Upotreba kriptovaluta dobija na snazi u regionu.

Mnogo se priča i raspravlja o potencijalu digitalne kriptovalute, pri čemu cena bitkoina dostiže rekordnu visinu od preko 55 000 € po jedinici. El Salvador je čak usvojio bitkoin kao zvaničnu valutu i prva je zemlja koja je to uradila. Na Zapadnom Balkanu, iako je nivo korišćenja kriptovaluta relativno nizak, on se polako povećava u regionu. To donosi nove mogućnosti, ali takođe može da stvori nove rizike, s obzirom da kriptovalute koriste kriminalci za premeštanje i pranje novca. Ovaj članak razmatra kako kriptovalute funkcionišu i rizik koji one predstavljaju za region, posebno u vezi sa nedozvoljenim finansijskim tokovima.

Otvoreni finansijski sistem ili Ponzijeva šema?

Kriptovalute su mrežni P2P (engl. peer-to-peer) platni sistemi, koji se oslanjaju na kriptografiju. Oni funkcionišu kao „digitalna jedinica razmene koja nije podržana od strane vladinog zakonskog sredstva plaćanja.“¹ To su kompjuterski fajlovi ponuđeni kao oblik plaćanja za stvarna dobra i usluge. Kriptovalute rade koristeći blokčejn (engl. blockchain), digitalnu knjigu transakcija koja se duplira i distribuira po celoj mreži korisnika sistema. Svaki blok u lancu sadrži određeni broj transakcija i svaki put kada se nova transakcija dogodi, evidencija o toj transakciji se dodaje u knjigu svakog učesnika.

Zagovornici smatraju virtuelne valute talasom budućnosti platnih sistema. Oni hvale brzinu i jednostavnost obavljanja transakcija, slobodu od posrednika kao što su banke i transparentnost blokčejna, što može da smanji šansu za prevaru i neovlašćeno rukovanje.²

Kritičari tvrde da su kriptovalute zasnovane na spekulacijama, a ne na stvarnoj vrednosti. Kako je rekao jedan analitičar u Severnoj Makedoniji: „Kriptovalute su izmišljeni novac … Iza njih ne stoji svetska ekonomija.“ On je upozorio da vrednost kriptovaluta ne podleže regulisanju od strane monetarnih vlasti i da su one podložne finansijskim spekulacijama.³ Neki su ih čak nazvali trikom i Ponzijevom šemom.⁴

Druga širom rasprostranjena i često slušana kritika je da anonimnost i slaba regulacija omogućavaju kriminalcima da koriste kriptovalute za premeštanje i skladištenje nedozvoljenih sredstava, kao i utajivačima poreza da izbegnu otkrivanje, van domašaja organa reda i regulatora.

Kritičari takođe ukazuju na negativan uticaj kriptovaluta⁵ na životnu sredinu. Ne samo da je energija rudarenja kriptovaluta intenzivna, već i rudarska oprema i kompjuterski čipovi koji se koriste za rudarenje bitkoina obično imaju kratak životni vek. Pored toga, transakcije bitkoina zahtevaju veliku količinu energije i generišu elektronski otpad.⁶

Bitkoin bankomat pored običnog bankomata na benzinskoj pumpi.

Bitkoin bankomat pored običnog bankomata na benzinskoj pumpi.

Ograničena upotreba i niska regulacija na Zapadnom Balkanu

Pokretanje kriptovaluta na Zapadnom Balkanu bilo je
relativno sporo u poređenju sa drugim delovima Evrope. Toplotna mapa koju je proizveo Coinmap, veb-sajt koji prikazuje mesta širom sveta koja prihvataju plaćanja kriptovalutama, pokazuje da postoji malo razmena kriptovaluta ili bankomata na Zapadnom Balkanu, osim u velikim gradovima i duž crnogorske obale.⁷

Kao i kod gotovine, kriptovalutama se može pristupiti sa bankomata. Kako rastu cena i popularnost kriptovaluta, raste broj bankomata sa kriptovalutama . Sada postoji skoro 29.000 takvih mašina širom sveta.⁸ Međutim, vrlo mali broj njih nalazi se na zapadnom Balkanu. Prema jednom izvoru, u Srbiji je postavljeno pet bankomata sa kriptovalutama (jedan u Nišu i po dva u Beogradu i Novom Sadu), četiri na Kosovu (svi u Prištini) i šest u Bosni i Hercegovini (po tri u Banjaluci i Prijedoru). Zvanično, nema ih u Severnoj Makedoniji, Albaniji ili Crnoj Gori.⁹ Iako izgleda slično običnom bankomatu, bitkoin bankomat nije povezan sa bankovnim računom, već sa razmenom kriptovaluta. Kupci mogu da pristupe svom digitalnom novčaniku za kupovinu i prodaju virtuelnih sredstava.

