Rizici u zatvorima mogu da poremete borbu protiv kriminala na Zapadnom Balkanu.

Prema najnovijem Globalnom indeksu organizovanog kriminala objavljenom u septembru 2023. godine, tri od šest zemalja Zapadnog Balkana svrstavaju se među deset najgorih u Evropi po kriminalu (videti Sliku 1).¹ Nije iznenađujuće što je Evropska komisija naglasila potrebu da zemlje u regionu pokažu značajan napredak u borbi protiv kriminala.² Takođe, možda nije iznenađujuće da četiri od šest zemalja u regionu imaju stope zatvaranja iznad evropske medijane (videti Sliku 2).

Slika 2 Stope zatvorske populacije (zatvorenika na 100 000 stanovnika) u 2022. godini.

Izvori: Godišnja kaznena statistika Saveta Evrope,³ podaci baze World Prison Brief,⁴ podaci dobijeni od institucija na zahtev⁵ i Večernji list⁶

Na primer, 2022. godine u srpskim zatvorima bilo je 10 557 zatvorenika, a u albanskim 5 357.⁷ U ove dve zemlje, više od jedne četvrtine svih zatvorenika izdržava kazne za krivična dela povezana sa drogom.⁸ Međutim, ne služe svi kazne za proizvodnju i distribuciju droga; većina je u zatvoru zbog posedovanja, a ne zbog organizovane kriminalne aktivnosti. I zaista, od otprilike 23 000 pojedinaca u zatvorima u šest zemalja Zapadnog Balkana 2022. godine,⁹ samo nekoliko stotina je osuđeno za krivična dela vezana za organizovani kriminal, uključujući 75 u Albaniji,¹⁰ 134 u Bosni i Hercegovini,¹¹ 11 na Kosovu,¹² 48 u Severnoj Makedoniji,¹³ 17 u Crnoj Gori¹⁴ i 144 u Srbiji.¹⁵ Iako su ove brojke relativno niske, zatvori u regionu imaju suštinske rizike koji bi mogli da podstaknu, a ne da umanje organizovani kriminal.

Ilegalna komunikacija iz zatvora

U nekim slučajevima, čini se da zatvor ne predstavlja prepreku vođenju kriminalnih operacija. Između 2014. i 2021. godine, osuđeni narko bos Darko Šarić boravio je u ćeliji 117 pritvorske jedinice Specijalnog suda u Beogradu, Srbija.¹⁶ Tužioci su utvrdili da je Šarić održavao stalnu komunikaciju, izdavao naredbe, uključujući i one o izvršavanju atentata, i upravljao finansijama koristeći šifrovane Sky ECC uređaje u periodu od oktobra 2020. do decembra 2021.¹⁷ Šarić je ove operacije izvodio iz navodno visoko bezbednog objekta gde je upotreba telefona strogo zabranjena.¹⁸

Srbija nije jedina zemlja u regionu koja se bori sa ilegalnim komunikacijama iz zatvora. U septembru 2023. godine, u zatvoru Spuž u Crnoj Gori pronađena je zaliha skrivenih telefona i punjača.¹⁹ U julu 2023. godine, šest mobilnih telefona bilo je skriveno unutar jedinice klima uređaja.²⁰ U januaru 2023. godine, otkriven je dron opremljen sa dva mobilna telefona kako leti iznad zatvora.²¹ U novembru 2022. godine, otkriven je lonac sa više skrivenih telefona i beleškom na kojoj piše „Voli vas brat“.²²

U zatvoru Spuž u Crnoj Gori otkriven dron opremljen sa dva mobilna telefona.

Foto: UIKS

Regrutovanje iz zatvora u organizovani kriminal

U mnogim zemljama širom sveta zatvori su plodno okruženje za regrutovanje sitnih kriminalaca u kriminalne bande ili grupe. Prestupnici koji služe kazne za manje prekršaje kao što je posedovanje droge mešaju se sa okorelim kriminalcima. Na primer, u Srbiji, stariji zatvorenici sa kriminalnom prošlošću i vezama sa fudbalskim huliganskim grupama sprijateljuju se i postaju mentori mlađim zatvorenicima koji ranije nisu bili umešani u organizovani kriminal. Nakon puštanja na slobodu, ovi mlađi pojedinci često se pridružuju kriminalnim grupama. Kada i mentor bude pušten, ponekad zajedno ulaze u posao, obično povezan sa trgovinu drogom.²³

