Težnja Crne Gore da postane poznati centar za kriptovalute nosi sa sobom rizike.

Crna Gora pokušava da se pozicionira kao kripto-raj. Vlada ove zemlje, 2022. godine, dala je državljanstvo Vitaliku Buterinu, suosnivaču Ethereum blokčejna,¹ dok je tadašnji ministar finansija Milojko Spajić predvideo da bi industrija kriptovaluta mogla da poraste i čini trećinu nacionalnog ekonomskog proizvoda do 2025. Nakon ovogodišnjih izbora, Spajić je postao premijer u oktobru 2023. godine. Crna Gora je takođe ove godine bila domaćin dvomesečne konferencije o kriptovalutama u zalivu Luštica, na kojoj su prisustvovali Buterin – guru u kripto-krugovima – i stotine rukovodilaca, od kojih su mnogi kombinovali preduzetničke brejnstorming sesije sa skokovima u hladan Jadran.

Razvoj Crne Gore u kripto-centar mogao bi da stvori mogućnosti, ali bez dovoljne regulacije nastaju ozbiljni i višestruki rizici. Ništa ne stavlja ovu situaciju u jasniji fokus od trenutnih posledica hapšenja² na aerodromu u Podgorici u martu ove godine kripto-preduzetnika Do Kvona, čoveka koga SAD i Južna Koreja traže zbog prevare. Kolaps njegovog stejblkoina³ Tera i njemu srodnog tokena Luna prošle godine bio je okidač za industrijski pad koji je izbrisao približno 2 biliona dolara tržišne vrednosti kriptovaluta.⁴ Nepokolebana time, Centralna banka Crne Gore je u julu 2023. održala razgovore sa američkom kompanijom za kriptovalute Ripple o razvoju digitalne valute centralne banke ili nacionalnog stejblkoina,⁵ iako bivši ministar finansija nije sasvim siguran u to.

Bezbedno ili rizično?

Kriptovaluta nije ilegalna; mnoge njene pristalice nazivaju je budućnošću finansija jer su transakcije trenutne, koštaju malo i beleže se na blokčejnu, inovaciji koja, kako ističu, osigurava neizbrisiv zapis svake transakcije. Međutim, kritičari na to odgovaraju da je rast ove industrije, koja je u velikoj meri neregulisana, stvorio digitalni Divlji zapad u kojem oportunisti iskorišćavaju naivne investitore na malo i omogućavaju peračima novca da rasprše ogromne količine ilegalno stečenih sredstava kroz digitalnu mrežu novca skrivajući se iza pseudonima.

Novak Svrkota, finansijski savetnik i bivši saradnik u Direkciji za kriptovalute Ministarstva finansija, favorizuje razvoj Crne Gore u kripto-raj. On ističe da blokčejn čini „praćenje puta kriptovalute lakšim nego kad je u pitanju tradicionalni novac, koji se često skriva iza različitih ofšor destinacija“.⁸ Takođe je pomenuta ideja o osnivanju arbitražnog suda za kriptovalute. On bi „nadgledao postavljanje pametnih ugovora na blokčejn“, kaže Svrkota. „Šta god da je upisano na tom blokčejnu, ako ima potvrdu suda, na primer, potvrdu u vezi sa nekretninama, onda postaje izvršno“, napominje on, dodajući da će Crna Gora biti prva zemlja na svetu koja će sprovesti takvu inicijativu.

Bivši ministar finansija, Aleksandar Damjanović, je oprezniji.⁹ Odložio je dva zakona koji su nastojali da učvrste planove Crne Gore u vezi sa kriptovalutama.¹⁰ On takođe naglašava potrebu za strogom zakonskom regulacijom koju, po njegovom mišljenju, centralna banka nema znanja niti kapaciteta da nadgleda.¹¹ Bez takvih kontrola postojale bi „mogućnosti za pranje novca ili brojne ilegalne transakcije, gde se profit od ovih aktivnosti pere putem kriptovaluta“, kaže on za GI-TOC. On takođe navodi loše iskustvo Crne Gore sa ofšor bankarstvom 2000-ih kao još jedan razlog zašto je neophodan čvrst pravni okvir.¹² Crna Gora je 2002. godine imala hitnu potrebu da suzbije svoj tajni ofšor bankarski sektor zbog sumnji da bi ga terorističke organizacije mogle iskoristiti u svrhu pranja novca.¹³

