Razbijanje mita o postojanju balkanskog kartela.

Kriminalni kartel je sofisticirani savez više kriminalnih organizacija i ćelija koje dugo sarađuju pod vođstvom nekoliko šefova i glavnog vođe, i imaju široke veze sa drugim organizovanim kriminalcima na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Mediji i organi za sprovođenje zakona, uključujući Evropol, ponekad pominju postojanje „balkanskog kartela“. Da li je to mit, ili postoji takvo kriminalno udruženje? I zašto je to važno? ¹

Primarni izvor prihoda kartela je trgovina drogom.² Oni proizvode, prevoze i distribuiraju nedozvoljene droge uz pomoć kriminalnih organizacija koje su ili članovi ili blisko sarađuju sa kartelom. Takođe peru novac od trgovine drogom.

Istorijski primeri uključuju medeljinski kartel pod Pablom Escobarom ili iz njega proistekli Kali kartel, oba u Kolumbiji. Savremeni primeri uključuju kartel Sinaloa, Zalivski kartel ili kartel Huarez u Meksiku koji održavaju distribuciju droge preko ćelija u gradovima širom Sjedinjenih Država koje direktno izveštavaju lidere u Meksiku ili indirektno preko posrednika. Oni se sastoje od različitih kompartmentalizovanih ćelija dodeljenih specifičnim funkcijama i stoga pružaju kompletan lanac poslova sa drogom – proizvodnju, transport, distribuciju i pranje novca.³

Balkanski kartel bi tada bio savez kriminalnih organizacija iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Grčke, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije i Srbije (ili barem nekih od tih zemalja) sa čvrstom hijerarhijskom strukturom i istaknutim vođom kriminalnog preduzeća, sposobnim da proizvodi, prevozi i distribuira drogu, kao i da pere novac. Indikacije su da takav ujedinjeni kartel ne postoji. Ako bi postojao, to bi bila moćna sila u kriminalnom svetu.

Dostupni dokazi daju nijansiraniju sliku. S jedne strane, kriminalci iz bivše Jugoslavije i dalje deluju u svojevrsnoj ‘jugosferi’ kriminaliteta. Oni obično prikazuju atribute kriminalnih mreža uključenih u nedozvoljenu trgovinu robom, ali nemaju teritorijalnu kontrolu ili bilo koju drugu odliku mafijaških grupa. Ove mreže su obično transnacionalne i sarađuju preko granica i etničkih podela. Zaista, čini se da kriminalci na Balkanu često efikasnije sarađuju preko granica od organa za sprovođenje zakona.

Na Balkanu postoje i organizacije u stilu mafije. Postoje četiri definisane, mada ne i isključive, karakteristike mafijaške grupe: poznato ime, definisano (obično hijerarhijsko) vođstvo, teritorijalna kontrola i prepoznatljivo članstvo. Takve grupe (često zasnovane oko klana) mogu se naći u delovima Albanije ili lokalnim žarištima organizovanog kriminala u delovima regiona. Oni su obično koncentrisani u određenom gradu ili regionu i, iako mogu imati saučesnike u inostranstvu, nemaju transnacionalni domet kriminalnih mreža ili kartela.

Sa druge strane, iako bi se moglo tvrditi da nekoliko kriminalnih mreža iz regiona ima neke karakteristike kartela, ne postoji homogeni, jedinstveni balkanski kartel pod jednom centralizovanom komandnom i kontrolnom strukturom. Zaista, postoje nasilna rivalstva između nekih grupa i organizacija, čak i iz iste zemlje, kao što su kavački i škaljarski klanovi iz Crne Gore ili rivalski klanovi u Albaniji. Kriminalci sa Balkana takođe su efikasni u radu sa kolegama izvan regiona, na primer u povezivanju sa snabdevačima kokainom u Latinskoj Americi ili distributerima u zapadnoj Evropi. Ukratko, većina organizovanih kriminalnih grupa na Balkanu ili sa Balkana deluje više kao kriminalne mreže ili, u lokalizovanim situacijama, kao mafijaške grupe, a ne kao karteli.

Pored procene istinitosti mita, zašto je važno utvrditi postojanje balkanskog kartela? Na osnovu iskustva Latinske Amerike i Meksika, postojanje takvog kartela moglo bi predstavljati ozbiljan bezbednosni rizik za zemlje regiona, uključujući ugrožavanje državnog suvereniteta i monopola nad upotrebom sile, izazivajući visoke stope smrtonosnog nasilja i subverziju ili čak zamenu određenih državnih funkcija, kao što su obezbeđivanje bezbednosti, stvaranje stabilne ekonomije i kontrolisanje nekih ključnih graničnih prelaza.⁴ To bi takođe moglo imati ozbiljan uticaj na bezbednost u zemljama u kojima kartel deluje, na primer u Latinskoj Americi i zapadnoj Evropi, kao i na ravnotežu moći (ili tržišna rivalstva) u ilegalnim ekonomijama.

