Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana igraju važnu ulogu u Holandiji.

Od skrivenih mesta u stanovima, do garaža, betonskih ploča i lažnih pregrada u automobilima, nedavne zaplene kokaina od kriminalnih bandi sa Zapadnog Balkana koje eksploatišu prometne holandske luke i vrše distribuciju širom Evrope predstavljaju simbol nepoželjnog statusa zemlje kao epicentra za trgovinu drogom.¹ Trgovina u procvatu i žestoka konkurencija oko kokaina čak su podstakle i predsedavajućeg holandskim Sindikatom policije da okarakteriše zemlju kao novu narko-državu.²

Kriminalne organizacije sa sedištem u Holandiji sa transnacionalnim vezama postale su centralne, posebno u upravljanju uvozom kokaina iz Južne Amerike u Evropu.³ Kako je objasnio pojedinac upoznat sa albanskim organizovanim kriminalom, „Albanci su u velikoj meri prisutni u trgovini drogom u Holandiji. Uspostavili su efikasne mreže, uključujući specijalizovane grupe koje preuzimaju kokain iz luka, usluga koja je veoma cenjena u kriminalnom okruženju. Kokain je njihov primarni fokus a, u manjoj meri, oni su takođe uključeni u proizvodnju sintetičkih droga i kanabisa.”⁴ Kriminalci otpremaju najveći deo svog kokaina iz Ekvadora i Kolumbije kroz luke Roterdam i Flisingen u Holandiji i Antverpen u Belgiji (videti Sliku 1).⁵ „Sve ide preko Roterdama. Grad ima odličnu mrežu za aktivnosti i odlično je saobraćajno povezan“, reklo je lice koje je poznavalac srpskog organizovanog kriminala.⁶ Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana, sa direktnim vezama sa južnoameričkim kartelima, upravljaju sa oko trećinom ukupnog kokaina koji se uvozi u Evropu, oslanjajući se na ove vrste mreža.⁷

Slika 1 Ključni putevi koji povezuju kriminalne grupe iz Holandije i Zapadnog Balkana.

Izvor: Videti fusnotu⁸

Pored trgovine kokainom, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana takođe su uključene u uvoz heroina i oružja, trgovinu ljudima, uzgoj kanabisa u zatvorenom prostoru i izvoz sintetičkih droga.

Atraktivnost Holandije kriminalnim grupama

Holandija nudi više prednosti za kriminalce sa Zapadnog Balkana, uključujući geografski položaj, infrastrukturu i trgovinski položaj.¹⁵ Takođe ima „sjajan pravosudni sistem, posebno u vezi sa ljudskim pravima i pravom na odbranu, kao i liberalan pristup drogama i kaznama za ova krivična dela. Samo pogledajte sporazum sa Gačaninom“, reklo je lice dobro upućeno u srpski organizovani kriminal, pozivajući se na blagu presudu velikom dileru droge Edinu Gačaninu.¹⁶ Uprkos tome što je relativno mala, Holandija je najveća zemlja za pomorski transport tereta u Evropi i globalno trgovinsko čvorište.¹⁷ Njena najveća luka Roterdam deseta je najveća kontejnerska luka na svetu: samo u luku Roterdam godišnje uđe oko 467 miliona tona tereta.¹⁸

Iste pogodnosti koje holandsku infrastrukturu čine atraktivnom za legalne kompanije, privlače i kriminalne aktere. Pored toga, veliki obim trgovine otežava otkrivanje krijumčarenja među desetinama hiljada kontejnera. Prema poslednjim dostupnim podacima, Holandija je 2022. godine ostvarila promet od više od 14,7 miliona kontejnera (vidi Sliku 2), od kojih je skenirano samo desetine hiljada.¹⁹

Slika 2 Zapremina kontejnera kojima se manipuliše u Holandiji i u Evropskoj uniji, izraženo u TEU (x 1 000).

