Balkanske kriminalne grupe koriste nestabilnost u Ekvadoru.

Pozicioniran između dve najveće zemlje sveta koje proizvode kokain, Kolumbije i Perua, Ekvador je postao koridor i kapija za isporuku kokaina u Sjedinjene Američke Države i Evropu. Glavna luka u zemlji, Gvajakil, polazna je tačka za velike količine droge. Nije iznenađenje da je grad istovremeno epicentar nasilja povezanog sa drogom, o čemu svedoči niz bombaških napada, obračuna između bandi, jezivih ubistava, otmica i iznuda u proteklih nekoliko godina.

Ekvadorska mornarica sprovodi operaciju protiv trgovine drogom u blizini luke Gvajakil, Ekvador, marta 2024. godine.

Foto: Gerardo Menoscal/AFP via Getty Images

Neredi usled prenatrpanih zatvora i borbe za prevlast između bandi zbog distribucije droge izazvali su smrt na stotine zatvorenika u proteklih nekoliko godina. Početkom januara 2024. godine, dvojica najmoćnijih lidera bandi u zemlji pobegli su iz zatvora sa maksimalnim merama bezbednosti u periodu od oko 24 sata, dok su zatvorenici držali više od 100 zatvorenika kao taoce u pet različitih zatvora.¹

Politička nestabilnost i slab krivično-pravni sistem stvorili su dozvoljeno okruženje za trgovce drogom u Ekvadoru. Zemlja je isto tako postala magnet za strane kriminalce, posebno iz Meksika, Kolumbije, Evrope i Zapadnog Balkana. To je podstaklo tržište oružja i angažovanje plaćenih ubica.

Kao posledica toga, broj ubistva se povećao osam puta od 2018. do 2023. godine. Prošla godina je bila najkrvavija u istoriji zemlje, sa stopom ubistava od 46,5 na 100 000 stanovnika.² Retko su počinioci privedeni pravdi. Među žrtvama je bilo policajaca, tužilaca, gradonačelnika, kao i predsednički kandidat Fernando Viljavisensio, čija se kampanja zasnivala na platformi borbe protiv mafije, a ubijen je na skupu u gradu Kitu avgusta 2023. godine, manje od dve nedelje pre izbora.³

Krivično-pravni organi Ekvadora bili su preslabi da izdrže ovaj napad. To se ogleda u Globalnom indeksu organizovanog kriminala za 2023. godinu, koji pokazuje veliki jaz između porasta kriminalnog skora u Ekvadoru – zemlja je na 11. mestu od 193 zemlje – i opadajućeg skora rezilijentnosti.

Nedavno izabrani predsednik Danijel Noboa pokušao je da preokrene ovaj trend. Krajem 2023. godine, državni tužilac je najavio pokretanje Operacije Metástasis, najveće akcije protiv organizovanog kriminala i korupcije u istoriji zemlje. U više od 75 racija uhapšeni su ne samo osumnjičeni počinioci, već i aktuelne i bivše sudije, policajci i drugi osumnjičeni za omogućavanje kriminalnih radnji, kao i doušnici. Eksplozija nasilja s početka januara bila je reakcija na ovu „hemoterapiju“.

Trag krvi

Smatra se da je veliki deo narko-nasilja u Ekvadoru povezan sa konkurencijom među lokalnim grupama oko toga ko će pružati zaštitu i druge usluge moćnim stranim kriminalnim grupama, uključujući one sa Zapadnog Balkana.⁴

Kroz nasilje i udruživanje, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana čvrsto su se ukorenile u kriminalno podzemlje zemlje. Lokalne ekvadorske bande pomažu balkanskim grupama u njihovim aktivnostima vezanim za kokain i obezbeđuju im sigurnost. To pomaže balkanskim grupama da deluju sa relativno visokim stepenom nekažnjivosti, što istovremeno potkrepljuje i osnažuje lokalne bande. Balkanska veza je takođe omogućila ekvadorskim bandama veći pristup visoko unosnom tržištu kokaina u Evropi.⁵

Korupcija, zastrašivanje i slabo upravljanje takođe su omogućili pojedincima sa Zapadnog Balkana – naročito iz Albanije – da posluju u opskurnom svetu gde se kriminal i biznis ukrštaju. Na primer, u februaru 2024. godine, u operaciji koju je koordinirao Evropol identifikovan je albanski biznismen koji je koristio ekvadorske voćarske kompanije kao paravan za uvoz značajnih količina kokaina u EU. To je dovelo do zamrzavanja ukupno 48 miliona evra sredstava kompanije.⁶

Poslovanje s kokainom nije prošlo bez rizika za trgovce sa Balkana. U proteklih pet godina, poznato je da je u Ekvadoru sedam osoba sa Zapadnog Balkana povezanih sa trgovinom drogom ubijeno, a najmanje jedna je ranjena.

Slika 1 Trgovci ubijeni ili ranjeni u Ekvadoru.