Ljudi takođe sve više plaćaju robu i usluge koristeći kriptovalute, na primer u kafićima, restoranima, hotelima i bolnicama u kojima je ova opcija dostupna. Čak je moguće iznajmiti jahtu u Crnoj Gori koristeći kriptovalute.¹⁰ Poslovni subjekt koji primi više od 10 000 € u gotovini od klijenta mora da podnese izveštaj o valutnoj transakciji. Ali ista pravila se ne primenjuju na kriptovalute. Plac za polovne automobile koji primi 20 000 € u bitkoinu od klijenta ne mora da podnese izveštaj o valutnoj transakciji; taj prihod takođe može da ostane neoporezovan ako nije prijavljen u poreskoj prijavi vlasnika preduzeća. Ovo nije hipotetička situacija: tri luksuzna stana u Budvi, Crna Gora, prodata su za 420 bitkoina (3,2 miliona dolara), dok lokalna investiciona asocijacija promoviše korišćenje digitalnih valuta u hotelima i odmaralištima u ovoj popularnoj turističkoj destinaciji.¹¹

Uvođenje ove tehnologije je bilo brže od usvajanja zakona za njeno regulisanje. Neke zemlje u regionu, poput Bosne i Hercegovine i Kosova, nisu usvojile zakone o trgovini kriptovalutama ili regulisanju bankomata sa kriptovalutama. A ipak, mašine nisu ilegalne. Ovo stvara sivu zonu koja se eksploatiše.

Srbija i Albanija su, sa druge strane, među prvim zemljama u svetu koje su stvorile jasan okvir i pravnu sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine.¹² Druge zemlje u regionu formirale su radne grupe sa zadatkom da izrade zakonske okvire.¹³

Onlajn, neslužbeno

Iako su kriptovaluta i rudarenje kriprovaluta legalni, digitalni novac je novi domen za pranje novca od strane korumpiranih zvaničnika, poslovnih ljudi ili kriminalnih grupa. S obzirom da je veliki deo nezakonitih aktivnosti na Zapadnom Balkanu transnacionalan, kriminalnim grupama potrebni su načini da prebace novac koji nastaje trgovinom drogom, oružjem i ljudima.

Pored toga, mnoge kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana posluju van regiona; kriptovaluta im stoga omogućava da brzo i anonimno prebace novac preko granica, kao i nazad na Zapadni Balkan. Tamo gde je regulacija slaba, kriptovalute su dobar način da se nezakonita imovina unese u finansijski sistem jer su veoma pokretna imovina.

Kao i kod pranja novca zasnovanog na novcu, postoje tri glavne faze pranja novca pomoću kriptovalute:

• Plasman: Nedozvoljena sredstva se unose u finansijski sistem, na primer putem razmene kriptovaluta ili bankomata.
• Slojevitost: U ovoj fazi, kriminalci zaklanjaju ilegalni izvor sredstava, na primer pretvaranjem jedne kriptovalute u drugu ili učestvovanje u početnoj ponudi bitkoina.
• Integracija: Ilegalni novac se zatim vraća u legitimnu ekonomiju kao „čist“, na primer, unovčavanjem kriptovalute preko bankomata ili OTC (over-the-counter) brokera koji dobijaju visoku proviziju.

U zemljama sa slabom regulacijom ili sprovođenjem pravila „Upoznaj svog klijenta (KYC)“, bankomati mogu biti portal za pranje novca. Na primer, oni mogu da dozvole ljudima da kupe bitkoin preko kreditnih ili debitnih kartica ili u nekim slučajevima deponovanjem gotovine ili da razmenjuju kriptovalute za gotovinu. Za naknadu, beskrupulozni vlasnici mogu dozvoliti trgovcima drogom ili drugim kriminalnim grupama da uplate velike količine gotovine u mašine za ovu virtuelnu valutu i sakriju poreklo sredstava.

Razmena kriptovaluta omogućava klijentima da konvertuju čvrstu valutu u kriptovalute i obratno. To stvara likvidnost na tržištima kriptovaluta. To takođe znači da su takve razmene ključna tačka za pranje novca povezanog sa kriptovalutama. Kriminalci namerno traže razmenu gde postoji mali rizik da prebace svoj novac između dekretne valute i kriptovaluta, ili iz jedne kriptovalute u drugu. U prostoru koji je do sada nedovoljno regulisan, kriminalci traže nelicencirane i neusaglašene razmene koje ne primenjuju pravila procedure „Upoznaj svog klijenta (KYC)“ ili poznavanja i praćenja klijenta. Kriminalci takođe koriste decentralizovane usluge razmene (kao što je Ethereum mreža) kako bi pozajmili novac od nekoga ili nekome, zaobišli kontrole usklađenosti i iskoristili činjenicu da takvim sistemima nedostaje centralni administrator sa aktivnim nadzorom korisničkih naloga, evidencija, identiteta ili aktivnosti. Onlajn sajtovi za kockanje koji prihvataju plaćanja u kriptovalutama omogućavaju kriminalcima da kupe čipove kriptovalutama i unovče ih nakon nekoliko transakcija.

