Razotkrivena albanska mreža šverca kokaina kojomo se upravljalo iz zatvora u Ekvadoru.

Europol je 17. septembra 2020. objavio informacije o velikoj međunarodnoj operaciji u kojoj je razotkrivena tzv. kompanija bello, jedna od najaktivnijih mreža trgovine kokainom na albanskom govornom području.¹ Više od 20 ljudi uhapšeno je nakon petogodišnje istrage koju je vodila italijanska policija, a u kojoj su učestvovale agencije za sprovođenje zakona iz deset zemalja. U racijama je zaplenjeno skoro četiri tone kokaina i preko 5,5 miliona evra u gotovini, sve to je oduzeto od grupe koja je opisana kao visokoprofesionalno zločinačko udruženje.

Prema Europolu, vođa organizacije, četrdesetogodišnji albanski državljanin sa boravištem u Ekvadoru, koristio je sofisticiranu šifrovanu tehnologiju komunikacije za direktne pregovore s južnoameričkim narko kartelima; organizovao je otpremanje velikih pošiljki kokaina do glavnih luka u Evropi; a uz pomoć́ saučesnika iz Italije, Holandije i Albanije vršio je distribuciju narkotika širom Evrope. Kokain je krijumčaren preko evropskih granica sakriven u vozilima opremljenim posebno izrađenim skrivenim bunkerima.

Kriminalci su očigledno prali stečenu zaradu koristeći nelegalni alternativni sistem doznaka kineskog porekla, poznat kao fei ch’ien, koji je sličan havali. Albanski mediji pretpostavljaju da je bos čovek po imenu Dritan Redžepi.² Zanimljivo, Redžepi je poslednjih šest godina proveo u zatvoru u Ekvadoru još od hapšenja u avgustu 2014. godine za šverc droge. Redžepi je najveći deo života proveo u bekstvu. Za njim je raspisana poternica zbog ubistva dva policajca u Albaniji nakon bekstva iz pritvora 2006. godine. Nakon što je uhapšen u Holandiji 2008. godine, isporučen je Italiji. Aprila 2011. godine, dok je služio kaznu za puštanje u promet narkotika u Italiji, pobegao je iz zatvora u Paviji.³ Nekoliko meseci kasnije, optužen je za pljačku banke i uhapšen u Španiji, ali je zatim isporučen Belgiji gde je za njim bila raspisana poternica zbog preprodaje droge. Tamo je pobegao iz zatvora po treći put, da bi bio uhapšen u Ekvadoru 2014. godine.⁴

Kontejneri iz teretnog broda u pristaništu na pučini u luci Guayaquil, Ekvador

© Shutterstock/Al’fred

To što višestruki kriminalac može da igra glavnu ulogu u koordinisanju tako opsežne operacije šverca droge iz zatvorske ćelije u Ekvadoru pokazuje ne samo snagu albanskih kriminalnih mreža koje operišu van Zapadnog Balkana nego i slabost krivičnog pravosuđa u Ekvadoru.

Jula 2020. godine Izveštaj GI-TOC,⁵ „Transnacionalna hobotnica: Globalna žarišta organizovanog kriminala sa Zapadnog Balkana“ opisuje kako su u poslednjih dvadeset godina kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana, uključujući Albaniju, pomerile lanac vrednosti na nekoliko velikih tržišta narkotika i postali veliki igrači, posebno što se tiče šverca kokaina iz Latinske Amerike u Zapadnu Evropu.

Izgleda da je Ekvador popularan za kriminalna udruženja zato što se nalazi između Kolumbije i Perua, koji zajedno proizvode oko 90% svetske proizvodnje kokaina. Pored toga, lako je doći i otići iz zemlje: može se putovati bez vize do 90 dana, nema nacionalne baze podataka otisaka prstiju ili identifikacionih fotografija, a navodno je lako da se promeni identitet i kupe lažne isprave, kao što su lične karte i pasoši. Drugi faktori ranjivosti uključuju nedavnu političku nestabilnost, propusnost granica, slabo krivično pravosuđe, privredu baziranu na gotovini (što otežava praćenje finansijskih tokova i olakšava pranje novca), kao i korupciju u pravosuđu. Ekvadorski zatvori imaju dugu istoriju korupcije i nesigurnosti,⁶ kao i nasilje između bandi.⁷ Takođe treba primetiti da Ekvador nema zakon koji predviđa zaplenu imovine stečene od švercera droge, a skoro i da nema saradnje, uzajamne pravne pomoći ili razmene obaveštajnih saznanja sa zemljama Zapadnog Balkana. Zato ne iznenađuje da ekvadorski Nacionalni direktorat za borbu protiv narkotika procenjuje da je, između 2017. i 2019. godine, 56 Albanaca koji su povezani s nezakonitim radnjama stiglo u Ekvador.⁸

Prema Nacionalnoj službi za Lica lišena slobode u Ekvadoru, Redžepi će biti izručen Albaniji kada bude izdržao kompletnu trinaestogodišnju zatvorsku kaznu.⁹ Zasad je odslužio oko polovine kazne.

Ovaj slučaj pokazuje da će unapređena saradnja u sprovođenju zakona na Zapadnom Balkanu ili između zemalja regiona i Europola biti nedovoljna ako kriminalci iz regiona mogu slobodno da deluju u Latinskoj Americi, čak i nakon što su uhapšeni. Da bi se poboljšala kontrola narkotika, biće potreban efikasniji trosmerni odnos između zemalja Zapadnog Balkana, Zapadne Evrope i Latinske Amerike, uključujući uzajamnu pravnu pomoć, zaplenu i povraćaj imovine, isporučivanje, deljenje obaveštajnih saznanja i zajedničke operacije.

Napomene