Lažna ili ilegalno dobijena dokumenta na Balkanu omogućavaju lako putovanje kriminalcima širom sveta.

Policija koja istražuje organizovane kriminalne grupe na ili iz Zapadnog Balkana u više navrata ukazuje na zajedničku nit – lakoću kojom mnogi kriminalci putuju koristeći lažne pasoše ili ilegalno dobijena imigraciona dokumenta iz zemalja regiona. Po definiciji, transnacionalni organizovani kriminal kreće se preko granica. Neke od ovih nedozvoljenih aktivnosti obavljaju se virtuelno, koristeći sajber prostor, šifrovane komunikacione mreže ili kripto valute. Ali za mnoge aktivnosti povezane sa kriminalnim radnjama, poput trgovine ljudima, kriminalci moraju fizički da se kreću preko granica i ne žele da budu otkriveni. Zbog toga su možda potrebna lažna dokumenta.

Prema nekim istražiteljima koji su konsultovani za ovaj članak, učestalost ovog problema na Zapadnom Balkanu ukazuje na to da postoje grupe koje izrađuju falsifikovana dokumenta kao kriminalna služba. Kriminalci kombinuju stvarne i izmišljene identifikacione informacije kako bi stvorili takozvane sintetičke ili lažne identitete koje mogu koristiti za putovanje ispod radara ili za prolazak procesa verifikacije identiteta finansijske institucije. Međutim, uvođenjem biometrijskih dokumenata, izrada lažnih dokumenata nije tako česta kao nekada. Umesto toga, kriminalci imaju tendenciju da koriste originalna dokumenta ili ih modifikuju za obavljanje ilegalnih aktivnosti.¹

Postoje dva glavna načina na koji kriminalci dobijaju takva dokumenta. Ili fizički menjaju važeći pasoš koji je ukraden ili kupljen na crnom tržištu promenom fotografije ili biografskih podataka, ili ilegalno kupuju važeći pasoš u svoje ime ili pod lažnim imenom podmićivanjem korumpiranog službenika. Pri tome kriminalac tražen u inostranstvu može promeniti svoj identitet i kretati se neopaženo kao državljanin zemlje Zapadnog Balkana. Druga alternativa je da kriminalci sa Zapadnog Balkana mogu da dobiju putne isprave iz zemlje EU i da se slobodno kreću unutar šengenskog prostora. Takođe, nije neobično da kriminalci iz regiona imaju više identiteta kako bi izbegli otkrivanje, što im omogućava da počine prevaru.

Identifikovanje takvih lica otežava činjenica da je malo razmene podataka među službenicima za sprovođenje zakona u regionu Zapadnog Balkana. Postoji tendencija da se radije sarađuje preko INTERPOL-a, nego direktno.²

Slika 1 Uporedno rangiranje pasoša zemalja WB6.

Izvor: Indeks pasoša, https://www.passportindex.org

Nedavno je došlo do brojnih slučajeva koji su otkrili da korumpirani zvaničnici ilegalno izdaju pasoše ljudima kako bi im omogućili da izbegnu krivično gonjenje u drugim zemljama. Najveći problem identifikovan je u Severnoj Makedoniji u slučaju koji je javnosti poznat kao „Dvojnik”. U aprilu 2021. godine opoziciona stranka Severne Makedonije VMRO-DPMNE tvrdila je da je Ministarstvo unutrašnjih poslova izdalo najmanje 215 pasoša stranim kriminalcima i osobama sa visokim rizikom, uključujući brojne glavne šefove kriminalnih grupa.³ Dubinu ovog skandala je razotkrio slučaj turskog krimi bosa Sedata Pekera, prethodno osuđenog za radnje povezane sa krimi podzemljem, koji je dobio pasoš Severne Makedonije koristeći lažni identitet.⁴ Fotografije objavljene na društvenim medijima pokazale su da je policajac van dužnosti radio kao telohranitelj Pekaru dok je šetao ulicama Skoplja.⁵