Eurostat

Holandski carinski organi nisu želeli da otkriju broj skeniranih kontejnera zbog istrage koja je u toku. Međutim, 2022. godine, list De Volkskrant je pisao da ih je skenirano 55 000.²⁰ Samo 467 kontejnera je fizički pregledala ekipa tima za hitne slučajeve i proveru tereta (engl. Hit and Run Cargo Team), koja predstavlja saradnju carine, poreskih organa, lučke policije i tužilaštva.²¹ I korupcija među lučkim i radnicima na skenerima predstavlja problem, što stvara idealnu pozadinu za krijumčarenje droge.²²

Droga se često krije u paketima voća: 2023. godine je, na primer, holandska carina presrela pošiljku kokaina od 90 miliona evra skrivenu u kontejneru sa bananama iz Ekvadora.²³ A trgovina je u porastu, kaže policija: 2023. godine ukupno je presretnuto 176 000 kilograma kokaina.²⁴

Kriminalci koriste različite metode kako bi zaobišli kontrolu holandskih organa. „Jedna je takozvana metoda zamene, u kojoj kriminalci premeštaju drogu iz jednog kontejnera u drugi kako bi izbegli kontrolu“, rekao je viši zvaničnik tima Hit and Run Cargo u luci u Roterdamu. „Ovo se obično odnosi na kontejnere voća ili drugih svežih proizvoda iz Centralne Amerike, gde su vreće sa drogom ubačene u luci porekla. Zbog često ograničenog roka trajanja sadržaja, ove vrste kontejnera moraju brzo proći kroz carinu, što znači da kriminalci takođe imaju ograničeno vreme za premeštanje droge u drugi kontejner; po mogućstvu kontejner sa poreklom i odredištem u Evropi, jer se, u principu, oni ne proveravaju.“

Kriminalne grupe često koriste maloletnike – koji se nazivaju nindžama ili trkačima – za izvlačenje kokaina iz kontejnera u lukama, posebno zato što su zatvorske kazne za maloletnike relativno niske. „Nedavno sam imao slučaj da su četiri mladića pronađena u kontejneru sa 800 kilograma kokaina. Svaki je dobio samo po dve godine bezuslovno. Za 800 kilograma!“, rekao je viši holandski policajac Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI‑TOC).²⁵

Holandski finansijski sistem je ključan u ilegalnoj ekonomiji i omogućava kriminalcima olakšanje trgovine i kretanja novca.²⁶ Sa velikim finansijskim sektorom i raznim neformalnim opcijama za prikrivanje i prenos sredstava, kriminalci imaju mogućnost lakog pranja svog profita.²⁷ Na primer, Amsterdam je centar evropskog sistema hawala, neformalnog sistema prenosa novca koji ne zahteva vođenje evidencije i stoga ne ostavlja trag.²⁸ Procenjuje se da Hawala transferi u Amsterdamu imaju vrednost veću od 10 milijardi evra godišnje i da ih u velikoj meri koriste kriminalci i teroristički pokreti, navodi holandska policija.²⁹ Tržište nekretnina u Amsterdamu takođe pruža mogućnost za pranje investicija.³⁰

Zbog svih ovih faktora, holandski gradovi kao što su Amsterdam, Roterdam i – u manjoj meri – Utreht fizički služe kao mesto sastajanja za međunarodni svet droge. Amsterdam danas poseduje, kako kažu istraživači, „funkciju sličnog tržišta“ poput gradova kao što su Dubai, Medeljin, Njujork i Majami, gde se određuje potražnja, odvijaju pregovori, i vrši plaćanje za transport droge.³¹

Grupe sa Zapadnog Balkana koje funkcionišu u Holandiji

Trgovinom kokainom između Holandije i Zapadnog Balkana dominiraju albanske i bosansko-hrvatsko-crnogorsko-srpske kriminalne grupe, koje kontrolišu trgovinu, srednji nivo distribucije i, zajedno sa holandskim kriminalcima, trgovinu na veliko, često u međusobnoj saradnji.³²

