Oslobađanje „zarobljene“ države: Intervju sa makedonskom nevladinom organizacijom Eurothink.

U najnovijem izdanju naše redovne serije koja profiliše rad organizacija civilnog društva na Zapadnom Balkanu koje rade na jačanju otpornosti na organizovani kriminal, razgovaramo sa Dimitrom Nikolovskim i Aleksandrom Stojanovskim iz Eurothink-a – Centra za evropske strategije u Skoplju, Severna Makedonija.

Dimitar Nikolovski i Aleksandar Stojanovski iz Eurothink-a – Centra za evropske strategije, Skopje..

Koji je istorijat i koja su ovlašćenja Eurothink-a?
Eurothink je osnovan 2002. godine kao Makedonski centar za evropsku obuku. Prvobitni fokus bio je na obuci o temama vezanim za pristupanje Evropskoj uniji za ljude u javnoj upravi, civilnom društvu i medijima. Godine 2007. ime je promenjeno u Eurothink - Centar za evropske strategije. To je bio odraz promene fokusa sa obuke na više ekspertski orijentisanu organizaciju civilnog društva posvećenu generisanju i razmeni istraživanja i aktivnosti politike zasnovanih na dokazima.

Kada i zašto je rad Eurothink-a prešao sa fokusiranja na EU na posvećivanje više pažnje organizovanom kriminalu i korupciji?
EU je i dalje u velikoj meri glavni fokus našeg rada, ali smo 2016. godine proširili naš obim da bismo rešili neka od glavnih pitanja sa kojima se naša zemlja suočava – kao što su nasilni ekstremizam, migracije, korupcija, organizovani kriminal i pitanja životne sredine. Sa dramatičnim događajima oko pada vlade Nikole Gruevskog, mislili smo da je potrebno više pažnje posvetiti pitanjima koja se odnose na poglavlje 24 pravne tekovine EU o pravosuđu, slobodi i bezbednosti. Dosta nevladinih organizacija se fokusiralo na korupciju, ali skoro nijedna na pitanja organizovanog kriminala koja se odnose na procese iz poglavlja 24.

Kako biste ocenili napredak Severne Makedonije, posebno u vezi sa poglavljem 24?
Sadašnja vlada svakako radi bolji posao od prethodne: treba da se podsetimo da je Evropska komisija jednom opisala Severnu Makedoniju kao „zarobljenu državu“ pod režimom Gruevskog. Zaista, napredak je bio dovoljno dobar da zemlja bude pozvana da otvori pregovore o pridruživanju sa EU, pre nego što je to blokirala Bugarska. Međutim, postoji prostor za poboljšanje, na primer u vezi sa smanjenjem politizacije policije (uključujući i proces provere), poboljšanjem finansijskih istraga i zaplene i povraćaja imovine, poboljšanjem upravljanja granicama i uspostavljanjem efikasnijih procedura za traženje azila.

Kako organizacije civilnog društva kao što je Eurothink mogu da pomognu u implementaciji poglavlja 24?
Možemo da imamo nadzornu funkciju i da nadgledamo implementaciju. Napravili smo mrežu zainteresovanih nevladinih organizacija u Severnoj Makedoniji pod nazivom Mreža 24 koja radi upravo to. Međutim, civilno društvo može pomoći i na druge načine – što mi i radimo – kroz analize i preporuke, anketiranje javnog mnjenja o relevantnim temama, pružanje informacija o potrebama, interesima i stavovima građana, podizanje svesti i pružanje profesionalne podrške. Takođe smo objavili specifične smernice za učešće organizacija civilnog društva u poglavlju 24.¹

Objavljujete redovan Evrometar, koji meri odnos javnosti prema EU. Kakva je vaša procena trenutnog javnog mnjenja u Severnoj Makedoniji u pravcu pridruživanja EU, uzimajući u obzir slab signal sa nedavnog samita Evropska unija - Zapadni Balkan u Brdu i kontinuiranu blokadu ambicija Severne Makedonije za prijem u EU od strane Bugarske?
Evrometar objavljujemo od 2014. godine. Pošto svaki put postavljamo ista pitanja, zanimljivo je pratiti kako su se mišljenja razvila.² Od 2014. godine podrška stanovništva Evropskoj uniji je velika (oko 70%), ali u poslednje vreme primećujemo da opada. Ljudi počinju da gube nadu i traže alternative pridruživanju EU. Srećom, autoritarne opcije još uvek nisu toliko popularne.