Miloš Katić, forenzički finansijski istražitelj i član stručne mreže GI-TOC-a, napominje da loša iskustva Crne Gore u borbi protiv kriminalnih aktivnosti (uključujući krijumčarenje cigareta i droga, kao i korupciju) čine da pažljivo praćenje transakcija kriptovalutama bude od suštinskog značaja. „Iako trgovanje virtuelnim valutama nije samo po sebi negativno, mora da se odvija unutar dobro definisanih granica“, upozorava on.¹⁴

Rizici od neregulisanog poslovanja kriptovalutama već su postali očigledni u Crnoj Gori. U junu 2023. godine otkriven je nelegalni kriptomat u prestižnoj oblasti duž crnogorske obale. Ovaj bankomat za kriptovalute omogućio je korisnicima da pretvaraju digitalne valute u gotovinu ili druge kriptovalute. Aparat je bio povezan sa Džordžom Kotrelom, Britancem sa krivičnim dosijeom koji je navodno pod istragom američkih vlasti.¹⁵ Prema rečima bivšeg ministra finansija, ovo nije bio jedini nelegalni kriptomat u Crnoj Gori. „Sličan aparat je postavljen u Podgorici. Uklonjen je čim se pojavila priča o prvom kriptomatu“, objašnjava on.¹⁶

Uhapšen u Podgorici

Hapšenje Do Kvona pod optužbom da je putovao koristeći lažni kostarikanski pasoš dok je pokušao da se ukrca u privatni avion za Ujedinjene Arapske Emirate u martu 2023¹⁹ prvobitno je uzdigao zasluge Crne Gore za borbu protiv kriminala kod EU i SAD. Južnokorejac – koji je navodno registrovao pravna lica u Srbiji²⁰ – osuđen je na četiri meseca zatvora krajem juna, iako SAD nastavlja da traži njegovo izručenje.

Međutim, političke posledice u Crnoj Gori su bile značajne. Uoči izbora u Crnoj Gori u junu 2023. godine, Do Kvon je poslao pismo vlastima tvrdeći da ima „veoma uspešan investicioni odnos“ sa Spajićem, bivšim ministrom finansija i liderom Pokreta Evropa sad.²¹ Do Kvon je takođe tvrdio da su drugi neimenovani kripto-preduzetnici finansirali kampanju Pokreta Evropa sad u očekivanju da će imati koristi od „politika naklonjenih kriptovalutama“.²² Spajić i njegovi advokati su negirali navode,²³ ali se naširoko smatra da su posledice tih navoda narušile rezultat njegove stranke na biralištima. Istraga crnogorskih vlasti je i dalje u toku, iako Spajić, čija je stranka i osvojila najviše poslaničkih mesta, formirala vladu.²⁴

Južnokorejski kriptovalutni preduzetnik Do Kwon izveden je na sud nakon što je uhapšen u Podgorici, mart 2023.

Fotografija: Stringer/AFP preko Getty Images

Nedeljama nakon hapšenja Do Kvona, Centralna banka Crne Gore najavila je u aprilu 2023. saradnju sa američkom kompanijom Ripple na razvoju nacionalne digitalne valute. U julu 2023. godine, zvaničnici Ripple-a stigli su u Crnu Goru na razgovore sa predstavnicima finansijskog sektora, državnih institucija i IT industrije.²⁵ U međuvremenu, ova institucija aktivno priprema zakonodavstvo o digitalnoj valuti.

Ukratko, iako kriptovalute otvaraju uzbudljive nove mogućnosti, postoje i rizici koje one nose. Reputacija Crne Gore kao središta za šverc cigareta i droge, kao i korupcija na visokom nivou, čine da je od ključne važnosti da se pokaže dovoljan regulatorni kapacitet. Ako Crna Gora želi da prihvati kriptovalute, moraće da razvije jak i prilagođen regulatorni okvir, kao i dovoljnu stručnost u oblasti finansijske obaveštajne službe, prekogranične saradnje i procene rizika u vezi sa pranjem novca.

Napomene