Najnovije iz Opservatorije za ilegalne ekonomije u jugoistočnoj Evropi

Uloga civilnog društva u otkrivanju ilegalnih finansijskih tokova

U novom izveštaju GI-TOC-a o IFF-u u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji ističe se potreba za povećanjem informacija o uticaju i štetnosti IFF-a, kao i jačanjem sposobnosti civilnog društva da istraži i podigne svest o ovim vrstama krivičnih dela. U izveštaju se otkriva kako ilegalni finansijski tokovi potiču iz ove tri ekonomije usled korupcije, utaje poreza i organizovanog kriminala.

Finansijski sistem je ključni kanal kroz koji se kreće nezakonito stečena imovinska korist. Sve tri zemlje imaju značajan domaći i međunarodni bankarski sektor i sve imaju probleme sa pranjem novca. Procenjuje se da je samo u 2020. godini oprano od 2 do 5% BDP-a. Veći deo tog novca ide u nekretnine, turizam i preduzeća koja se zasnivaju na gotovini.

Sve tri zemlje posvetile su značajnu pažnju ilegalnim finansijskim tokovima kroz pojačane antikorupcijske napore, finansijsko upravljanje i transparentnost javnog sektora. Ipak, čini se da je njihov štetan uticaj slabo shvaćen od strane civilnog društva i vladinih aktera. Postoji potreba da civilno društvo poveća količinu i kvalitet podataka dostupnih na svim komponentama i kanalima IFF-a, kao i da uđe u dijalog sa državnim zvaničnicima, privatnim sektorom i širom javnošću na tu temu.

Civilno društvo na Zapadnom Balkanu možda još uvek nema osnovnu ekspertizu o IFF-u, ali je važna grupa zainteresovanih strana koju treba angažovati pružanjem dokaza za nove politike, nadzorom i praćenjem napretka vlade, kao i podizanjem svesti javnosti.

Ovaj izveštaj prati objavljivanje slične procene u 2020. godini i analizira ključne pokretače i trenutne trendove IFF-a u Albaniji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji.¹

Novi onlajn alat prati krijumčarenje migranata na Zapadnom Balkanu

Procenjuje se da je 2015. godine 1,5 miliona azilanata i migranata – delimično izazvanih ratovima u Siriji i Iraku – prošlo kroz Tursku i Grčku do Zapadnog Balkana, a odatle do zapadne Evrope. Do danas, Zapadni Balkan ostaje čvorište za migrante koji pokušavaju da dođu do zapadne Evrope.

GI-TOC je analizirao tržište za krijumčarenje migranata 2021. godine u izveštaju pod nazivom „Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu“.² Kao nastavak, uzimajući u obzir dinamičnu prirodu tržišta kriminala, GI-TOC je razvio interaktivni onlajn alat koji pruža pregled izgleda krijumčarenja migranata u regionu.

Ovaj alat pruža podatke o nezakonitim graničnim prelazima na balkanskoj ruti; broju i nacionalnosti migranata i azilanata; procenjenoj dobiti tržišta krijumčarenja migranata; i prikazuje interaktivnu mapu koja pokazuje krijumčarske rute i cene plaćene za svaku rutu.

Izgled ovog alata je prilagođen korisnicima i periodično se ažurira, a dostupan je široj javnosti, uključujući organizacije civilnog društva, medijske kuće, analitičare, studente i organe za sprovođenje zakona. Korisnici mogu da dele ceo alat i/ili određene odeljke i grafikone sa svojim mrežama preko društvenih medija.

Ovo je prvi u nizu interaktivnih analitičkih alata koje je kreirala Opservatorija, a koji su osmišljeni ne samo da obezbede alternativni način za objavljivanje rezultata istraživanja, već i da podstaknu dijalog, politike i svest zainteresovanih strana uz podršku koju pruža analiza.

Da biste istražili ovaj alat, posetite https://globalinitiative.net/analysis/migrant-smuggling-western-balkans/.

Napomene