Pored toga, „peer-to-peer (P2P)“ mreže kriptovaluta omogućavaju kriminalcima da prebace novac, na primer u jurisdikcije u kojima postoje manje strogi propisi protiv pranja novca. Takve mreže takođe pomažu kriminalcima da pristupe razmeni ili brokerima koji mogu da konvertuju kriptovalute u dekretni novac. Tehnologija takođe postavlja prepreke – kako tehničke, tako i pravne – u zapleni i povraćaju kriptovalutne imovine. Ovo je oblast sa kojom se advokati i predstavnici zakona bore.

Platforme za kriptovalute se takođe koriste za vršenje prevara.¹⁴ U slučaju prevare u aprilu 2021. godine, turski zvaničnici apelovali su na albanske kolege da pomognu u pronalaženju odbeglog trgovca koji je, kako se navodi, pobegao u Tiranu sa 2 milijarde dolara digitalne imovine koja pripada 700.000 ljudi.¹⁵ Pored takvih unutrašnjih poslova, postoji opasnost od kriminala nad decentralizovanim finansijskim protokolom (kriptovalutnim platformama) od strane stranaca putem hakovanja ili ransomware napada.

Digitalni rudari: Rudarenje kriptovaluta na Zapadnom Balkanu

Iako kriptovalute polako postaju sve popularnije i učestalije na Zapadnom Balkanu, neki delovi regiona, poput severnog Kosova i nekoliko opština u Severnoj Makedoniji, aktivni su centri rudarenja kriptovaluta, odnosno dobijanja kriptovaluta rešavanjem kriptografskih jednačina korišćenjem računara, što zahteva ogromne količine opreme i struje.

Koristeći svoj nejasan pravni status od proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, Srbi na severu Kosova, u opštinama Leposavić, Mitrovica, Zubin Potok i Zvečan, nisu platili račun za struju više od dve decenije. Tavani, podrumi, garaže, pa čak i cele kuće – koje često naplaćuju visoku kiriju – pretvoreni su u rudnike kriptovaluta. U tom procesu svake godine se besplatno troši energija u vrednosti od oko 12 miliona evra. Izvešteno je da proizvodnja kriptovaluta na ovom malom području, sa procenjenom populacijom manjom od 50.000 ljudi, troši 32 teravat-sata električne energije godišnje, skoro kao i cela Danska.¹⁶

Žica označena komadom polietilena vezanim oko nje se koristi za ilegalno povezivanje.

Fotografija: Tony karumba/AFP via Getty Images

Kriptorudarenje takođe postaje uobičajeno u Severnoj Makedoniji, na primer u Skoplju, Tetovu i Aračinovu. Električne kompanije primećuju mnogo veću potrošnju energije od uobičajene u nekim delovima ovih gradova.

Kriptorudarenje je legalno i može biti unosno: profit je obično dva do tri puta veći od troškova investicije u iznajmljivanje, rudarske platforme i struju.¹⁷ Ono što je nezakonito je da se napravi nelegalna veza sa električnom mrežom da bi se ukrala struja potrebna za kopanje kriptovaluta. Ovo je zabeleženo u gore navedenim gradovima u Severnoj Makedoniji. Ovaj problem je prijavljen i na drugim mestima. U avgustu 2021. godine prijavljena je krađa električne energije u bivšoj fabrici za flaširanje vode Kruna u blizini Banjaluke u Bosni i Hercegovini; na lokaciji je otkriveno 360 računara koji su uključeni u kriptorudarenje i podneta je prijava za neovlašćenu potrošnju električne energije.¹⁸

Jedan od neželjenih efekata kriptorudarenja su nestanci struje uzrokovani preopterećenjem distributivne mreže električne energije. Prema rečima predstavnika lokalne elektroenergetske kompanije, „jedno domaćinstvo, ako instalira računare za rudarenje kriptovaluta … može da troši energiju za 20 ili 30 domaćinstava, što remeti napajanje svih susednih korisnika u toj tački napajanja“.¹⁹ U prvoj polovini 2021. godine podneto je 120 prijava za krađu električne energije u Severnoj Makedoniji; u 2020. godini podneto je 250 prijava za neovlašćeno korišćenje električne energije.²⁰

Zaključak je da je e-trgovina očigledno talas budućnosti. Iako je upotreba kriptovaluta na Zapadnom Balkanu trenutno ograničena i teško je izmeriti u kojoj meri se one već koriste za pranje novca i izbegavanje poreza, jasno je da kriptovalute privlače veliku pažnju. Izazov za zemlje u regionu je uspostavljanje čvrstog regulatornog okvira i obezbeđivanje da organi reda i regulatori imaju alate i kapacitete za praćenje kriptovaluta, smanjenje rizika od pranja novca i opremanje finansijskih obaveštajnih stručnjaka znanjem kako da spreče da se kriptovalute iskoriste za organizovani kriminal i korupciju.

Oprema za rudarenje bitkoina na prodaju u Severnoj Makedoniji.

Foto: Pazar3

Napomene