Global Organized Crime Index
Opservatorija za ilegalne ekonomije u Jugoistočnoj Evropi
Sažetak najvažnijih informacija
-
Da li rat u Ukrajini može da utiče na organizovani kriminal na Zapadnom Balkanu?
Rat u Ukrajini besni već dva meseca i razara ovu državu i njen narod. Takođe, efekti rata se prelivaju van granica zemlje. Pogledajte kako bi rat u Ukrajini mogao da stvori nove šanse organizovanom kriminalu na Zapadnom Balkanu od krijumčarenja oružja, pranja novca, kršenja sankcija, kretanja boraca ili potencijalno da promeni krijumčareske rute.
-
Bosna i Hercegovina je postala ključna tranzitna zemlja za krijumčarenje oružja u Evropi.
Bosna i Hercegovina je i izvor i tranzitna zemlja krijumčarenja malog i lakog oružja. Od okončanja rata u Bosni i Hercegovini 1995. godine, ova zemlja je preplavljena oružjem. Posmatramo odakle oružje dolazi, kuda ide i ko je umešan u ovaj posao koji doprinosi terorizmu, ratu i organizovanom kriminalu.
-
Brčko: Tržište za organizovani kriminal.
U ovom broju fokusiramo se na Brčko, kriminalno žarište na severu Bosne i Hercegovine. U ovom distriktu, blizu granica Bosne i Hercegovine sa Hrvatskom i Srbiji koji je od početka devedesetih na lošem glasu kao bazar za sve, zabeleženi su incidenti u vezi sa krijumčarenjem migranata, oružja i droge. Posmatramo faktore ranjivosti i trenutnu situaciju.
-
Iznuda je potcenjena i nedovoljno se prijavljuje u Srbiji.
U Srbiji se izveštava o iznudi, zelenašenju i reketiranju, ali koliko je zaista veliki ovaj problem? Nova studija sprovedena zahvaljujući stipendiji Fonda za otpornost Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) pokazuje da je ovaj problem potcenjen i da se nedovoljno prijavljuje.
-
Navodi o nestalim bebama i dalje proganjaju Srbiju.
Postoje navodi da je tokom proteklih nekoliko decenija nestalo više hiljada beba iz porodilišta u Srbiji i da su prodate porodicama koje su želele da usvoje dete. Ova šokantna trgovina izašla je na videlo kao rezultat postupka protiv Srbije koji je pokrenut pred Evropskim sudom za ljudska prava. Kako je takva praksa moguća, kako je organizovana i kako se rešava?
O ovom broju
Dobro došli u 12. broj Biltena rizika Opservatorije za ilegalne ekonomije u Jugoistočnoj Evropi Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC).
Kao i mnogi, i mi smo užasnuti događajima u Ukrajini. Takođe smo zabrinuti zbog uticaja rata, kako na Ukrajinu i njen narod, tako i na moguće posledice na drugim mestima. U skladu sa našom misijom, poseban fokus stavljamo na potencijalni uticaj rata na organizovani kriminal na Zapadnom Balkanu. Kao što smo uradili sa COVID-19, pažljivo ćemo pratiti efekte rata u Ukrajini na ilegalne ekonomije u jugoistočnoj Evropi.
Često se govori kako se oružje sa Zapadnog Balkana krijumčari, na primer da bi ga koristile kriminalne grupe ili teroristi u zapadnoj Evropi. U ovom broju detaljnije sagledavamo problem u Bosni i Hercegovini. Iako smo znali da se na crnom tržištu krijumčari oružje koje je zaostavština rata u Bosni i Hercegovini, iznenadili smo se saznanjem da je ona i tranzitna zemlja. Pored toga, nedavna hapšenja i zaplene pokazuju transnacionalnu saradnju, kako od strane kriminalaca, tako i od strane organa za sprovođenje zakona – što je otkriveno u nekoliko nedavnih istraga.
Kao i u svakom broju, fokusiramo se na žarište organizovanog kriminala. Ovog puta je to Brčko na severu Bosne i Hercegovine. Na osnovu intervjua i zapažanja iz prve ruke, objašnjavamo faktore ranjivosti i vrste ilegalnih trgovina u ovom malom regionu, kao i probleme korupcije u policiji.
Zahvaljujući stipendiji Fonda za otpornost GI-TOC-a, Miloš Katić iz Vojvodine u Srbiji sproveo je istraživanje o iznudi i zelenašenju u zemlji. Profilišemo pojedine glavne nalaze njegovog istraživanja, objavljenog u decembru 2021. godine.
Mediji u Srbiji su proteklih godina izveštavali o nestalim bebama. Iako su slučajevi pod lupom novinara stari nekoliko decenija, čini se da krađa i trgovina bebama, pa čak i embrionima, može i dalje da predstavlja problem u mnogim zemljama, sa elementima organizovanog kriminala.
Nedavno smo objavili izveštaj o ilegalnim finansijskim tokovima (IFF) u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, koja se nadovezuje na sličnu procenu iz 2020. godine kada smo analizirali ključne pokretače i aktuelne trendove IFF-a u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji.1 U izveštaju se ističe potreba za novim informacijama o uticaju i štetnosti IFF-a, kao i sposobnosti civilnog društva da istraži i podigne svest o ovoj vrsti kriminala. Nadamo se da ćemo se u budućnosti fokusirati na ove teme.
Uvek tražimo nove načine predstavljanja našeg rada. Stoga smo razvili onlajn interaktivnu platformu koja sadrži neke od podataka i glavnih nalaza naših izveštaja. Prvi vizuelni prikaz je pregled krijumčarenja migranata preko Zapadnog Balkana. Informacije se zasnivaju na izveštaju iz 2021. godine „Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu“.2 Ovaj alat pruža podatke o nezakonitim graničnim prelazima duž balkanske rute, broju i nacionalnosti migranata i azilanata, procenjenoj dobiti tržišta krijumčarenja migranata i interaktivno prikazuje mape krijumčarenja i cene ruta. Pratite i dalje naše vizualizacije, sledi prikaz veza organizovanog kriminala i fudbalskih huligana, kao i krijumčarenja kroz luke u jugoistočnoj Evropi.
Ukoliko imate predlog za priču ili želite da pružite povratne informacije, obratite se na adresu: almedina.dodic@globalinitiative.net
Napomene
-
R Cartwright and K Amerhauser, Ilegalni finansijski tokovi u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji: Ključni pokretači i aktuelni trendovi, GI-TOC, januar 2022. godine; Za izveštaj za 2020. godinu pogledati Tuesday Reitano i Kristina Amerhauser, Ilegalni finansijski tokovi u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji: Ključni pokretači i aktuelni trendovi, GI-TOC, avgust 2020. godine, https://globalinitiative.net/analysis/iffs-western-balkans/. ↩
-
W Kemp, K Amerhauser and R Scaturro, Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu, GI-TOC, maj 2021. godine, https://globalinitiative.net/analysis/western-balkans-crime-hotspots-3/. ↩