Kriminalci iz Albanije, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine posluju u partnerstvu sa holandskim kriminalcima i pribavljaju drogu preko holandskih morskih luka i aerodroma.³³ Pored trgovine kokainom, krijumčare i sintetičke droge i bave se trgovinom ženskim osobama koje primoravaju da rade u legalizovanim „distriktima sa crvenim fenjerima“, među kojima je i popularni amsterdamski distrikt De Valen.³⁴

Po rečima višeg policijskog operativca, balkanske grupe trguju i oružjem. Holandska policija često pronalazi „male autobuse pune vatrenog oružja“, većinom poreklom iz Albanije, Srbije i Crne Gore.³⁵ Dijaspora bivše Jugoslavije koordiniše trgovinom u Antverpenu, Roterdamu i Luksemburgu.³⁶ Uz to, poslednjih šest godina, kriminalne mreže sa Zapadnog Balkana usvojile su poslovni model usredsređen na uzgoj kanabisa u zatvorenom prostoru u EU.³⁷ Kriminalne grupe nezakonito uzgajaju kanabis u Holandiji ili kupuju holandsku ekspertizu za njegovo uzgajanje.³⁸

“Oni su prisutni u celoj Holandiji”, kaže visoki portparol holandske policije o kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana. „Veoma su aktivni i agresivni. Ne samo da učestvuju u preuzimanju kokaina iz luka kao što je Roterdam i njegovom transportu širom Evrope, već vode i kotlarnice i skladišta. Poznato je da balkanski kriminalci iznajmljuju takozvane „kuće duhova“ u parkovima za odmor na jugu Holandije od kriminalnih agencija za nekretnine.” Drugi balkanski kriminalci dođu samo „da preuzmu kokain iz luke ili da nekoga likvidiraju, a zatim se odmah vrate kući“.³⁹

Kriminalne organizacije kao što su Kavači i Škaljari – grupe koje su prisutne u nekoliko balkanskih zemalja – koriste luke kao što je Roterdam za svoje nezakonite pošiljke narkotika.⁴² Slovenački ogranak kavačke kriminalne grupe, na primer, švercuje drogu (kanabis i kokain) u Sloveniju iz Holandije.⁴³

Okršaji između Kavača i Škaljara u prošlosti su uzrokovali nasilje u holandskim gradovima.⁴⁴ Na primer 2018. godine, jedan državljanin Srbije ubijen je iz vatrenog oružja, a drugi je ranjen u piceriji u zapadnom Amsterdamu.⁴⁵ Srpska policija je konstatovala da je jedna od žrtava, koja je povređena ali preživela, pripadnik bande Bar-Budva u Srbiji, koja ima veze sa škaljarskim klanom.⁴⁶

Drugi kriminalci iz Srbije i Crne Gore takođe uvoze kokain iz Kolumbije, Brazila i Ekvadora preko holandskih luka. Srpski kriminalci navodno angažuju holandske i belgijske „brokere“ da preuzimaju njihovu drogu iz luka i trguju drugim supstancama sa njima.⁴⁷ Crnogorci su navodno pomagali ribarima iz holandskog grada Urka u švercu kokaina na ribarskim baržama na otvorenom moru.⁴⁸

Organizovane kriminalne grupe iz Albanije takođe, prema navodima, blisko sarađuju sa holandskim, italijanskim i marokanskim kriminalnim organizacijama i igraju ključnu ulogu u podzemlju Amsterdama i Roterdama.⁴⁹ „Albanske grupe počele su sa dna lestvice, a sada su napredovale“, potvrđuje iskusni holandski izveštač o kriminalu. Oni vode operacije kokaina iz Holandije, preko Italije i Albanije, prema Balkanu i drže laboratorije za kokain u velikim gradovima kao što je Hag.⁵⁰

Policija navodi da se prisustvo albanskih grupa u trgovini kanabisom u Holandiji povećalo nakon slamanja uzgoja kanabisa u Albaniji između 2013. i 2019. godine.⁵¹ Albanski kriminalci zasadili su plantaže kanabisa u stambenim objektima u provinciji Limburg,⁵² ali ova aktivnost je unosnija u Španiji i Velikoj Britaniji nego u Holandiji. Oni su umešani u pranje novca i krijumčarenje ljudima.⁵³ Albanske bande deluju i u Ekvadoru, jednom od glavnih snabdevača kokaina za Holandiju.⁵⁴

