Iznuda je potcenjena i nedovoljno se prijavljuje u Srbiji.

Koliko su iznuda i zelenašenje veliki problem u Srbiji? To je pitanje koje je Miloš Katić, predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine, počeo da istražuje 2021. godine zahvaljujući stipendiji Fonda za otpornost GI-TOC-a. Motivisan svojim ličnim iskustvom u maloj zajednici, Katić je analizirao institucionalne odgovore i percepcije građana o iznudi, reketiranju i zelenaštvu u Srbiji. Njegova saznanja objavljena su u decembru 2021. godine¹.

Glavna razlika između iznude i zelenašenja je u tome što počinilac u iznudi prisiljava žrtvu na nezakonito pribavljanje imovine, dok u zelenaštvu žrtva traži finansijske usluge od počinioca u vidu kredita i potom se iskorišćava. U Krivičnom zakoniku Srbije, iznuda je krivično delo imovinske prirode. Podrazumeva nameru da se protivpravno stekne imovinska ili druga korist silom ili pretnjom. Sila može biti direktna ili indirektna, dok pretnja mora biti takvog intenziteta da stvara osećaj straha. Izvršilac ne mora da ima nameru da lično primi ovu korist; iznuda se može izvršiti i u tuđu korist.

Prema Katićevom izveštaju, pojedinci uglavnom iznuđuju relativno male sume novca od ljudi koji su u teškoj finansijskoj situaciji. Na primer, huliganske kriminalne grupe koje upravljaju privatnim kompanijama za obezbeđenje u Beogradu i Novom Sadu često iznuđuju restorane ili klubove, tražeći hiljade evra da ih „zaštite”. „Ovo je klasično reketiranje”, rekao je Katić. „Vlasnici plaćaju zaštitu iako je nisu tražili, jer je to jedini način da rade ili da ne naruše svoj ugled.”

Na osnovu svog istraživanja, Katić je zaključio da je iznuda u Srbiji širom rasprostranjena, ali potcenjena. „Ljudi u Srbiji ne shvataju iznudu ozbiljno dok im ne zakuca na vrata. Kada se to desi, nisu sigurni kako da reaguju”, rekao je Katić. Ona je takođe je relativno nepoznat fenomen. „Ljudi znaju više o reketiranju i zelenaštvu, možda zbog televizijskih serija i filmova, ali i zato što poznaju više žrtava ili počinioca tih dela”, objasnio je on.

On je u svojoj studiji primetio veliku razliku između broja prijavljenih slučajeva i toga kako građani gledaju na te zločine. Prema Katićevim rečima, ljudi smatraju da ih srpski pravni sistem neće zaštititi, zbog čega „ne čudi što se većina ljudi plaši da prijavi iznudu, reketiranje i zelenaštvo”.

	Broj krivičnih prijava
Beograd	345
Južna i istočna Srbija	235
Šumadija i zapadna Srbija	178
Vojvodina	185
Ukupno	943

Slika 3 Krivične prijave za iznudu u Srbiji,
po regionima, 2016–2020.

Miloš Katić i Sanja Kosović, Iznuda i zelenaštvo u Srbiji za period od 2016. do 2020. godine, GI-TOC i Vojvođanski istraživačko-analitički centar, decembar 2021. godine, https://voice.org.rs/wp-content/uploads/2021/12/Case-study-2021-1.pdf

	Broj krivičnih prijava
Beograd	109
Južna i istočna Srbija	57
Šumadija i zapadna Srbija	62
Vojvodina	82
Ukupno	310

Slika 4 Krivične prijave za zelenaštvo u Srbiji, po regionima, 2016–2020.

Miloš Katić i Sanja Kosović, Iznuda i zelenaštvo u Srbiji za period od 2016. do 2020. godine, GI-TOC i Vojvođanski istraživačko-analitički centar, decembar 2021. godine, https://voice.org.rs/wp-content/uploads/2021/12/Case-study-2021-1.pdf

On je dodao: „Na primer, osoba je pozajmila 500 000 evra i dogovorila kamatnu stopu. Nakon nekog vremena, nije mogao da vrati iznos, a zelenaš mu je oduzeo hotel. Počeo je sudski postupak, a sudski veštak je smanjio vrednost hotela na milion evra, što nije bilo dovoljno za vraćanje duga zelenašu koji uvek traži sve više i više novca. Na kraju se ispostavilo da zelenaš radi organizovano i da ovo nije jedini hotel koji je uzeo. Ima tim advokata koji sklapaju ugovore i ima veze u pravosuđu.”

Katićeva saznanja otkrivaju da se ljudi u gradovima češće usude da prijave slučajeve iznude, posebno kada iznudu vrše pojedinci, a ne organizovane grupe. Sa druge strane, strah je prisutan u manjim sredinama jer se žrtve suočavaju sa rizikom da nalete na počinioce. Slike 3 i 4 pokazuju da se više od trećine svih krivičnih prijava za iznudu i zelenaštvo u Srbiji podnosi u glavnom gradu, Beogradu.

Na Zapadnom Balkanu, najviše kazne za iznudu su u Srbiji i Crnoj Gori, koje predviđaju zatvor do osam godina. Najniže kazne su u Bosni i Hercegovini i na Kosovu, gde se počinioci suočavaju sa tromesečnim zatvorskim kaznama.

Prema Katićevim rečima, većina reketaša su muškarci, mada su uključene i žene. Maloletnici često sprovode šeme reketiranja i iznuđivanja. Kladionice su čvorišta okupljanja žrtava i počinilaca, kao i regrutovanja maloletnika, posebno u gradovima.

Studija zaključuje da je potrebna bliža saradnja između medija i civilnog društva zbog senzacionalističkog pristupa štampe toj temi. „Štampa uglavnom izveštava o ovim slučajevima kada dođe do tragičnog ishoda. Potreban je profesionalniji pristup. Profesionalci u saradnji sa civilnim društvom i medijima treba da spreče ove zločine, a važno je da se usmere na mlade počinioce. Edukacija je ključ. Poverenje između civilnog društva, medija i državnih institucija je jedino rešenje koje donosi prave rezultate”, naglasio je Katić.

Napomene