Opservatorija za Ilegalne Ekonomije u Jugoistočnoj Evropi
Izdvajamo iz sadržaja
-
Bezbednosna pretnja: Kako kriminalci iskorišćavaju političke izazove Kosova.
Uprkos tri pokušaja da postane član, Kosovo nije deo INTERPOLA zbog zategnutih odnosa sa Srbijom. Kosovo je kritikovano zbog nedovoljnih napora u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, a delimično je onesposobljeno nedostatkom pristupa informacijama i zajedničkim operacijama koje omogućavaju takva međunarodna i regionalna tela za sprovođenje zakona. Budući da kriminalne organizacije često traže sigurna utočišta u zemljama sa slabim sprovođenjem zakona, jačanje kapaciteta ove zemlje za sprovođenje zakona i brzo delovanje u borbi protiv prekograničnog kriminala moglo bi da pomogne u suzbijanju kriminala u regionu.
-
Da li su naučene lekcije o tome kako se suočiti sa novim talasom migracija preko Zapadnog Balkana?
Broj izbeglica i migranata koji putuju kroz Zapadni Balkan najviši je od 2015. godine. U poređenju sa periodom pre sedam godina, pojavljuju se novi obrasci u krijumčarenju migranata preko balkanske rute: čini se da su mreže postale fluidnije i decentralizovanije, delimično zahvaljujući upotrebi tehnologije, a deluje i da se profil krijumčara promenio, dovodeći do toga da tržište postane više međunarodno. Napori navedenih zemalja Zapadnog Balkana i EU, zajedno sa međunarodnim partnerima, koje ulažu da se zaustavi migracija treba da se usmere na ublažavanje faktora koji navode migrante da rizikuju svoje živote u potrazi za boljim mogućnostima.
-
Težnja Crne Gore da postane poznati centar za kriptovalute nosi sa sobom rizike.
Crna Gora pokušava da se pozicionira kao kripto-raj. Razvoj ove zemlje u kripto-centar mogao bi da stvori mogućnosti, ali bez dovoljne regulacije nastaju ozbiljni i višestruki rizici. Ništa ne stavlja ovu situaciju u jasniji fokus od trenutnih posledica hapšenja na aerodromu u Podgorici u martu ove godine kripto-preduzetnika Do Kvona, čoveka koga SAD i Južna Koreja traže zbog prevare. Ako Crna Gora želi da prihvati kriptovalute, moraće da razvije jak i prilagođen regulatorni okvir, kao i dovoljnu stručnost u oblasti finansijske obaveštajne službe, prekogranične saradnje i procene rizika u vezi sa pranjem novca.
-
Rizici u zatvorima mogu da poremete borbu protiv kriminala na Zapadnom Balkanu.
Zapadni Balkan ima relativno visoku stopu zatvorske populacije u poređenju sa drugim delovima Evrope. U teoriji, zatvori bi trebalo da budu kazneno-popravne ustanove i poslednja stanica na stepenicama kriminala. U stvarnosti, oni su veoma često završne škole za regrutovanje sitnih kriminalaca u ozbiljan organizovani kriminal, mesta za umrežavanje, pa čak i zakulisne prostorije za vođenje kriminalnih operacija. Bez reforme postoji rizik da zatvori na Zapadnom Balkanu pogoršaju umesto da pomognu da se ispravi problem ozbiljnog organizovanog kriminala u regionu.
-
Velika ptica u malom jatu: kriminal na beogradskom aerodromu.
Aerodrom Nikola Tesla u Beogradu jedan je od najprometnijih aerodroma na Zapadnom Balkanu. Međutim, lokacija Beograda na ključnim rutama za krijumčarenje čini ga ranjivim na ilegalnu trgovinu, krijumčarenje i nezakonite migracije. Ovaj članak procenjuje trenutnu situaciju i rizike nezakonitih aktivnosti kroz ovaj ključni centar. Neophodan je konstantan oprez kako bi se sprečilo krijumčarenje preko putnika i teretnih pošiljki, kao i korupcija među osobljem aerodroma. Nedovoljna obuka zaposlenih i korupcija ljudi iz unutra često se pokazala kao najslabija karika kada je u pitanju bezbednost aerodroma.