Poreklo mita

Ako Balkanski kartel ne postoji sam po sebi, odakle potiče taj mit i zašto traje? Osamdesetih godina prošlog veka mladići iz tadašnje Jugoslavije bili su aktivni u podzemlju nekih zapadnoevropskih zemalja. Neki su radili u delovima grada sa bordelima kao izbacivači ili trgovci ljudima, dok su drugi zarađivali novac od reketiranja, iznuđivanja i trgovine drogom ili kao plaćenici.⁵ Bili su poznati, na primer, u Holandiji kao Yugomafia ili u Švedskoj kao Juggemaffian.

Kriminalne grupe sa Balkana postale su organizovanije i nasilnije tokom i nakon ratova u Jugoslaviji, naročito zbog svog iskustva u borbi i pristupa oružju. Drugi su uživali određeni stepen zaštite od kriminalnih ekonomija razvijenih da bi se izbegle sankcije. Iako su razvijali faktor straha, i dalje su bili relativno mali operateri na evropsko kriminalnoj sceni, koji su uglavnom bili aktivni u trgovini heroinom, oružjem i ljudima.

Mit o balkanskom kartelu rastao je sa ozloglašenošću kriminalne grupe koju je predvodio Darko Šarić, državljanin Srbije crnogorskog porekla poznat kao „kralj kokaina“.⁶ Šarić je interesovanje vlasti prvi put privukao 2000. godine kada je srpska policija dobila informacije od kolega iz inostranstva o sumnji na pranje novca.⁷ Italijanska policija je 2007. godine počela istragu protiv Šarića i drugih srpskih i crnogorskih kriminalnih klanova koji su preuzimali tržište kokaina od kalabrijske mafije „Ndrangheta“.⁸ U oktobru 2009. godine na luksuznoj jahti u blizini Montevidea u Urugvaju zaplenjeno je više od dve tone kokaina u operaciji „Balkanski ratnik“. Uhapšene su dve osobe, Urugvajac i Hrvat.⁹ „Balkanski ratnik“ opisan je kao operacija koja je sprečila stvaranje balkanskog kartela.¹⁰

U određenoj meri, upotreba izraza „balkanski kartel“ je senzacionalističko izveštavanje, zasnovano na ograničenom poznavanju i organizovanog kriminala i regiona. Termin „kartel“ koristi se kao skraćeni naziv za kriminalne grupe, dok je „Balkan“ prikazan kao monolit kriminalnih aktera iz istočne Evrope. Kada se ove dve reči spoje, nastali izraz podrazumeva veoma organizovanu pan-regionalnu kriminalnu grupu. Iako se čini da takav kartel ne postoji, oko njega postoji dovoljno aktera koji ili nastoje da održe mit ili čije operacije ukazuju na određeni stepen transnacionalne saradnje.

Na primer, američke vlasti su 2015. godine klasifikovale Nasera Keljmendija kao najvećeg narko-bosa i vođu kriminalne porodice na Balkanu, sa mrežom saradnika širom regiona (posebno na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji) i zapadne Evrope. Keljmendijeva kriminalna organizacija optužena je za trgovinu drogom i pranje novca, a čak je i sankcionisana od strane Bele kuće na osnovu američkog zakona o označavanju stranih narkobosova („Kingpin act“) 2012. godine.¹¹ On je 2018. godine proglašen krivim za vođenje narko operacije, ali je kasnije pušten dok čeka ponovno suđenje.¹²

Na drugom kraju sveta, 2015. godine, balkanski kriminalci označeni su kao najveća pretnja bezbednosti u Australiji. Vodeći igrači su bili poznati kao King Cross gangsteri i kontrolisali su trgovinu drogom do australijskih luka.¹³ Mediji su navodnog lidera Vasu Ulića nazvali¹⁴ novim Pablom Eskobarom. Ulić je 2019. godine u Crnoj Gori priznao da je organizovao klan za međunarodnu trgovinu drogom.¹⁵

Ulić nije bio jedini kome je data ta titula. Podvizi Klementa Balilija iz Albanije takođe su prikazani kao balkanski kartel, a – pojačavajući mit – Balili je takođe nazvan „Balkanski Eskobar“.¹⁶ Grčka policija je u maju 2016. godine uhapsila 15 članova kriminalne mreže koja je krijumčarila kanabis iz Albanije u Grčku i Evropu, koju je finansirao i vodio Balili, koji je tada bio direktor transporta u Sarandi u Albaniji. Na kraju je otpušten i izdat je nalog za njegovo hapšenje. On je bio u bekstvu do januara 2019. godine, kada se predao policiji,¹⁷ baš kao i Šarić.¹⁸

