Bezbednosna pretnja: Kako kriminalci iskorišćavaju političke izazove Kosova.

Generalna skupština INTERPOL-a će ovog novembra zvanično i sa malim zakašnjenjem proslaviti 100. godišnjicu postojanja ove globalne policijske službe u Beču, gde je i osnovana u septembru 1923. godine. Ali, Kosovo neće učestvovati. Nekoliko pokušaja da postane član ovog vodećeg svetskog tela za borbu protiv kriminala blokirale su države koje ne priznaju nezavisnost Kosova. Ova zemlja je takođe sprečena da se pridruži nekoliko drugih regionalnih i evropskih organa za sprovođenje zakona, iako je u nekim slučajevima uspela da uspostavi radne sporazume.

Od devet ključnih agencija za sprovođenje zakona, kao i graničnih i pravosudnih agencija kojima druge zemlje Zapadnog Balkana mogu da se pridruže ili da sa njima sarađuju, Kosovo je država članica u samo dve (videti Sliku 1). Paradoksalan rezultat je da je Kosovo kritikovano zbog nedovoljnih napora u borbi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, ali je delimično onesposobljeno nedostatkom pristupa informacijama i zajedničkim operacijama koje omogućavaju takve organizacije.

Kosovska policija je relativno nova agencija za sprovođenje zakona osnovana septembra 1999. godine uz podršku međunarodne zajednice, posebno Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Radila je pod pokroviteljstvom Privremene administrativne misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK) do proglašenja nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine i od tada je izgradila značajne kapacitete.¹

Međutim, sposobnost Kosova da se bori protiv transnacionalnog organizovanog kriminala je otežana jer Srbija, Bosna i Hercegovina i pet članica EU – Španija, Grčka, Slovačka, Rumunija i Kipar – ne priznaju njegovo pravo na državnost. Zaista, Kosovo tri puta nije uspelo u pokušaju da dobije podršku dve trećine na Generalnoj skupštini INTERPOL-a koje su potrebne za pridruživanje ovoj organizaciji. Posle poslednjeg pokušaja u novembru 2018. godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozdravio je ovaj neuspeh kao „pobedu“ svoje zemlje nakon kampanje protiv prijave Kosova. Međutim, Sjedinjene Države su istakle da se članstvo Kosova u INTERPOL-u „nikada nije odnosilo na priznavanje nezavisnosti Kosova, već na jačanje globalne saradnje u oblasti sprovođenja zakona i zatvaranju kritičnog bezbednosnog jaza na Balkanu“.²

Od 2002. godine Kosovo je posredno komuniciralo sa INTERPOL-om preko namenske kancelarije za vezu UNMIK-a,³ koja je u početku sarađivala sa ministarstvom pravde, a od kraja 2016. sa policijskim snagama ove države. U stvari, ova kancelarija za vezu preuzela je ulogu „nacionalnog centralnog biroa“.⁴

Ova indirektna komunikacija – uz ograničenja nadležnosti kancelarije za vezu UN-a u odnosu na ulogu nacionalnog centralnog biroa – ima za rezultat sporu i ograničenu saradnju sa INTERPOL-om (videti Sliku 2). Dok je državi članici potrebno između dva sata i dva dana da izda crvenu poternicu u bazi podataka INTERPOL-a,⁵ Kosovu je obično potrebno između devet i dvanaest meseci, a ponekad i do dve godine. Kašnjenja su takođe uzrokovana nedostatkom osoblja u kancelariji za vezu i birokratskim procesima unutar UN-a, navodi izvor iz kosovske policije.⁶

Sa druge strane, Kosovu je takođe potrebno između devet meseci i do dve godine da raspiše „difuzije“; dok se za države članice ove poternice distribuiraju direktno i odmah (svim ili nekim državama članicama).⁷ Sve to omogućava osobi koju kosovske vlasti traže nekoliko meseci da pređe više granica i izbegne pravdu.

Sporu razmenu informacija kod kojih je vreme značajan faktor pogoršava nedostatak direktnog pristupa 19 baza podataka INTERPOL-a. One sadrže sve, od upozorenja na begunce i osumnjičene kriminalce, do otisaka prstiju, DNK i detalja o ukradenim i izgubljenim putnim ispravama. Postoji i baza podataka posvećena isključivo organizovanom kriminalu.⁸ Nedostatak direktnog pristupa podacima o traženim osobama – kao i o ukradenim dokumentima⁹ – omogućava kriminalcima, teroristima i beguncima da uđu na Kosovo, a da ih granične vlasti ne otkriju.¹⁰

Neki od nedostataka ograničene saradnje sa INTERPOL-om prevaziđeni su bliskom saradnjom sa Evropolom, agencijom za sprovođenje zakona Evropske unije. Ovo je olakšano radnim aranžmanom o strateškoj saradnji koji su Kosovo i Evropol potpisali 2020. godine, omogućavajući Kosovu pristup mrežnoj aplikaciji za bezbednu razmenu informacija (SIENA). Aranžman takođe omogućava Kosovu da rasporedi oficira za vezu u Evropol, kao i da bezbedno razmeni poverljive informacije.¹¹ Ova direktna razmena informacija funkcioniše od aprila 2022.¹²

Međutim, ne postoji sporazum o saradnji sa agencijom EU za pravosudnu saradnju, Evrodžastom, zbog protivljenja pet zemalja EU koje ne priznaju zahtev Kosova za državnost.¹³ Nivo i vid policijske saradnje sa tim državama varira od zemlje do zemlje. Na primer, razmena policijskih informacija sa Srbijom vrši se preko Misije Evropske unije za vladavinu prava na Kosovu i specijalnog predstavnika EU, dok se za ostale zemlje odvija preko Kancelarije za vezu UNMIK-a.¹⁴

Policijska saradnja sa Bosnom i Hercegovinom, Grčkom i Slovačkom je snažna i delimično je karakterišu uspešne ekstradicije. Dobra saradnja postoji i sa Rumunijom.¹⁵ Postoji loša saradnja između Španije i Kosova, posebno u pogledu hapšenja traženih lica i izručenja.¹⁶ Saradnja sa Srbijom zavisi od političke klime. Iako niko nikada nije bio izručen između Kosova i Srbije, postoje primeri dobre neformalne policijske saradnje između ove dve zemlje koji funkcionišu na bazi od slučaja do slučaja. „Jedno lice sa Kosova traženo zbog oružane pljačke locirano je u Srbiji“, napominje zvaničnik kosovske policije navodeći jedan takav pozitivan primer. „Neformalnom policijskom saradnjom i uz podršku crnogorskih vlasti, osumnjičenog je uhapsila srpska policija, prebačen je crnogorskoj policiji, a zatim kosovskoj policiji.

Kriminalne organizacije i kriminalci često traže zemlje sa slabim sprovođenjem zakona ili političkim problemima kako bi u njima uspostavili sigurna utočišta. Stepen i kvalitet diplomatskih i bilateralnih odnosa između zemalja ne bi trebalo da ometaju policijsku saradnju, posebno u istraživanju organizovanog kriminala koji je sve više transnacionalan. Policijska saradnja, bez obzira na političke odnose, od suštinskog je značaja za prevazilaženje barijera nadležnosti, razmenu informacija, sprečavanje uspostavljanja ovih sigurnih utočišta i ometanje kriminalnih operacija. Ako su zemlje zabrinute zbog organizovanog kriminala na Kosovu ili kriminalaca koji dolaze odatle, imalo bi smisla poboljšati sposobnost njegove nadležnosti da sprovodi zakon i da brzo deluje u rešavanju problema koji prelazi granice.

Napomene