Već skoro deceniju Crnu Goru opterećuju smrtonosni sukobi dve nasilne kriminalne grupe koje se takmiče za kontrolu tržišta kokaina. Kazneno-popravne ustanove u Crnoj Gori, poput zatvora u Spužu u kojem se nalaze vođe i visoki članovi organizovanih kriminalnih grupa, ključni su centri za regrutovanje novih članova.²⁴ To obavljaju iskusni osuđenici koji nude zaštitu, pristup skupim pravnim savetnicima, druge oblike finansijske podrške i brojne druge podsticaje.²⁵

Povezani problem je i nedovoljna podrška nakon odsluženja kazne. Kada ljudi koji su odslužili kaznu budu pušteni iz zatvora, često im nedostaju zakonite mreže podrške, mogućnosti zapošljavanja ili čak osnovni dokumenti, i oni su stigmatizovani u svojim zajednicama. Kao rezultat toga, neki traže i pronalaze podršku u organizovanim kriminalnim mrežama sa kojima su počeli da se povezuju u zatvoru. Nedostatak rehabilitacije povećava rizik od recidivizma.

Korupcija iznutra

Sigurnost u zatvorima često je narušena korupcijom. Zapadni Balkan nije izuzetak. Kako je objasnio direktor zatvora u Severnoj Makedoniji, korupcija među službenicima kazneno-popravnih ustanova omogućila je ilegalno krijumčarenje oružja, telefona i droge u zatvore.²⁶ Prema rečima bivšeg direktora jednog od zatvora u Severnoj Makedoniji, ova zemlja je vodeća u Evropi po broju bekstva iz zatvora; „ovo pokazuje stepen kriminaliteta u zatvorskom sistemu“.²⁷

Ovo se ističe i u drugim izveštajima.²⁸ U Crnoj Gori postoje široko rasprostranjeni navodi o saradnji zatvorskog osoblja i organizovanih kriminalnih frakcija.²⁹ U Albaniji je jedan primer izašao na videlo u aprilu 2022. godine kada je vršilac dužnosti direktora zatvora u Skadru uhapšen zbog navodne zloupotrebe položaja.³⁰ Njegov prethodnik suspendovan je samo tri meseca ranije zbog optužbi za falsifikovanje dokumenata.³¹ Potreba za rešavanjem takvih rizika dobija dodatnu težinu usled rastućih pritisaka da se zatvorenici iz inostranstva vrate nazad u region.

Iako su neke zemlje Zapadnog Balkana poboljšale svoje kazneno-popravne sisteme, kako je priznala Evropska komisija u svojim izveštajima o napretku za 2022. godinu, postoji nekoliko sistemskih izazova. Prenatrpanost zatvora je čest problem u regionu, ne računajući Kosovo. Evropska komisija poziva da se u Severnoj Makedoniji „sa najvećom hitnošću sprovedu sistemska rešenja za poboljšanje uslova pritvora“, dok u Albaniji zatvorski uslovi ostaju „tekući problem“.⁴³ U Bosni i Hercegovini „nije bilo napora da se poboljšaju uslovi pritvora“, što ukazuje na zabrinjavajući nedostatak napretka.⁴⁴ Pozitivna strana je da su Kosovo, Crna Gora i Srbija napravili korake u usklađivanju sa međunarodnim standardima.⁴⁵

Da bi se ojačala sigurnost zatvora, neophodno je da se koristi najsavremenija tehnologija i da se vrše redovne provere ćelija. Istovremeno, unapređenje pravosudne i kazneno-popravne infrastrukture je od najvećeg značaja, čime bi se obezbedilo da objekti zadovoljavaju savremene standarde. Holistički pristup poboljšanju kazneno-popravnog okruženja je od ključnog značaja, sa primarnim fokusom na poboljšanju uslova rada osoblja, zaštitu od nepotrebnih političkih i kriminalnih pritisaka i podsticanju kulture odgovornosti koja bi zamenila svako preovlađujuće samozadovoljstvo. Pored toga, implementacija programa rehabilitacije u zatvoru, koji bi se sprovodio u saradnji sa civilnim društvom, obećava efikasno smanjenje stope recidivizma.

Napomene