Drugi primer balkanskog narkobosa je Edin Gačanin, vođa kartela Tito i Dino. Njegova grupa je poznata kao veliki igrač u krijumčarenju kokaina iz Južne Amerike u Holandiju.¹⁹ Srpske bezbednosne službe smatraju da je kartel Tito i Dino preuzeo posao sa kokainom od grupe Amerika 2016. godine nakon hapšenja jednog od njihovih visokopozicioniranih članova, Zorana Jakšića.²⁰

Činjenica da postoji nekoliko velikih igrača u regionu ili iz njega ukazuje na to da postoji niz grupa, ali ne i ujedinjeni kartel. Samo u Španiji, procenjuje se da postoji 100 organizovanih kriminalnih grupa sa Balkana.²¹

Pa ipak, čak i Evropol koristi izraz „balkanski kartel“, koji opisuje kao mrežu organizovanog kriminala. Nekoliko operacija je izvedeno u sklopu šire evropske strategije protiv takozvanog Balkanskog kartela.²² Krijumčarenje kokaina iz Kolumbije, Ekvadora i Paname u Evropu i Aziju vodeći je biznis za balkanske kriminalce, ali oni su takođe umešani u krijumčarenje oružja. Članovi Balkanskog kartela, prema tim operacijama, uglavnom su kriminalci iz Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Slovenije i Bosne i Hercegovine.

Mit se pojačava svaki put kada se sruši multinacionalna kriminalna grupa. Na primer, 48 osoba koje su nedavno uhapšene u Sloveniji navodno su bile deo ćelije crnogorske kriminalne grupe. Prema krivičnoj prijavi koju je podnela policija, 20 njih su državljani Slovenije, 11 ih je iz Srbije, devet iz Bosne i Hercegovine, pet iz Hrvatske, dve osobe su iz Crne Gore i jedna iz Severne Makedonije. Takvi primeri pokazuju da postoje multietničke mreže ili sindikati sa Balkana ili ćelije povezane sa nasilnim klanom, ali nisu dokaz balkanskog kartela.

Pipci bez glave

Nesumnjivo je da kriminalne organizacije sa Zapadnog Balkana sarađuju. Neki krijumčare velike količine kokaina iz Južne Amerike u Evropu, Severnu Ameriku, Afriku i Aziju. Druga grupa je mreža kradljivaca dragulja po imenu Pink Panthers. Sastav nekih od ovih grupa je multietnički, a čine ga ljudi iz bivše Jugoslavije. Saradnja je olakšana međusobnim razumevanjem jezika, kao i kulturnim sličnostima. Ista logika važi i za saradnju među albanskim govornim grupama. Neke grupe sa Zapadnog Balkana takođe sarađuju sa kriminalnim organizacijama iz ostatka jugoistočne Evrope kao što su Bugarska, Hrvatska, Grčka, Rumunija i Slovenija.

Reference na „balkanski kartel“ u medijskim člancima i izjavama organa za sprovođenje zakona.

Međutim, te balkanske grupe takođe sarađuju sa grupama izvan regiona, na primer u zapadnoj Evropi i Latinskoj Americi. Zaista, izgleda da su neki balkanski kriminalci ključni članovi grupa koje liče na kartele, kao što je multinacionalna mreža Kompania Bello koja je uhapšena u septembru 2020. godine.²³ Ta grupa sa uglavnom albanskog govornog područja organizovala je velike pošiljke kokaina iz Latinske Amerike u zapadnu Evropu.²⁴ U oktobru 2021. godine, kada je uhapšen šef moćnog kolumbijskog kartela „Clan del Golfo“, izvešteno je da je njegova grupa imala veze sa brojnim drugim kriminalnim mrežama, uključujući one sa Balkana.²⁵ Stoga se čini da slična etnička ili jezička pripadnost nije preduslov za saradnju, a nije ni garant saradnje; kao što je zabeleženo, ponekad postoji nasilna konkurencija između grupa iz regiona, pa čak i iste zemlje.

Kao što je InSight Crime primetio, „u današnjem podzemlju, nijedna od ovih grupa nema kapacitet da samostalno upravlja kokainskim putevima od proizvodnje do maloprodaje. Umesto toga, oni konstantno formiraju i raspuštaju mreže i saveze sa različitim akterima iz celog sveta.“²⁶ Ukratko, iako očigledno postoji međuetnička saradnja među kriminalnim grupama sa Balkana, a pipci tih grupa se prostiru širom sveta, oni nisu povezani zajedničkim telom niti ih koordinira zajednički vrhovni mozak.

Napomene