kroz Bosnu i Hercegovinu.

Veze između trgovine oružjem i trgovine drogom mogu se videti i u policijskoj akciji „Storidž 2“¹⁵ iz decembra 2021. godine, koja je sprovedena u mestu Bosanska Gradiška u Republici Srpskoj, u blizini granice sa Hrvatskom. Operacija je pokrenuta kako bi se prekinuo lanac krijumčarenja narkotika, ali nakon pretresa nekoliko lokacija, policija je otkrila velike količine oružja, municije i mina. Uhapšeno je 20 osumnjičenih članova organizovane kriminalne grupe.

Kako prenose mediji, policija je pratila grupu iz Bosanske Gradiške preko aplikacije „Sky“.¹⁶ Oni su primetili da se droga i vatreno oružje privremeno čuvaju na skrivenim lokacijama u Bosanskoj Gradišci i da grupa ima kombije i putnička vozila sa specijalnim odeljcima za skrivanje narkotika i oružja. Dokumenti tužilaštva otkrivaju da je ova grupa imala veze sa saučesnicima u Zagrebu i Osijeku u Hrvatskoj, kao i sa klijentima u Srbiji i zapadnoj Evropi.¹⁷ Na primer, u novembru 2020. godine, članovi grupe su navodno prokrijumčarili 23 pištolja iz Bosne i Hercegovine u Nemačku, zaradivši 53 000 €.

Oružje zaplenjeno iz kuće jednog kriminalca i navodnog plaćenog ubice u Ritopeku, u Srbiji.

Foto: MUP Srbije

Vredi napomenuti da su članovi kriminalne grupe iz Bosanske Gradiške povezani sa brojnim ubistvima u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini. Na primer, prilikom traganja za ubicom Strahinje Stojanovića, koji je ubijen 13. septembra 2020. godine kada je pod njegovim automobilom eksplodirala bomba, srpska policija je otkrila „kuću strave” u Ritopeku za koju se smatra da je dom plaćenog ubice. Bila je puna oružja, od kojih su neka navodno nabavljena od kriminalaca u Bosanskoj Gradišci.¹⁸

Neposredna prodaja

Iako se čini da su kriminalne grupe iz Bosne i Hercegovine deo multinacionalnih kriminalnih mreža, u drugim slučajevima izgleda da pokušavaju da prodaju oružje „iz prve ruke”, što donosi veću dobit. Nemačka i bosanska policija su u januaru 2020. godine osujetile pokušaj bosanskog državljanina da prokrijumčari oružje u Nemačku i Holandiju. Prema optužnici Tužilaštva Bosne i Hercegovine, u Drezdenu je u automobilu bosanskih registarskih oznaka otkriveno 95 ručnih bombi, četiri poluautomatske puške, osam pištolja i značajna količina municije različitog kalibra, od kojih je sve bilo namenjeno ilegalnom tržištu.¹⁹ Slično tome, policija u Bosni i Hercegovini je u maju 2021. godine uhapsila četvoricu muškaraca koji su pokušali da prokrijumčare velike količine nedozvoljenog vatrenog oružja (uključujući ručni raketni bacač) u zapadnu Evropu.²⁰ Njih trojica su ranije osuđivani za slična krivična dela. U novije vreme, u avgustu 2021. godine, pripadnici bosanske granične policije zaplenili su arsenal oružja i municije i uhapsili bosanskog državljanina iz Zvornika koji je osumnjičen za krijumčarenje oružja u Francusku za ilegalno tržište.²¹

Prema rečima bivšeg člana kriminalne grupe iz Trebinja, potražnja za oružjem i njegova cena u regionu raste tokom perioda političke nestabilnosti, kao kada su na severu Kosova postavljene barikade ili pre izbora 2020. godine u Crnoj Gori.²² Postoje indicije da su se cene vatrenog oružja na crnom tržištu u Bosni i Hercegovini udvostručile od početka rata u Ukrajini.

Trgovina malokalibarskim i lakim naoružanjem je pre-tnja sama po sebi i često je nuspojava sukoba. Kao što je pokazano u slučaju Bosne i Hercegovine, kriminalne grupe koje se bave trgovinom narkoticima često su uključene u trgovinu oružjem, za koju Zapadni Balkan ostaje glavni region snabdevanja i tranzita.

Napomene