Da li rat u Ukrajini može da utiče na organizovani kriminal na Zapadnom Balkanu?

Organizovani kriminal nije na prvom mestu u našim mislima dok sa užasom gledamo razaranja u Ukrajini. Međutim, svi ratovi imaju efekte prelivanja i dugoročne posledice, čemu je Jugoslavija svedočila devedesetih godina. Rat u Ukrajini mogao bi da proširi mogućnosti organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu, uključujući, kao rezultat trgovine oružjem, pranje novca, kršenje sankcija, kretanje boraca ili moguće pomeranje ruta krijumčarenja.

Ukrajinske izbeglice prelaze u Poljsku, mart 2022.

Fotografija: Sean Gallup/Getty Images

Jedan od zapanjujućih odgovora Zapada na agresiju Rusije na Ukrajinu čine njena ekonomska ograničenja, uključujući sankcije i zabrane putovanja. Jedna od retkih preostalih ruta za putovanja Rusima je preko Beograda. Nema sumnje da se njihov novac može takođe kretati unutar regiona ili kroz njega. Zaista, poslednjih godina nekoliko hiljada stranaca iskoristilo je takozvane šeme „zlatnih” pasoša u nekim evropskim zemljama, uključujući jugo- istočnu Evropu.¹ I neke zemlje Zapadnog Balkana, poput Crne Gore i Severne Makedonije, nastavljaju da nude šeme „državljanstva za investicije”.² U nedavnom slučaju, Crna Gora je dala azil ruskom tajkunu koji se traži zbog ubistva.³

Iako nisu među najvećim investitorima na Zapadnom Balkanu, u prošlosti su ruski i ukrajinski oligarsi parkirali svoje bogatstvo u Srbiji, na primer, ili duž crnogorske obale. Jadranska obala je igralište za one izuzetno bogate; jedna od superjahti ruskog oligarha Romana Abramoviča nedavno je pristala u marini u Crnoj Gori.⁴

Bogati Rusi u migracijama bi mogli da traže investicione mogućnosti u regionu i mogli bi da iskoriste veze dobro uspostavljenih kriminalnih grupa sa kontaktima u političkim i poslovnim krugovima. Postoji opasnost da bi ruski novac mogao da se opere kroz nekretnine, turizam, kockanje i drugim sektorima koji su podložni IFF-u, što bi uticalo na lokalne ekonomije i politiku.

Rusija se suočava sa sankcijama bez presedana, a ukoliko se sukob nastavi, mogu se izreći dodatne kazne. Neke zemlje Zapadnog Balkana nisu se pridružile zabrani ruskih letova, pa su aerodromi poput beogradskog (i preko Istanbula do svih prestonica u regionu) postali ključna čvorišta za ruske putnike. Moguće je da bi ruska imovina, koja je zamrznuta u mnogim zemljama, mogla da nađe sigurno utočište u zemljama Zapadnog Balkana gde se Rusi već osećaju prijatno u poslovanju. Zapadni Balkan bi takođe mogao da bude kanal za trgovinu luksuznom robom, alkoholom i cigaretama. Ali, region se ne graniči ni sa Ukrajinom ni sa Rusijom i količina kršenja sankcija će verovatno biti ograničena – ali vredna pažnje.

Zastrašujuće znamenje ovog vremena je da bi crno tržište moglo da se razvije za lekove koji su napravljeni da smanje uticaj nuklearnog zračenja: u apotekama u Severnoj Makedoniji u ovom trenutku gotovo da nema tableta kalijum jodida.⁵ Kao i u drugim delovima Evrope, postoji i zabrinutost zbog nestašice određene robe široke potrošnje i rastućih cena; dva najočiglednija primera na Zapadnom Balkanu do sada su benzin i suncokretovo ulje.⁶ Nestašice na tržištu bi mogle da stvore podsticaje za krijumčarenje.

Pomeranja na rutama krijumčarenja

S obzirom na to da je Turska suzbila krijumčarenje (posebno migranata) nakon 2015. godine, smatra se da su se neke rute za krijumčarenje droge pome- rile ka pomorskim rutama preko Crnog mora ili čak u Jadran.⁷ Prvi trend potvrđuju značajne zaplene od 400 kilograma heroina iz Irana u luci Varna u Bugarskoj i 1 400 kilograma u Konstanci u Rumuniji koje su vlasti izvršile u februaru i maju 2021. godine.⁸ Ove luke bi mogle da postanu privlačnije za ilegalne tokove ako se prekine trgovina ljudima u Odesi i drugim crnomorskim lukama zbog rata u Ukrajini. Povećanje trgovine putem balkanske pomorske rute može se primetiti i velikim zaplenama tokom poslednjih godina u severoistočnim jadranskim lukama Koper, Slovenija (gde je zaple-njeno više od jedne tone heroina između 2019. i 2021. godine); Ploče, Hrvatska i Trst, Italija.⁹ Ovo pomeranje u krijumčarenju heroina dolazi u trenutku kada postoje povećani dokazi o krijumčarenju kokaina u jadranske luke. Reka Dunav bi takođe mogla da postane kanal za krijumčarenje.