Izvor: Podaci prikupljeni iz različitih informativnih izvora. Milan Milovac je upucan u Gvajakilu, u Ekvadoru, novembra 2020. godine, ali je preminuo u bolnici u januaru 2021. godine.

Potencijalni efekti suzbijanja

Usled nasilja povezanog sa bandama početkom 2024. godine, predsednik Ekvadora je označio 22 kriminalne grupe kao „narko-teroriste“ i proglasio stanje unutrašnjeg oružanog sukoba.⁷ Policija i vojska su izvele na desetine operacija, ciljajući ne samo pripadnike ovih grupa, već i njihove operativne baze.⁸ Štaviše, od početka godine, rekordne količine kokaina zaplenjene su u lukama ove zemlje u kontejnerima za Evropu.⁹

Još uvek je prerano da se proceni efikasnost i uticaj mera ekvadorske vlade. Međutim, sa sigurnošću se može pretpostaviti da bi situacija mogla poremetiti nezakonitu ekonomiju od koje su grupe sa Zapadnog Balkana profitirale u proteklih nekoliko godina.

Ako vlada može da povrati red i značajno smanji ulazak kokaina u zemlju i izlazak iz nje, vrlo verovatno bi se grupe sa Zapadnog Balkana delimično premestile na neko manje rizično mesto u regionu. Moglo bi takođe doći i do daljeg povećanja njihovog prisustva u Peruu, Kolumbiji i Brazilu – bilo da pokušavaju da se infiltriraju u luke ili da uspostave kontakte sa dobavljačima kokaina u zaleđu. Takođe je moguće da se operacije izmeste na udaljenije tačke pretovara, kao što su Karibi ili atlantska obala Južne Amerike.

Ključni članovi albanskih organizovanih kriminalnih grupa koje deluju u Ekvadoru privremeno su se preselili u druge južnoameričke zemlje, kao što su Peru, Kolumbija, Bolivija i Brazil, odakle mogu da procenjuju situaciju sa bezbedne udaljenosti, i istovremeno iskoriste priliku da prošire svoje mreže u tim zemljama. Ovaj potez služi kao plan za nepredviđene situacije ako bezbednosna situacija u Ekvadoru ostane napeta. Ipak, većina njihovih članova ostaje na strateškim lokacijama unutar zemlje kao što je Gvajakil, da se aktivno snalaze u trenutnoj situaciji.¹⁰

Drugi scenario je da vlada suzbije nasilje, ali nije u stanju da rasturi sve kriminalne grupe; u ovom slučaju, različiti akteri bi morali da se prilagode. To bi moglo dovesti do novih saveza ili nasilne konkurencije. U oba slučaja, preživelima bi bio potreban određeni stepen zaštite, koji se u kriminalnim ekonomijama obično obezbeđuje mecima ili mitom. Stoga, izazov za ekvadorske vlasti nije samo da krenu u borbu protiv aktera kriminala, već i da smanje prostor mogućnosti u kojem oni deluju.

Treći scenario je da se preduzetnici sa Balkana pritaje na neko vreme, ili se privremeno presele dok se situacija ne smiri. Kao što je napomenuo šef regionalne kancelarije GI-TOC-a u Andima, Felipe Botero Eskobar:

Verujem da će balkanske grupe koristiti druge, manje konfliktne luke da nastave sa isporukama kokaina u Evropu, bar dok se stvari u Ekvadoru ne stabilizuju. U februaru, mesec dana nakon što je situacija u Ekvadoru počela da se pogoršava, Velika Britanija je zaplenila kokain koji je bio sakriven u pošiljci banana iz Santa Marte u Kolumbiji. Ova metoda ima izuzetnu sličnost sa onom koju koriste balkanske mreže u Ekvadoru, a Santa Marta je trenutno relativno mirno područje pod kontrolom klana iz Zaliva. Iako još uvek nije potvrđena ume­šanost Balkana u ovu konkretnu pošiljku kokaina, operativne karakteristike i odnos sa lokalnim kriminalnim organizacijama u Santa Marti gotovo se potpuno poklapaju sa slučajem iz Gvajakila.¹¹

Malo je verovatno da balkanske grupe potpuno napuste Ekvador. Skoro deceniju uspostavljaju kontakte u podzemlju i među državnim strukturama, a ekonomija kokaina cveta. Možda se povećavaju rizici, ali još su veće koristi od blizine izvora snabdevanja, kao i konsolidovanje veza sa unosnim maloprodajnim tržištima u zapadnoj Evropi.

Međutim, pažnju koju je kriza izazvala treba iskoristiti za jačanje kapaciteta u Ekvadoru – na primer, u lukama, krivično-pravnom sistemu i upravljanju kaznenim ustanovama – i za unapređenje međunarodne saradnje, uključujući i saradnju između agencija za sprovođenje zakona na Zapadnom Balkanu i u Latinskoj Americi.

Napomene