Brčko: Tržište za organizovani kriminal.

Proteklih godina Brčko distrikt u Bosni i Hercegovini bio je poprište niza incidenata vezanih za krijumčarenje migranata, oružja i droge. To je delom zbog lokacije Brčkog na ruti krijumčarenja, kao i korupcije i slabe uprave.

Pre izbijanja rata u Bosni i Hercegovini 1992. godine, Brčko je bio multietnički grad i poznato regionalno transportno čvorište gde su se ukrštali glavni železnički, drumski i rečni putevi koji su povezivali Jugoslaviju. Raspadom Jugoslavije, Brčko se sada nalazi u trouglu gde se susreću granice Hrvatske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Luka Brčko je nekada bila jedna od najvažnijih rečnih luka u bivšoj Jugoslaviji. Ova strateška pozicija bila je razlog zbog kojeg je Brčko pretrpeo ogromna razaranja tokom rata. Kao posledica teških borbi, grad je uništen, a hrvatsko i bošnjačko stanovništvo proterano. Status Brčkog bio je toliko osporavan da je tokom mirovnih pregovora u Dejtonu odlučeno ne samo da ovaj grad bude deo oba entiteta Bosne i Hercegovine, već i da dobije i status zasebnog mešovitog entiteta formalno priznatog kao distrikt.

Tokom rata Brčko je bilo središte aktivnosti na crnom tržištu. Nakon rata, mirovne snage su očistile područje i uskoro su trgovci počeli da postavljaju improvizovane zgrade da bi prodavali svoju robu. Takozvana tržnica „Arizona” postala je zloglasno tržište bez poreza, gde je bilo moguće kupiti skoro sve. Kao rezultat toga, bila je magnet za krijumčarenje i druge vrste kriminala, uključujući prostituciju.¹ Procenjuje se da je 1996. godine crno tržište činilo 98 odsto privrede ovog distrikta.

U cilju stavljanja trgovine pod kontrolu, lokalna vlada i njeni međunarodni partneri izgradili su novu tržnicu, koje je postalo mesto gde ljudi iz celog regiona kupuju i prodaju robu. Danas se u toj tržnici nalazi više od 2 000 poslovnih jedinica, a procenjuje se da je svako- dnevno poseti između 5 000 i 6 000 ljudi.² Godišnje se iz prihoda tržnice „Arizona”, koja je postala najveća tržnica u bivšoj Jugoslaviji, u državni budžet sliva oko 10 miliona evra poreza.³ Ipak, Brčko je i dalje jedan od najsiromašnijih regiona u zemlji; u decembru 2021. godine prosečna mesečna plata iznosila je 502 €, što je najniže u Bosni i Hercegovini.⁴

Međutim, pretvaranje crnog tržišta legalne robe u legalno tržište nije eliminisalo ilegalne aktivnosti u ovom distriktu. Kriminalci su tražili druge mogućnosti, pre svega trgovinu drogom i ljudima, kao i krijumčarenje vatrenog oružja i visokotarifne robe.

Slika 2 Brčko, u Bosni i Hercegovini, je ključni krijumčarski čvor u regionu.

Saradnja među kriminalcima, korupcija u policiji

Geografska lokacija Brčkog čini ga ključnim čvorom za krijumčarenje između Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije. Pošto ga od EU deli samo reka Sava, on je privlačno mesto za krijumčarenje van regiona, uključujući i migrante. Kriminalne grupe u Brčkom učestvuju u transnacionalnim kriminalnim aktivnostima sa svojim saradnicima u dve susedne zemlje. U protekle dve godine, nekoliko policijskih operacija je prekinulo krijumčarenje narkotika, vatrenog oružja i migranata koje je uključivalo multinacionalne kriminalne grupe.⁵ Poznato je da kriminalci iz Hrvatske i Srbije ponekad prelaze granicu kako bi se pritajili u Brčkom⁶. To ne znači da je Brčko uvek mirno mesto. Zbog kriminalnog miljea, dolazilo je do brojnih nasilnih incidenata, bilo da se radi o obračunima kriminalaca ili oružanih pljački i napada.⁷

Iako se kriminalci relativno lako kreću regionom, složen sistem vlasti u Bosni i Hercegovini - koji se takođe ogleda u policijskom i pravosudnom sistemu - ponekad ometa saradnju među zvaničnicima organa reda. Loša saradnja između kantonalnih i federalnih vlasti, kao i sa državnim agencijama u zajedničkim akcijama na suzbijanju kriminala, a naročito nedostatak razmene podataka, daju prostor kriminalcima da deluju.

