Izgradnja mostova između civilnog društva i vlade u Severnoj Makedoniji.

Pogled na Skoplje, Severna Makedonija.

Fotografija: Zefart/Dreamstime

Dana 22. i 23. septembra 2021. godine, Opservatorija za ilegalne ekonomije u jugoistočnoj Evropi GI-TOC-a pozvala je predstavnike civilnog društva na niz konsultacija u Skoplju. Sastanci su pružili priliku za jačanje otpornosti i mreža među organizacijama civilnog društva koje se bave organizovanim kriminalom i korupcijom u Severnoj Makedoniji, za pokušaj i izgradnju mostova između civilnog društva i vlade o tim temama i za prikazivanje rada GI-TOC-a u makedonskoj prestonici. Sastanak je bio prvi u nizu „dijaloga o otpornosti“ koji će se održati u svih šest glavnih gradova zapadnog Balkana u periodu od septembra do decembra 2021. godine.

Ovi dijalozi otpornosti prate sličan proces koji je pokrenut 2020. godine, a koji je okupio raznoliku grupu aktera civilnog društva iz celog regiona kako bi razmenili iskustva i stručnost i ojačali mreže protiv organizovanog kriminala i korupcije. Serija događaja u zajednici pružila je uvid u širok spektar aktera civilnog društva i inicijativa prisutnih širom regiona. Rezultati procesa objavljeni su u izveštaju iz marta 2021. godine pod nazivom „Snažnije zajedno: Jačanje otpornosti među civilnim društvom na Zapadnom Balkanu“.

Sastankom u Skoplju počela je druga godina dijaloga i u njemu su učestvovali akteri civilnog društva u Severnoj Makedoniji, posebno oni koji su dobitnici bespovratnih sredstava iz Fonda za otpornost GI-TOC-a, kao i organizacije civilnog društva koje su deo regionalne mreže eksperata GI-TOC-a. U ovom malom krugu učesnici su delili stavove o izazovima sa kojima se suočavaju organizacije civilnog društva u suočavanju sa organizovanim kriminalom i identifikovali potrebe za izgradnjom kapaciteta i jačanjem mreža. Kao što je jedan učesnik rekao: „Ne možemo se sami boriti protiv ovog problema“.

Među identifikovanim izazovima bili su korozivni efekat korupcije (na primer na politiku i zdravstveni sektor), instrumentalizacija antikorupcijskih kampanja za političke agende, „zarobljeno“ upravljanje (uključujući i na lokalnom nivou), nedostatak pristupa zvaničnim informacijama i slabo krivično gonjenje. Bilo je i razočarenja da promena vlasti 2017. godine nije donela značajan napredak, čak i uz uključenost bivših članova civilnog društva u izvršnu vlast.

Idući napred, konstatovano je da bi trebalo da postoji veća podrška istraživanjima o organizovanom kriminalu, veća podrška organizacijama civilnog društva van glavnog grada, jači fokus na obrazovanje (posebno za suzbijanje „kulture korupcije“), veći fokus na pitanja koja se tiču mladih i više istraživanja o pozitivnim i negativnim efektima digitalizacije, kao i veća saradnja organizacija civilnog društva, medija i akademske zajednice na razotkrivanju i rešavanju ekološkog kriminala. Pored toga, učesnici su razgovarali o tome kako ukazati na štetnosti organizovanog kriminala i korupcije, kao i kako razviti narative o promenama i promovisati pozitivne uzore za inspirisanje ljudi.

Problem koji se ponavlja u Severnoj Makedoniji i u celom regionu je nedostatak značajnog dijaloga ili angažovanja između organizacija civilnog društva i vlade. Vlada često smatra organizacije civilnog društva faktorom neprijatnosti, ili čak antivladinim faktorom. Druga krajnost je da su određene nevladine organizacije blisko povezane sa vlašću, tako što dobijaju sredstva i promovišu vladine pozicije, što ih de fakto čini nevladinim organizacijama koje organizuje vlada.

U cilju rešavanja ovog pitanja, GI-TOC je, zajedno sa skopskom ekspertskom organizacijom Eurothink – Centrom za evropske strategije, organizovao sastanak između OCD-a i vladinih zvaničnika o „izgradnji mostova između civilnog društva i vlade“ kako bi se razmotrili postojeći mehanizmi saradnje civilnog društva i vlade, kao i moguće oblasti za unapređivanje. Učesnici iz civilnog društva i vlade, među kojima su bili predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Parlamenta, Nacionalnog komiteta za borbu protiv nasilnog ekstremizma i Državne komisije za sprečavanje korupcije, složili su se da kada je reč o sprečavanju i borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, civilno društvo i vlada treba da budu na istoj strani.

Ovaj sastanak je takođe pružio priliku za otvorenu razmenu stavova i ideja o tome kako unaprediti saradnju, posebno po pitanju migracija. Neki učesnici civilnog društva pozvali su na veću ulogu nevladinih organizacija u proceni učinka vlade u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, na primer u kontekstu pridruživanja EU. Takođe je konstatovano da bi trebalo šire konsultovati organizacije civilnog društva u izradi relevantnih zakona i nacionalnih strategija i pružiti im veće mogućnosti za interakciju sa vladinim zvaničnicima u konsultativnim telima.

Razgovarano je i o tome kako održati održivost projekata i kontinuitet angažovanja između organizacija civilnog društva i vlade, na primer kroz stvaranje državnog sekretarijata za nevladin sektor. Nekoliko učesnika izrazilo je stav da je važno aktivnije sarađivati sa privatnim sektorom i verskim liderima u jačanju integriteta i borbi protiv korupcije.

Tokom posete, tim GI-TOC- a sastao se sa ministrom unutrašnjih poslova Oliverom Spasovskim. Sastanak je pružio priliku da se opiše rad i napori GI-TOC-a za unapređenje saradnje između civilnog društva i vlade u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, kao i značaj promovisanja efikasnije regionalne saradnje u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala.

Konsultacije su pokazale da mostovi između vlade i civilnog društva ne mogu da se grade preko noći. Ali temelj se može postaviti kroz dijalog.