Srpska policija suzbija krijumčarenje migranata, ali dokle još?

Od sredine 2022. godine, grupe uključene u krijumčarenje migranata iz Srbije u članicu EU Mađarsku postaju sve nasilnije. Prijavljeno je najmanje 10 oružanih sukoba između avganistanskih i marokanskih krijumčara između sredine 2022. i kraja 2023. godine u blizini granične ograde između Srbije i Mađarske, koji su koristili automatsko oružje.¹ To je izazvalo ogorčenje s obe strane granice,² kao i igru prebacivanja krivice između Mađarske i Srbije,³ pa čak i tvrdnje Budimpešte da su talibani imali veze sa avganistanskim grupama koje deluju u pograničnom području.⁴

Situacija je dostigla vrhunac u oktobru 2023. godine ubistvom trojice Avganistanaca u blizini sela Horgoš.⁵ Sa parlamentarnim izborima koji se naziru u Srbiji (u decembru 2023. godine) i sve većim pritiskom EU za preduzimanjem akcije,⁶ srpski organi su se obračunali sa krijumčarima.⁷ Zaista, predsednik Srbije Aleksandar Vučić čak je upozorio Bratislava Gašića, ministra unutrašnjih poslova i bliskog političkog saveznika, da će poslati vojsku ako policija ne bude u stanju da reši situaciju.⁸

Granica između Srbije i Mađarske, iako dobro čuvana i zaštićena ogradama, bila je popularna ruta među migrantima koji su pokušavali da uđu u EU i stoga unosno čvorište za trgovce ljudima. Sukobi, siromaštvo i nestabilnost u mnogim delovima sveta doveli su do postojanog protoka ljudi koji se kreću kroz Zapadni Balkan, iako se ne radi o dramatičnim brojkama kao iz 2015/16. godine. Tokom 2023. godine, granična agencija EU Frontex otkrila je skoro 100 000 iregularnih graničnih prelaza u EU preko zapadnobalkanske rute.⁹

Srpska policija je u četvrtom kvartalu 2023. godine sprovela niz pretresa kako bi oterala trgovce ljudima. Učestvovalo je više od 800 službenika, uključujući antiterorističke jedinice i žandarmeriju. Ove snage rasporedile su bespilotne letelice, helikoptere i borbena vozila,¹⁰ što je predstavljalo najveću policijsku operaciju u Srbiji od obračuna sa organizovanim kriminalom koji je usledio nakon ubistva premijera Zorana Đindića 2003. godine.¹¹

Srpska policija je osigurala ulazne i izlazne tačke krijumčarenja širom zemlje. Formirali su četiri štaba: u Subotici na severu zemlje; u Dimitrovgradu na istoku u blizini granice sa Bugarskom; u Preševu, gradu na jugu u blizini granice sa Severnom Makedonijom; i u Malom Zvorniku na granici sa Bosnom i Hercegovinom.¹²

Zatvoren prelaz na mađarskoj granici sa Srbijom kod sela Horgoš. Krijumčarenje migranata u Mađarsku postaje sve nasilnije.

Foto: Armend Nimani/AFP via Getty Images

Kao rezultat policijske operacije, demontirane su neformalne „baze“ naoružanih krijumčarskih bandi u pograničnim oblastima i nisu prijavljeni naknadni oružani sukobi. U operaciji je policija privela oko 4 500 migranata.¹³ Pored toga, uhapšeno je osam krijumčara i 119 osoba koje se terete za trgovinu ljudima i nezakonito posedovanje oružja i droge, a oduzete su i automatske puške, pištolji, municija, pasoši i narkotici.¹⁴

Štaviše, policija je preuzela kontrolu nad državnim migrantskim kampovima (zamenivši Komesarijat za izbeglice i migracije)¹⁵ i zatvorila nekoliko takvih kampova, među kojima kamp u Somboru i Subotici, oba u blizini mađarske granice; u Kikindi, ušuškan u rumunsku granicu; i u Adaševcima i Principovcu, u blizini granice sa Hrvatskom. Zatvaranja su pogoršala uslove u kampovima koji su ostali otvoreni i dovela do prenatrpanosti.¹⁶ Pored teške humanitarne situacije, prijavljena su kršenja ljudskih prava izbeglica i migranata od strane policije.¹⁷

Putevi krijumčarenja pomeraju se zapadno ka Bosnu i Hercegovinu

Tri su glavne rute krijumčarenja migranata u Srbiju. Glavne ulazne tačke su na jugozapadu oko Raške oblasti, na jugu preko Severne Makedonije i na istoku iz Bugarske. Februara 2024. godine, 35% migranata ušlo je u Srbiju iz Bugarske, dok je više od polovine (53%) došlo iz Severne Makedonije.¹⁸ Zahvaljujući policijskoj akciji u blizini mađarske granice, dalji tok je sada usmeren ka Bosni i Hercegovini. Većina migranata potom putuje ka Sarajevu, a zatim nastavlja u Bihać ili Veliku Kladušu, sa ciljem da pređe granicu sa Hrvatskom.¹⁹ Nemačka, Italija i Francuska su tri zemlje kojih migranti najviše žele da se domognu, iako krajnje odredište zavisi od nacionalnosti migranta.²⁰

Iako deluje da je policijska operacija bila uspešna u razbijanju nekoliko grupa ili mreža krijumčara, ona nije zaustavila priliv izbeglica i migranata. Umesto toga, samo je preusmerila kretanje ljudi.²¹ U februaru 2024. godine, kao odgovor na upite vezano za sledeće destinacije, većina (82%) migranata u Srbiji navela je Bosnu i Hercegovinu; 9% je izrazilo planove za putovanje u Mađarsku, dok je 7% nameravalo da iz Srbije ide direktno u Hrvatsku.²² Migranti su prethodno, 2022. godine, pokušali da napuste Srbiju prvenstveno na severnim granicama sa Mađarskom.²³

Slika 1 Novi putevi krijumčarenja u Srbiji nakon intervencije policije.

