Balkanske zemlje imaju lošu ocenu prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2021. godinu.

Dana 28. septembra 2021. godine, GI-TOC je objavio Globalni indeks organizovanog kriminala, rezultat višegodišnjeg istraživanja u kojem je učestvovalo preko 350 stručnjaka širom sveta, koje je obuhvatilo svih 193 zemalja članica Ujedinjenih nacija. Indeks je zasnovan na detaljnim analizama kriminalnih tržišta i aktera. Prema nivou kriminaliteta u njoj, zemlji se dodeljuje ocena od 1 do 10, gde 1 ukazuje da tip tržišta ili aktera ili ne postoji ili je zanemarljiv u svom uticaju, dok 10 označava da nijedan aspekt društva ne prolazi bez uticaja organizovanog kriminala.

Ovaj indeks meri i otpornost zemlje na organizovani kriminal, odnosno sposobnost državnih i nedržavnih aktera da se političkim, ekonomskim, pravnim i socijalnim merama odupru i da poremete organizovane kriminalne aktivnosti u celini, a ne pojedinačna tržišta. I ovde se državama dodeljuje ocena koja se kreće od 1 do 10, ali je skala u ovom slučaju obrnuta: 1 označava nedostatak adekvatnih mehanizama otpornosti, a 10 podrazumeva prisustvo visoko efikasnih mera za suzbijanje organizovanog kriminala i njegovog uticaja.

Procena nivoa kriminaliteta u vezi sa nivoima otpornosti, umesto da se fokusira samo na sveobuhvatnost ilegalnih ekonomija i kriminalnih aktera, pruža analizu ranjivosti iz više različitih uglova. Na primer, zemlja poput Severne Makedonije može da ima relativno visoku ocenu kriminaliteta (5,31 u poređenju sa globalnim prosekom od 4,88), ali je to delimično kompenzovano relativno visokom ocenom otpornosti (5,21 u poređenju sa globalnim prosekom od 4,82).

Srbija, Crna Gora i Bosna i Hercegovina nalaze se na drugom mestu (iza Rusije), četvrtom i petom, u rangu kriminala za celu Evropu. Problemi Crne Gore su pojačani relativno niskom ocenom otpornosti od 4,46, dok Bosna i Hercegovina ima jednu od najnižih ocena otpornosti u celoj Evropi (3,92), i nalazi se tek na 138. mestu u svetu po otpornosti na organizovani kriminal.

Slika je nešto bolja za zemlje jugoistočne Evrope koje su članice Evropske unije. Slovenija, Hrvatska i Rumunija postigle su relativno visoku ocenu otpornosti, dok većina zemalja EU iz regiona ima relativno nizak nivo kriminaliteta. Bugarska je izuzetak, sa ocenom kriminaliteta od 5,43 koja je na desetom mestu u Evropi.

S obzirom da Kosovo nije punopravni član Ujedinjenih nacija, nije zvanično uvršteno u rang listu Indeksa. Međutim, ova zemlja je bila podvrgnuta istoj količini pregleda i procenjena je tokom različitih krugova verifikacije koji podržavaju ovaj alat. Kosovo* je tako dobilo ocenu kriminaliteta od 5,19 (najniža od WB6) i relativno nisku ocenu otpornosti od 4,42 (druga najniža, iza BiH).

Slika 1 Ocene kriminalnosti i otpornosti balkanskih zemalja prema Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2021. godinu.
NAPOMENA: *Reference na Kosovo u Indeksu se iznose ne dovodeći u pitanje stavove o statusu i u skladu su sa UNSCR 1244/1999 i savetodavnim mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.

Izvor: Globalni indeks organizovanog kriminala, GI-TOC, https://ocindex.net

Iako je Kosovo uspostavilo alternativne kanale međunarodne saradnje, činjenica da zemlja nije zvanično priznata ograničava dostupne mehanizame saradnje protiv organizovanog kriminala.

Indeks takođe omogućava korisnicima da identifikuju regionalne karakteristike i trendove. Na primer, na Balkanu, visoke ocene kriminaliteta su očigledne za krijumčarenje ljudi i krijumčarenje heroina. Obe ove aktivnosti imaju prosek od 6,25 za zemlje WB6, što je znatno iznad srednje vrednosti kontinenta od 4,73 odnosno 4,41, dok su ocene trgovine kanabisom (5,91) i kokainom (5,66) više od evropske srednje vrednosti od 0,81 odnosno 0,84.

Jedan od najzabrinjavajućih nalaza Indeksa je da su akteri povezani sa državom najdominantniji tip kriminalnih aktera na svetu. Stepen kojim kriminalitet prožima državne institucije varira od korupcije nižeg nivoa do potpunog zarobljavanja države, ali u celom spektru to uključivanje ima implikacije na sposobnost zemalja da reaguju na organizovani kriminal.

Iako je ovaj rizik relativno nizak u zapadnoj Evropi, prosečna ocena aktera povezanih sa državom u centralnoj i istočnoj Evropi dostiže 6,76 (sa vrhovima od 8 u Bosni i Hercegovini i Srbiji). Ovo je alarmantno, jer je utvrđeno da je jedna od najjačih korelacija koja proizlazi iz Indeksa između prisustva kriminalnih aktera povezanih sa državom i loše otpornosti, što ukazuje na to da ti akteri možda podrivaju kapacitet i otpornost države na sprečavanje nelegalnih tokova.

Iako Indeks pruža prvo globalno merilo organizovanog kriminala, on nije dizajniran da bude samo uporedni istraživački alat. On teži da pruži informacije zasnovane na metričkim pokazateljima koji mogu da omoguće kreatorima politike, praktičarima i drugim zainteresovanim stranama da budu bolje informisani dok razvijaju strategije za suzbijanje organizovanog kriminala u njihovim zemljama i/ili regionima. Očekuje se da će se Indeks ažurirati svake dve godine.

Da biste pristupili celokupnom izveštaju i pojedinačnim profilima zemalja, posetite ocindex.net.