Bosanski kriminalci su takođe našli svoje mesto u trgovini drogom u Holandiji. Poreklom iz Sarajeva, holandsko-bosanski državljanin Edin Gačanin je, kako se veruje, vršio masovne isporuke kokaina iz Južne Amerike u Evropu iz svoje kuće u Holandiji. Njegova kriminalna grupa – klan Tito i Dino – registrovala je više kompanija u Holandiji, Sloveniji, Španiji i Bosni i Hercegovini za pranje prihoda od droge.⁵⁵ Smatra se da je Gačanin povezan sa holandsko-marokanskom mafijom.⁵⁶ On je uhapšen novembra 2022. godine u Dubaiju, odakle je navodno postigao nagodbu sa holandskim tužiocem, izjasnivši se krivim u zamenu za sedmogodišnju zatvorsku kaznu u Holandiji i novčanu kaznu od milion dolara.⁵⁷

Još jedan bosansko-holandski državljanin sa navodnim vezama sa holandsko-marokanskom mafijom uhapšen je na osnovu holandskog naloga o izručenju 2022. godine zbog sumnje da trguje kokainom. Navodi se da se on krio u Crnoj Gori (zemlji sa kojom holandske vlasti nemaju ugovor o izručenju), a predat je organima prilikom posete Srbiji.⁵⁸ Organi kažu da je Boris P, zvani Pikaso, dobio naređenja od Riduana Tagija – vođe holandsko-marokanske mafije koji je u februaru osuđen na doživotnu kaznu zbog višestrukih ubistava – iz svoje zatvorske ćelije u gradu Vuhtu.⁵⁹ Boris P. negira sve optužbe.⁶⁰

I grupe iz Severne Makedonije koristile su holandske luke za prijem kokaina.⁶¹ U januaru 2024. godine, članovi makedonske kriminalne grupe uhapšeni su zbog učešća u transportu 435 kilograma kokaina iz Brazila u belgijsku luku Antverpen i 106 kilograma iz Perua u Roterdam.⁶²

Operacije organa za sprovođenje zakona

Organi za sprovođenje zakona jačaju svoje napore da stanu na kraj organizovanom kriminalu u Holandiji, kroz povećanu međunarodnu saradnju i učešće italijanskih istražitelja za borbu protiv mafije.⁶³ Ronilački tim holandske carine aktivan je u luci Antverpen u Belgiji, a dve zemlje sarađuju sa zvaničnicima u Latinskoj Americi.⁶⁴ Holandija i Ekvador sklopili su carinski sporazum za borbu protiv trgovine drogom iz luka u Latinskoj Americi.⁶⁵ Tako je holandska carina zaplenila je oko 11 000 kilograma više kokaina 2023. godine u odnosu na prethodnu godinu.⁶⁶

Poslednjih godina, organi za sprovođenje zakona na Zapadnom Balkanu, u Holandiji i Belgiji – u partnerstvu sa organizacijama Evrodžast (engl. Eurojust) i Evropol (engl. Europol) – izvojevali su značajnu pobedu: razbili su Sky ECC, šifrovani alat za komunikaciju koji preferiraju kriminalci.⁶⁷ Prema rečima portparola Evropola, agencija ima „Operativnu radnu grupu… koju čini 11 zemalja, posebno usmerenih na organizovani kriminal sa Zapadnog Balkana. Unutar ove Operativne radne grupe odigrava se preko 40 istraga“.⁶⁸ Ovakav povećani napor širom Evrope doveo je do više hapšenja u Holandiji i na Balkanu.

