Velika ptica u malom jatu: kriminal na beogradskom aerodromu.

Beogradski aerodrom Nikola Tesla jedan je od najprometnijih aerodroma u Jugoistočnoj Evropi.¹ Imao je 5,6 miliona putnika 2022. godine, 71% više nego 2021. godine, iako manje od rekorda postavljenog 2019. godine, poslednje cele godine rada pre pandemije koronavirusa.² Skoro 30 avio-kompanija leti redovnim linijama sa aerodroma u Beogradu do preko 90 destinacija u 38 zemalja na četiri kontinenta.

Lokacija Beograda na ključnim rutama za krijumčarenje čini ovaj aerodrom ranjivim na krijumčarenje luksuzne robe, droge, cigareta, gotovine i ljudi. Nedavni izveštaj Opservatorije za Jugoistočnu Evropu Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GI-TOC) baca svetlo na obim i modalitete ilegalne trgovine.³

Za razliku od krijumčarenja kroz luke u Jugoistočnoj Evropi, koje je dovelo do velikih zaplena ilegalne robe, vlasti na aerodromima u regionu zaplenjuju uglavnom male pošiljke.

Beogradski aerodrom u izgradnji.

Izvor: Oliver Bunic/Bloomberg preko Getty Images

Kao što je prikazano na Slici 1, srpska policija je između 2018. i 2022. godine otkrila više od 80 krivičnih dela povezanih sa drogom na beogradskom aerodromu.⁴ Ovo je uključivalo otkrivanje više od 10 000 doza lekova koji sadrže psihoaktivne kontrolisane supstance,⁵ kao što su diazepam, bromazepam, lorazepam, alprazolam i zolpidem.⁶ Pored toga, zaplenili su više od 21 kilogram kokaina,⁷ uglavnom iz Dominikanske Republike, Ekvadora, Bolivije i Perua. Policija je takođe uhapsila „kurire“ za prenos droge,često žene koje u trenutku hapšenja ne nose nikakav prtljag i ne mogu da kažu vlastima gde će odsesti ili prenoćiti.⁸

Slika 1 Krivična dela povezana sa drogom otkrivena na aerodromu u Beogradu, 2018-2022.

Izvor: Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije

Pored cigara, postoji i razvijena trgovina švercovanim duvanskim proizvodima, obično između Beograda i aerodroma Luton u Velikoj Britaniji. Pojedinci kupuju cigarete na aerodromu u Beogradu, gde boks košta oko 20 evra, a prodaju ih u Velikoj Britaniji za približno 90 evra – ostvarujući neto dobit od oko 500 evra na 10 bokseva. Metoda krijumčarenja je jednostavna; cigarete se nose u ručnom prtljagu ili skrivaju u posebno sašivenoj odeći.⁹

Srpska carina redovno oduzima razne vrste primeraka flore i faune iz celog sveta, koje vlasti ili skladište ili uništavaju u skladištima neposredno ispred aerodroma.¹⁰ Biljke kojima nedostaje prateća dokumentacija stižu uglavnom iz Kine za primaoce koji se obično nalaze u Srbiji. Životinje uglavnom dolaze iz Afrike, dok korali stižu iz Južne Amerike i Azije. Predmeti od slonovače, zubi i lovački trofeji povremeno se nađu u tranzitu kroz Beograd; u većini slučajeva ih prate falsifikovani dokumenti.¹¹

Zaplene na beogradskom aerodromu često se odnose na male, ali vredne komade luksuzne robe. U februaru 2023. godine, carinski službenici su otkrili u prtljagu putnika iz Švajcarske neprijavljene brendirane satove, nakit i dodatke marke Cartier, Rolex, Fred i Hermes u vrednosti od 55 000 evra.¹² U januaru 2023. godine, carina je pronašla skoro 2 000 visokokvalitetnih cigara u predmetima kubanskog putnika.¹³ Zaplenjena su i umetnička dela. Na primer, slike poznatog srpskog umetnika Paje Jovanovića pronađene su u julu 2021. godine.¹⁴ Carina je takođe zaplenila gotovinu, uglavnom od putnika koji su putovali u Južnu Ameriku.¹⁵

Važan prolaz

Iako je Beograd središte ilegalnih migracija otkako je migrantska kriza dostigla vrhunac 2015. godine,¹⁶ aerodrom nije bio značajno izložen migratornim pritiscima.¹⁷ Međutim, od 2020. godine postao je ključna tranzitna tačka za ljude iz Burundija, Kube, Indije, Tunisa i Turske koji koriste blagonaklonu viznu politiku Srbije. Oni lete direktno do Beograda ili preko Istanbula, a zatim nelegalno putuju iz Srbije u EU.¹⁸ Korišćenje beogradskog aerodroma kao kapije za dalje migracije bilo je dovoljno zabrinjavajuće za EU pa je izvršila pritisak na vladu Republike Srbije da promeni svoju viznu politiku.¹⁹ Ipak, broj stranaca kojima je odbijen ulazak na beogradski aerodrom nedavno se povećao, kao što je prikazano na Slici 2.