Korupcija takođe ometa borbu protiv organizovanog kriminala. Kriminalne grupe uspele su da regrutuju policajce iz Brčkog da lično učestvuju u trgovini i krijumčarenju narkotika, kao i da štite i posreduju u primopredaji narkotika. Pomoćnik šefa kriminalističke policije Brčko distrikta uhapšen je 2018. godine kada mu je u autu pronađen 1,1 kilogram čistog kokaina vrednog 130 000 evra⁸. Kako su se nepravilnosti nastavile, šef policije je u aprilu 2019. godine privremeno suspendovao sedam policijskih službenika zbog sumnje da su izvršili teška kršenja službene dužnosti.⁹ Ubrzo nakon toga, policijski službenici ponovo su uhapšeni na području Brčko distrikta, kao i pripadnici granične policije, zbog krivičnih dela primanja mita i krijumčarenja migranata i droge. Upečatljivo je da ima toliko slučajeva korupcije u tako maloj oblasti, uprkos činjenici da je policija bolje plaćena nego u drugim delovima Bosne i Hercegovine, da ima dobru opremu, obuku i podršku međunarodne zajednice i da radi u novoj zgradi koja košta više od 5 miliona evra¹⁰.

Uprkos problemima organizovanog kriminala u regionu i korupcije u okviru policijske službe, policija Brčko distrikta je sprovela nekoliko uspešnih operacija protiv krijumčarenja migranata, oružja i droge, posebno kada je sarađivala sa kolegama u Hrvatskoj, Nemačkoj i Austriji.

U policijskoj operaciji kodnog naziva „Cer” 2019. godine je uhapšeno 17 osoba, među kojima su dva bivša i jedan sadašnji policajac. Pronađena je velika količina narkotika, namenjenih za uličnu prodaju, a zaplenjeno je oko tri kilograma droge. Među njima su marihuana, spid i ekstazi u vrednosti od oko 20 000 evra, kao i pribor za pakovanje, oružje i mobilni telefoni. Zaplenjeno je preko 8 000 evra u lokalnoj valuti.¹¹

Tokom policijske akcije kodnog naziva „Bjegunac”, sprovedene u novembru 2021. godine, dva pripadnika policije Brčko distrikta bila su deo organizovane kriminalne grupe koja je kupovala i prodavala drogu na području Brčko distrikta, kao i na području Bijeljine, Pelagićeva i Orašja. Tokom ove operacije pronađeno je oko kilogram marihuane, kao i nešto više od sto grama kokaina.¹²

Brčko ima mnoge karakteristike koje su vidljive u drugim žarištima organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu: atraktivna lokacija za ilegalnu trgovinu, slabo upravljanje (u ovom slučaju pogoršano korupcijom) i ekonomska ranjivost. Ovaj distrikt trpi dodatni hendikep zloupotrebe sredstava koja su očajnički potrebna za jačanje otpornosti civilnog društva. Na tako malom mestu, svi se poznaju. To čini promene teškim. S druge strane, posvećen pristup poštenih zvaničnika, ojačan podrškom međunarodne zajednice, vrlo brzo može da napravi veliku razliku. Potrebni su veći napori za jačanje civilnog društva i izgradnju mostova između civilnog društva i vladinih institucija sa integritetom kako bi se smanjio prostor koji kriminalne grupe mogu da iskoriste.

Po rečima višeg policijskog službenika: „Svesni smo da imamo probleme. Ali, smo takođe posvećeni borbi protiv kriminala. Dugo vremena, korupcija ovde u policiji je bila standard, ali sada se struja menja.“¹³

Napomene