Organizovani kriminal viđen kroz rodnu prizmu.

„Radili smo 45 dana, sušili, čistili i pakovali kanabis koji je trebalo da bude poslat za Italiju sa obala Kurbina. Bilo je naporno, ali zadovoljavajuće iskustvo. Za osam sati bili smo plaćeni 2.000 leka (16 €); ako radiš 10 sati, mogao si da zaradiš 2.500 leka (19 €). Sa novcem koji sam zaradila kupila sam odeću i udžbenike za moje troje dece.“¹

„Šteta je da u godinu dana ovakav posao ne traje više od 40 dana. Ja i suprug smo nezaposleni i kad bismo češće radili ovde više bi nam se isplatilo.“²

Dve žene koje su učestvovale u uzgajanju kanabisa u Albaniji, ispričale su nam svoje priče, i omogućile da steknemo uvid u ulogu koju žene imaju u ovoj nezakonitoj delatnosti. Izveštaji o ženama koje su angažovane da uzgajaju kanabis u Albaniji datiraju još od početka devedesetih godina, kada su sadile kanabis u svojim baštama.³ Od tada, veruje se da žene igraju glavnu ulogu u ovoj industriji, specijalizovale su se uglavnom za postupak čišćenja kanabisa.

Slučajevi su retki, ali žene su, pored toga, bile i na višim položajima u kriminalnim grupama u regionu. Naime, 22. septembra 2020. godine u Španiji je uhapšena Srpkinja na čelu međunarodne grupe za trgovinu kanabisom, zajedno sa još 30 članova te grupe (uglavnom iz Srbije i Hrvatske i UK), neki od njih su već u krivičnoj evidenciji u Srbiji i za njima su bile raspisane poternice.⁴ Pored toga, zaplenjeno je 12.600 strukova, 190 kg prerađenih pupoljaka i 50.000 € u gotovom novcu.⁵ Mreža je imala više od desetak zatvorenih objekata za uzgoj u blizini Barselone, opremljenih tehnologijom brzog gajenja. Distribucija njihovog proizvoda se vršila po Kataloniji. Prema izjavama španskih organa, ovo je bila najvažnija kriminalna organizacija koja se bavila trgovinom kanabisom i koja je raskrinkana ove godine.⁶

Sve je veći broj globalnih studija koje analiziraju ulogu žena u organizovanim kriminalnim grupama širom sveta, gledaju kako na njihovu ulogu žrtve tako i na ulogu učinioca.⁷ Kreatori politike, takođe, sve više prepoznaju ulogu pola u oblikovanju ranjivosti pojedinaca u odnosu na organizovani kriminal. Na Zapadnom Balkanu, međutim, veza između roda i organizovanog kriminala i dalje je nedovoljno ispitana. Malo izveštaja vezanih za region obraća pažnju na ulogu žena u organizovanom kriminalu, a još manje posmatra rodnu percepciju vezano za organizovani kriminal, pa čak i to da li rod utiče na to zašto i kako se ljudi vrbuju.⁸

Socio-ekonomski faktori svakako igraju ulogu u smislu povećanja ranjivosti na organizovani kriminal. Na primer, 49 osoba (muškaraca i žena), intervjuisanih za nedavnu studiju, jednoglasno je identifikovalo ekonomske teškoće kao razlog za svoje učešće u ilegalnom uzgajanju kanabisa.⁹ Ali, iako su socio-ekonomski faktori u velikoj meri prepoznati, manje su koncentrisani na to kako žene mogu biti drugačije pogođene, i šta nam ovo govori o tome kako je muška i ženska ranjivost na organizovani kriminal oblikovana.

Albanka sa strukovima zaplenjene marihuane nakon policijske racije u mestu Lazarat, Albanija, jun 2014

© Gent Shkullaku/AFP via Getty Images

Mnogobrojni vodeći pokazatelji otkrivaju da se na Zapadnom Balkanu žene suočavaju s još većim ekonomskim teškoćama nego muškarci. Ali, iako su socio-ekonomski faktori u velikoj meri prepoznati, manje su koncentrisani na to kako žene mogu biti drugačije pogođene, i to nam govori o tome kako je oblikovana muška i ženska ranjivost na organizovani kriminal.