Ogromna količina oružja se sliva u Ukrajinu, uključujući oružje sa Zapadnog Balkana. Postoje indicije da se na poprištu borbe koriste automatske puške i minobacači napravljeni u Srbiji.¹⁰ Prema rečima izvora upoznatog sa kriminalnim miljeom u Bosni i Hercegovini, cene vatrenog oružja na crnom tržištu te zemlje porasle su za više od 100 odsto od kraja februara, što je trend koji je očigledno vidljiv i u nekim zemljama zapadne Evrope. Moguće je da je rat stvorio povećanje potražnje, pre svega od onih koji su se uputili u taj region kao dobrovoljni borci. Postoji opasnost da će se neko oružje koje je preplavilo Ukrajinu vratiti na Zapadni Balkan, bilo da bi ga koristile kriminalne grupe ili paravojne formacije, ili da bi se prodavalo na crnom tržištu.

Mladići iz jugoistočne Evrope otišli su da se bore u Ukrajini – na obe strane – od izbijanja krize 2014. godine,¹¹ iako je to u većini zemalja regiona nezakonito. Očekuje se da će se brojke povećati ako se rat nastavi, pogotovo zato što je Ukrajina stvorila takozvanu „legiju stranaca“. ¹² Kao i u drugim situacijama, kao što je slučaj boraca koji su otišli iz Evrope u Siriju ili Irak, mnogi se neće vratiti kući.

Međutim, tok oružja i boraca između Zapadnog Balkana i Ukrajine mogao bi da poveća rizik od (posebno desničarskog) nasilnog ekstremizma, ubistava i nasilja paravojnih formacija. Ova poslednja pretnja je posebno zabrinjavajuća u odnosu na destabilizirajući uticaj oružanih grupa u regionima u kojima etničke tenzije mogu brzo da se rasplamsaju. Moto klub „Noćni vukovi”, na primer, ima ogranke u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U prošlosti je bilo izveštaja o ruskim plaćenicima obučenim u Srbiji i Republici Srpskoj koji su bili povezani sa organizovanim kriminalom.¹³ Tok oružja i boraca napred-nazad iz ratne zone u Ukrajini mogao bi da proširi redove kriminalnih i paravojnih grupa na Zapadnom Balkanu, ojača njihove arsenale i poveća radikalizaciju.

Visok broj ljudi – posebno žena i dece – koji beže iz Ukrajine mogao bi da poveća ranjivost na trgovinu ljudima. Što kriza duže traje i ljudi postaju očajniji, to je veća opasnost da neki postanu žrtve seksualnog iskorišćavanja, uključujući i Zapadni Balkan – na primer u velikim gradovima, letovalištima na jadranskoj obali ili onlajn. Evropol je čak izdao obaveštenje o ranom upozoravanju u kojem se naglašava kako su žene, deca i ranjiva lica potencijalne žrtve kriminalnih mreža koje se bave trgovinom ljudima.¹⁴ Upozorio je da su maloletnici bez pratnje u najvećem riziku za seksualno iskorišćavanje i eksploataciju radne snage, kao i za prisilni kriminal i prosjačenje ili druge kriminalne aktivnosti.

Rat u Ukrajini stvorio je najveći potres u evropskoj bezbednosti od kraja Hladnog rata i najdublje uznemiravanje svetskog poretka od 1945. godine. Kriminalci su uvek oni koji se prvi pokreću u vreme promena i sukoba. Rat će bez sumnje uticati na geopolitiku na Zapadnom Balkanu, a možda čak i na nacionalnu politiku i međuetničke odnose. Takođe bi mogao da oživi razgovore o procesu pridruživanja EU, posebno imajući u vidu zahtev Ukrajine za članstvo u EU.¹⁵

Verovatno će imati i uticaj na kriminalna tržišta i IFF-ove, a pokrenuo je i odlazak mladića na ovo novo evropsko ratište. To je nešto što nacionalne agencije za sprovođenje zakona, kao i regionalne organizacije i sve zainteresovane strane čiji je interes stabilnost na Zapadnom Balkanu treba da očekuju i pažljivo posmatraju, naročito kada se ti borci i njihovo oružje vrate kući. Sa svoje strane, GI-TOC će nastaviti da prati uticaj rata na kriminalna tržišta.

Napomene