Slika 2 Odbijeni ulazi i izlazi strancima na aerodromu u Beogradu, 2018–2022.

Izvor: Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije

Beograd je jedan od retkih aerodroma u Evropi koji još uvek obavlja direktne letove za Rusiju. Većina ovih putovanja je legalna, ali doprinosi potencijalnoj ranjivosti aerodroma kao čvorišta za nezakonite aktivnosti, s obzirom na razne sankcije nametnute Rusiji nakon invazije na Ukrajinu 2022. godine.

Ilegalne prelaze granice na beogradskom aerodromu često olakšavaju falsifikovane putne isprave. Falsifikovani pasoši iz Hrvatske, Nemačke i Belgije najčešći su dokumenti koje otkriva granična policija. Iako je uvođenje biometrijskih dokumenata smanjilo upotrebu lažnih putnih isprava, pečati granične policije i imigracione vize i dalje se falsifikuju.²⁰ Zaista, između 2018. i 2022. godine, policija je otkrila više od 1 000 osoba koje su putovale falsifikovanim dokumentima na aerodromu u Beogradu (videti Sliku 3).

Slika 3 Slučajevi falsifikovanih dokumenata na aerodromu u Beogradu, 2018–2022.

Izvor: Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije

Za razliku od velikih transportnih infrastruktura kao što su luke, gde su organi sprovođenja zakona često identifikovali transnacionalni organizovani kriminal,²¹ beogradski aerodrom je relativno siguran prostor. Iako ima još prostora za bolje otkrivanje krijumčarenja,²² u maju 2022. godine, Organizacija međunarodnog civilnog vazduhoplovstva (ICAO) utvrdila je da sistem bezbednosti vazduhoplovstva u Srbiji ispunjava skoro 95% standarda.²³ Sve u svemu, bezbednost aerodroma je poboljšana, posebno od 2016. godine, nakon uvođenja bezbednosnih zahteva za direktne letove iz Srbije u SAD.²⁴

Iako su količine robe koje se ilegalno kreću kroz beogradski aerodrom male, veliki broj pojedinačnih slučajeva ukazuje na potrebu da se obrati veća pažnja. Ovo je posebno važno jer je kvalitet kontrole putnika i prtljaga opao kada je privatna kompanija za obezbeđenje preuzela ovaj zadatak od policije i službe bezbednosti aerodroma.²⁵

Aerodromom u Beogradu upravlja francuska kompanija VINCI Airports, koja je u martu 2018. godine sa Vladom Srbije potpisala 25-godišnji ugovor o koncesiji aerodroma.²⁶ Ugovor nije javno objavljen i odobren je po sumnjivo povoljnoj ceni od jednog evra više od sledećeg ponuđača, što implicira da su informacije o ceni procurile.²⁷ Pored toga, istraživački novinari otkrili su da će biznismen koji je 2011. godine optužen za organizovano švercovanje cigareta zaraditi najmanje 28 miliona evra od prodaje zemljišta za proširenje aerodroma.²⁸

Ključno čvorište

Er Srbija je jedna od najbrže rastućih evropskih avio-kompanija, što znači da bi Beograd mogao da postane ključno čvorište za prevoz. To donosi mogućnosti za trgovinu i turizam, ali i povećane rizike od nezakonitih aktivnosti. Bezbednost aerodroma smatra se relativno dobrom,²⁹ iako je neophodan konstantan oprez kako bi se sprečilo krijumčarenje preko putnika i teretnih pošiljki, kao i korupcija među osobljem aerodroma. S obzirom na to da kontrolu putnika i prtljaga na aerodromu vrši privatna kompanija, trebalo bi da se uspostave mere nadzora kako bi se osiguralo da je osoblje kompanije odgovarajuće obučeno, posebno u pogledu sprečavanja krijumčarenja.³⁰ Nedovoljna obuka zaposlenih i korupcija ljudi iz unutra često se pokazala kao najslabija karika kada je u pitanju bezbednost aerodroma.³¹

Ovaj članak se oslanja na istraživanje iz izveštaja GI-TOC-a „Catch me if you can“ („Uhvati me ako možeš“) čiji je autor Ruđero Skaturo i koji pruža analitički pregled bezbednosti na aerodromima, faktora ranjivosti u vazduhoplovstvu koji ima tranzit kroz Zapadni Balkan i kako se te ranjivosti iskorišćavaju u kriminalne svrhe.

Napomene