U 2019. godini, takođe je primećena razlika u plaćenosti na osnovu roda od prosečnih 10% u Albaniji, 13,9% u Crnoj Gori i oko 12% u Severnoj Makedoniji. Iste godine, u Srbiji, prosečna mesečna plata za žene je bila 30 € niža od plate muškarca.¹⁰

Da su ekonomske teškoće značajan faktor koji gura ljude ka organizovanom kriminalu kao izvoru prihoda, zatvori na Zapadnom Balkanu bi verovatno bili puni žena. Međutim, to nije slučaj. Kao što se vidi na slici 4, koja daje pregled zatvoreničke strukture zemalja Zapadnog Balkana u 2019. godini, broj žena iza rešetaka je vrlo mali procenat od ukupnog broja zatvorenika. Na kraju 2019. godine, 4,1% ili manje ukupne zatvoreničke populacije širom Zapadnog Balkana bile su žene.¹¹ Pored toga, mnoge od ovih osuđujućih presuda su donete za sitan kriminal (prevare i krađe), a ne za dela organizovanog kriminala. Od 2015. godine, broj žena osuđenih za krivična dela vezana za narkotike u Albaniji je porastao, i tu su uključene presude za zloupotrebu opojnih supstanci i radnje vezane za organizovani kriminal.¹²

Takođe i zvanične statistike ukazuju da je uloga žena ograničena: podaci srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova za 2019. godinu pokazuju da je skoro 95% članova zločinačkih podaci Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije udruženja organizovanog kriminala u Srbiji muškog pola.¹³

Iako ovo ukazuje da je organizovani kriminal na Zapadnom Balkanu muški svet, ključno je prepoznati da rodna percepcija oblikuje ne samo ulogu koju pojedinci igraju u organizovanom kriminalu već́ i reakcije snaga zakona i obrasce kazne. Zatvoreničke populacije i zvanične statistike mogu dati iskrivljenu predstavu kriminalnog miljea Zapadnog Balkana.

Slika 3 Podaci o nezaoslenosti u zemljama zapadnobalkanske šestorke, 2019

IZVOR: Svetska banka, World Bank open data, https://data.worldbank.org/

Broj zatvorenika (muškarci i žene) na Zapadnom Balkanu

Slika 4 Затворска популација на Западен Балкан, 2019.

IZVOR: M Aebi i M Tiago, Zatvorenička populacija, SPACE I – 2019, Savet Evrope, https://wp.unil.ch/space/files/2020/04/200405_FinalReport_SPACE_I_2019.pdf; Popravni zavodi Kosova, Statistika, https://shkk.rks-gov.net

Mladi albanski članovi bande razmeću se materijalnim statusnim simbolima.

Izvor: društvene mreže

Jasno je, ipak, da su na Zapadnom Balkanu kriminal i muževnost usko povezani. Pridruživanje kriminalnoj grupi može biti privlačno za neke mladiće koji se osećaju osnaženima i postižu status i bogatstvo koji su im drugačije u njihovoj zajednici nedostižni. Prikaz zločina, koji se širi i deli na društvenim mrežama i u popularnoj kulturi, često prikazuje člana bande kao žilavog, nezavisnog i moćnog mladića koji je postao uspešan u svojoj zajednici ili u inostranstvu, koga poštuju ili ga se plaše u lokalnoj zajednici i predstavlja mogući uzor koji će mladi ljudi slediti.¹⁴

S druge strane, u regionu se tradicionalno smatra da se žene brinu o porodici. Zato ovaj koncept predviđa da žene igraju ograničenu ulogu, pomažući svojim muškarcima ili baveći se organizovanim kriminalom kroz nenasilno delovanje ili pružanje podrške.

Ove zakulisne uloge ređe su u centru pažnje napora agencija za sprovođenje zakona. U stvari, uloge u kojima se žene češće nađu u mrežama organizovanog kriminala, zajedno s rodnom percepcijom kriminaliteta od strane organa za sprovođenje zakona, mogu značiti da su žene nedovoljno zastupljene u statistikama o organizovanom kriminalu.

Ograničeno bavljenje ulogom koju rod igra u organizovanom kriminalu i malobrojni dostupni rodno-osetljivi podaci na Zapadnom Balkanu otežavaju mogućnost da se precizno proceni uloga žena i upletenost u kriminalne grupe. Ali posmatranje organizovanog kriminala kroz rodnu prizmu pomaže ne samo boljem razumevanju neformalnih pravila i rituala koji oblikuju rodno ograničene uloge muškaraca i žena već takođe može doprineti osmišljavanju odgovarajućih mera suprotstavljanja koje mogu promeniti stavove, predstave i ponašanje i ojačati otpornost zajednice.

Napomene