U prošlosti, Severna Makedonija je bila opisana kao „zarobljena država“. Kako biste ocenili demokratski nadzor bezbednosnih i obaveštajnih službi?
Skandal sa prisluškivanjem koji je izbio 2015. godine zaista je potresao ovu zemlju. Navodno, privatni razgovori preko 20.000 ljudi ilegalno su presretnuti pod rukovodstvom visokih vladinih ministara i obaveštajne agencije. To je pokazalo osobine nekih od najnedemokratskijih režima. Sada je izazov da se „zarobljena“ država oslobodi. Izvršene su značajne reforme u cilju jačanja parlamentarnog i civilnog nadzora bezbednosnog sektora, kako bi obaveštajni aparat bio odgovorniji i transparentniji. Međutim, napredak je još uvek potreban, posebno u pogledu pravosuđa i tužilaštva, koji su i dalje najslabija karika u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u ovoj zemlji. To je pitanje koje bi trebalo da bude u fokusu EU i svih onih koji pokušavaju da izleče ožiljke izazvane organizovanim kriminalom i korupcijom u Severnoj Makedoniji.

Eurothink se usredsredio na ekološki kriminal u Severnoj Makedoniji. Ova tema je dobila relativno malo pažnje u regionu. Zašto ste odlučili da se usredsredite na ilegalnu seču drveća i šta ste otkrili u svom istraživanju?
U proteklih nekoliko godina, pitanja životne sredine su postala važnija na političkoj agendi u mnogim zemljama, ali ne i u Severnoj Makedoniji. To je možda zbog svih drugih pitanja koja se dešavaju u vezi sa političkim skandalima, bilateralnim odnosima i pridruživanjem EU. Želeli smo da se fokusiramo na uticaj pitanja životne sredine jer smo smatrali da se ova oblast zanemaruje. Što smo više sagledavali situaciju, to smo više shvatali da loše politike i loše upravljanje prirodnim resursima rezultiraju zagađenjem vazduha i zdravstvenim problemima.

Postoji niz faktora koji doprinose ekološkim problemima u ovoj zemlji, na primer, upravljanje otpadom, energetska politika, urbanizam i upravljanje saobraćajem. Rezultat je da Skoplje ima neke od najviših nivoa zagađenja u Evropi, čak i bez velike teške industrije. Jedna stvar koju smo otkrili je da mnogo više ljudi greje svoje domove na drva od onoga što je zvanično prijavljeno. Takođe, neke vrste drveća posečenih u Severnoj Makedoniji prodaju se kao egzotično tvrdo drvo. Obe ove vrste drveća se ilegalno seku u makedonskim šumama. Naše istraživanje je pokazalo da je polovina drva za ogrev koja je potrebna za grejanje domova u Severnoj Makedoniji nezakonito nabavljena. Prema našim procenama, reč je o ilegalnom tržištu vrednom 60 miliona evra godišnje. Ako se ovaj trend nastavi, biće ozbiljnih posledica za našu zemlju za samo 10 do 15 godina.

Nakon što je vaš izveštaj objavljen, da li je bilo ikakvih odgovora od vlade?
Možda je to bila slučajnost, ali ubrzo nakon što je naš izveštaj izašao, šumska policija je dobila nove uniforme, bolju opremu i povećanje plata.³ Pored toga, stvoreno je i međuresorno telo koje će se baviti ilegalnom sečom drveća. Ipak, razorni šumski požari koji su ovog leta opustošili Severnu Makedoniju ukazuju na to da možda ima ljudi koji namerno podmeću požare kako bi dobili dozvole za rasčišćavanje spaljenog drveća. Takvi slučajevi i nastavak ilegalne seče pokazuju da je potrebno učiniti više da bi se sprečilo i suzbilo uništavanje naših šuma.

Da li ste gledali druge vrste kriminala u životnoj sredini?
Postoje indicije da se otpad ilegalno uvozi u Severnu Makedoniju.⁴ Ovo je veliki posao. Postoji problem sa nedostatkom regulacije na deponijama, kao i rizik od eksploatacije minerala. Postoje znaci da transformaciju u zelenu ekonomiju koriste moćne lobističke grupe sa potencijalnim vezama sa političkim, poslovnim i kriminalnim elitama.

Kako sarađujete sa vladom da biste ostvarili promene?
Možda zvuči smešno, ali gde god je to moguće pokušavamo da imamo memorandum o razumevanju sa našim kolegama iz vlade. To može da otvori vrata kada imamo probleme na lokalnom nivou. Takođe pokušavamo da budemo uporni – da zadržimo naša pitanja na dnevnom redu, čak i ako nisu među trenutnim političkim prioritetima. Generalno, pokušavamo da imamo dobre lične kontakte sa našim kolegama i izgradimo poverenje. Ponekad, rad sa vladom je kao ples, potrebni su vam različiti potezi za različite prilike, a to takođe zavisi od vašeg partnera. Trudimo se da zauzmemo konstruktivan pristup; na kraju krajeva, po pitanjima koja pokrivamo, vlada i civilno društvo treba da budu na istoj strani.

Napomene