U februaru 2024. godine, 59 osoba u Albaniji, Italiji, Nemačkoj i Velikoj Britaniji uhapšeno je zbog krijumčarenja heroina, kokaina, hašiša i kanabisa iz Albanije i Holandije u Španiju i Nemačku. Evropol je saopštio da je mreža koristila automobile sa dvostrukim dnom i skrivenim odeljcima.⁶⁹

Evropol je 2023. godine vodio međunarodnu operaciju koja je kao rezultat dovela do poraza najveće kriminalne organizacije za trgovinu kokainom u regiji Balkana, a nekoliko ključnih kriminalaca uhapšeno je u Beogradu.⁷⁰ Ova kriminalna grupa krijumčarila je drogu iz Kolumbije, Brazila, Ekvadora i Arube i bila je poznata po nasilju i učešću u sofisticiranim pljačkama.⁷¹ Sprovedene su koordinirane racije u Srbiji, Holandiji i Belgiji, a policija je zaplenila luksuzne automobile, nakit, eksploziv i oružje, kao i snajperske puške, automatske puške i municiju.⁷²

Iste 2023. godine, roterdamska policija pronašla je kokain u garaži. Nakon zaplene je usledila policijska akcija u Hrvatskoj, Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Sloveniji i Bosni i Hercegovini. Prema navodima hrvatske policije, Holandija je korišćena kao tranzitno čvorište za drogu iz Turske i Crne Gore koja je uvožena u Holandiju da bi se zatim raspodeljena distribuirala širom Evrope. Policija je zaplenila mitraljeze, lažne lične isprave i policijske uniforme.⁷³ Nemačka, italijanska i holandska policija uhapsile su i 2023. godine 35 Albanaca koji su učestvovali u trgovini na veliko kokainom i kanabisom iz Južne Amerike u EU.⁷⁴ Evrodžast je 2022. godine uhapsio sedam članova mreže za trgovinu drogom, koju je predvodio Srbin, u Belgiji, Luksemburgu, Holandiji i Srbiji – zaplenjeno je 115 kilograma kokaina, koji je pronađen skriven u betonskim pločama.⁷⁵

Roterdamska policija je 2020. godine uhapsila dvojicu albanskih kriminalaca koji su u svom stanu skrivali 300 kilograma kokaina (u vrednosti od oko 45 miliona evra).⁷⁶ Godine 2019. holandski državljanin Pier S. osuđen je na 17 godina zatvora nakon hapšenja u operaciji Taxus.⁷⁷ Njegova organizacija je koristila korumpirane carinike i podmićivala lučke službenike kako bi izvozila drogu na Balkan.⁷⁸ Vlasti u američkom gradu Filadelfiji zaplenile su 2019. godine 20 tona kokaina sa kontejnerskog broda na putu za Roterdam i uhapsile nekoliko članova crnogorske posade.⁷⁹

Skorašnje policijske akcije pokazale su da kriminalci sa Balkana koji posluju na međunarodnom nivou koriste holandske luke kao ulazne tačke za svoje nezakonite radnje i eksploatišu finansijske sisteme zemlje za pranje nezako­nitih prihoda. Odgovor organa za sprovođenje zakona ograničen je oskudnim resursima i nedostatkom stručnosti u identifikovanju balkanskih kriminalnih mreža. Kriminalci sa Zapadnog Balkana, kako se izveštava, čine samo 2% populacije zatvorenika u Holandiji (videti Sliku 3), sa većom zastupljenošću lica iz Albanije i Srbije 2023. godine.⁸⁰

Efikasno rešavanje izazova kriminala sa Zapadnog Balkana u Holandiji zahtevaće jačanje međunarodne saradnje, unapređenje tehnologije detekcije, povećanje finansijskih sredstava za sprovođenje zakona i strože mere za borbu protiv pranja novca. Imajući u vidu ogroman broj kontejnera koji ulaze u Holandiju, sprovođenje detaljnih provera postaje neizvodljivo. Stoga je od najveće važnosti da se poboljšaju tehnike procene rizika i detekcije za visokorizične kontejnere. Štaviše, potrebno je preduzimati aktivnosti kako bi se pokrenule i sprovele politike usmerene na smanjenje potražnje za drogom.

Napomene