Čvorište svih ruta krijumčarenja je glavni grad Beograd. Duž jugozapadne rute, migranti imaju tendenciju da se kreću iz gradova Tutin i Sjenica, gde su migrantski kampovi i dalje aktivni, prema Bosni i Hercegovini ili Beogradu kao početnoj luci pristajanja. U daljem kretanju ka EU, Priboj je postao jedan od glavnih žarišta, na granici sa Bosnom i Hercegovinom.²⁴ Po dolasku u Preševo, migranti koji iz Severne Makedonije ulaze u Srbiju preusmeravaju se u Beograd. U Beograd se upućuju i migranti koji dolaze sa istoka, iz Pirota i Dimitrovgrada, na granici sa Bugarskom.

Navodi se da je Beograd postao čvorište ne samo za izbeglice i migrante, već i za krijumčare ljudima.²⁵ Za razliku od graničnih područja, koji su sada pod lupom, veliki grad omogućava krijumčarskim gazdama relativno anonimno skrivanje. „Beograd je sada glavno mesto jer je raskrsnica i džinovski grad, sa mnogo skrovišta i mesta za skrivanje“, rekao je taksista upoznat sa krijumčarenjem.²⁶

Pomeranje ruta povećalo je pritisak na policiju i graničnu policiju sa obeju strana između Srbije i Bosne i Hercegovine, i poklapa se sa sve brojnijim prijavama policijske brutalnosti i nasilnih odbijanja.²⁷ Dalje duž ove krijumčarske rute došlo je do pucnjave na hrvatsku policiju sa teritorije Bosne i Hercegovine nakon što je policija osujetila grupu migranata koja je pokušala da ilegalno pređe granicu i uđe u Hrvatsku u septembru 2023. godine.²⁸ Policija u Bosni i Hercegovini sprovela je nekoliko akcija koje su ciljale na navodne avganistanske kriminalce koji su, kako se čini, prebacili svoje operacije iz Srbije nakon policijske represije.²⁹

Ovaj sve veći priliv izbeglica i migranata koji ulaze u Bosnu i Hercegovinu iz Srbije samo uvećava uveliko rastući broj ljudi koji su se kretali kroz zemlju u proteklih nekoliko godina, od kojih je mnoge uhvatila policija. Policija u Bosni i Hercegovini je 2023. godine uhapsila 34 409 migranata, što predstavlja povećanje u odnosu na brojku od 27 429 iz 2022. godine, pokazuju zvanični policijski podaci. To premašuje prethodni rekord od 29 302 migranta koji su uhapšeni 2019. godine.³⁰ U januaru 2024. godine policija je zaustavila 2 507 migranata.

Represija srpske policije uzdrmala je tržište i na druge načine. Cene koje krijumčari naplaćuju za prelazak iz Srbije u Bosnu podignute su sa 200 na 500 evra, jer je ruta ka severu postala manje atraktivna. U Srbiji, „paketi“ za Austriju koštaju oko 2 000 evra, a za Nemačku 2 500 evra ili 3 000 evra.³¹ Ali o ovim brojkama se sada može više pregovarati jer je smanjen broj ljudi koji su spremni da se upuste u opasna putovanja. Promenili su se i modaliteti. Pošto se policija fokusirala na taksi udruženja, koja sada uglavnom više ne posluju, krijumčari su se uglavnom vratili korišćenju kombi vozila i kamiona.³²

Povratak na sever na proleće?

Iako je severna ruta prekinuta, krijumčari predviđaju njeno oživljavanje na proleće. „Sve je generalno usporeno do Ramazana. Ljudi su sada u Turskoj. Ali nakon Ramazana ljudi će početi da dolaze”, objasnio je jedan od krijumčara.³³ Taksista koji se bavi krijumčarenjem naveo je da će “na proleće posao ponovo krenuti” na severu Srbije, dodajući da njegovi izvori očekuju ponovno otvaranje kampova u Somboru i Subotici.

Istini za volju, postoje indicije da se neki krijumčari vraćaju u svoj stari domen. Jedna avganistanska grupa je aktivna u Horgošu u blizini mađarske granice, dok su se Marokanci vratili svojoj redovnoj lokaciji u blizini Srpskog Krstura i Martonoša, naselja u blizini reke Tise.³⁴ Avganistanski trgovci ljudima primećeni su i u Šidu, gradu nadomak hrvatske granice.³⁵

Stoga, iako je srpska policija zaustavila nasilje povezano sa krijumčarenjem, nije joj pošlo za rukom da zaustavi priliv izbeglica i migranata, niti je demontirana infrastruktura facilitatora u zemljama EU (kao što su Mađarska i Austrija).³⁶ To ukazuje na potrebu za većom regionalnom saradnjom – s obzirom na to da slamanje tržišta u jednoj zemlji prosto prebacuje tržište u drugu zemlju – u ovom slučaju u Bosnu i Hercegovinu. Situacija zahteva i bliskiju koordinaciju i solidarnost između zemalja Zapadnog Balkana i njihovih suseda iz EU, kao što su Austrija, Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Grčka i Rumunija, uz istovremeno staranje za bezbednost migranata i poštovanje njihovih ljudskih prava.

Napomene