Drugi kriminalac visokog ranga identifikovan u ovom skandalu bio je Jovan Vukotić.⁶ Vukotić je navodno bio šef crnogorskog klana Škaljari, jedne od dve najveće grupe za trgovinu drogom na Zapadnom Balkanu, a tražen je u Grčkoj zbog sumnje u trgovinu drogom i druge teške zločine. On je uhapšen 2018. godine u Turskoj i poslat u Srbiju, gde je odslužio 15-mesečnu kaznu zbog korišćenja lažnog pasoša, pre nego što je u februaru 2020. izručen Crnoj Gori. U Crnoj Gori je bio tražen zbog pokušaja ubistva, ali je tužilaštvo obustavilo postupak protiv njega u julu 2020. godine. Nakon što je u januaru 2022. pušten iz zatvora, tužilaštvo ga je optužilo za izbegavanje 22 800 evra poreza. Nekoliko meseci kasnije ubijen je u Istanbulu.⁷ Prema informacijama turske policije, Vukotić je ilegalno ušao u Tursku sa pasošem iz Severne Makedonije koji je na Kosovu dobio pod lažnim imenom Predrag Popović.⁸

U novembru 2022. godine, mediji su otkrili da je ukrajinski biznismen i političar Oleksandr Oniščenko dobio svoj treći pasoš Severne Makedonije pod sumnjivim okolnostima.⁹ Oniščenko je na američkoj listi sankcija od januara 2021. godine zbog toga što je „član ruske mreže koji se meša u američke predsedničke izbore”. Pored toga, Oniščenko je tražen u Ukrajini odakle je pobegao 2016. godine nakon što je komisija za borbu protiv korupcije otvorila istragu o njemu zbog pranja novca i korupcije u vezi sa prodajom gasa.¹⁰ Samo pet meseci nakon dobijanja državljanstva Severne Makedonije u maju 2022. godine, Oniščenko se takmičio za svoju novu zemlju na takmičenju u preponskom jahanju u Sen Tropeu u Francuskoj.¹¹ Međutim, 3. decembra 2022. godine, vlasti Severne Makedonije su povukle državljanstvo dodeljeno ovom ukrajinskom beguncu i oduzele mu pasoš.¹²

Carinik proverava pasoš na graničnom prelazu Horgoš na granici Srbije i Mađarske u decembru 2009. godine. EU je dozvolila bezvizna putovanja unutar ovog bloka od 27 država Srbiji, Makedoniji i Crnoj Gori od 19. decembra.

Foto: Reuters/Đorđe Kojadinović

Razmere prakse prodaje pasoša sumnjivim pojedincima su iznenađujuće kako za Severnu Makedoniju, tako i za prijatelje te zemlje.

Međutim, Severna Makedonija nije jedina zemlja u Jugoistočnoj Evropi koja ima problem sa lažnim pasošima. Grčka policija je 2022. godine, uz podršku EVROPOL-a, razbila kriminalnu mrežu koja je bila uključena u proizvodnju i širenje lažnih dokumenata u Grčkoj. EVROPOL je pokrenuo istragu u martu 2021. godine i otkrio da je banda uspostavila štampariju u Atini za falsifikovanje različitih putnih isprava. U junu 2022. godine vlasti su uhapsile osam osumnjičenih koji su krijumčare migranata snabdevali putnim ispravama i na taj način olakšali ilegalne ulaze iz Egipta u EU, zaplenivši 362 falsifikovana dokumenta.¹³

Početkom novembra 2022. godine, srpski policajci iz Odeljenja za borbu protiv organizovanog finansijskog kriminala, u saradnji sa pripadnicima Službe za borbu protiv terorizma i ekstremizma, uhapsili su trojicu zločinaca iz Novog Pazara zbog sumnje da izrađuju i prodaju falsifikovana dokumenta. Izveštaji srpskih medija o ovom slučaju tvrdili su da je kriminalna grupa prodavala dokumenta na crnom tržištu za po 500 evra.¹⁴

U Albaniji je od 2016. godine uhapšeno preko 1 200 ljudi zbog prevare sa vizom i pasošem. Velika istraga sprovedena 2021. godine otkrila je da je najveća potražnja za lažnim pasošima dolazila od azijskih građana koji su se obraćali kriminalnim grupama u Albaniji, kao i od lica koja traže putne isprave za pristup Velikoj Britaniji i SAD-u.¹⁵ Albanci su najčešće žrtve trgovine ljudima u Velikoj Britaniji, a neke od žrtava su imale falsifikovane pasoše. Umesto da traže azil, neki migranti odlučuju da nestanu i rade ilegalno u Velikoj Britaniji, pre nego što se vrate kući. Troškovi kupovine lažnog pasoša ili falsifikovane transportne isprave za Veliku Britaniju variraju između 5 000 i 10 000 evra.¹⁶

Balkanski mafijaši navodno kupuju hrvatske pasoše kako bi olakšali ulazak u EU.¹⁷ Hrvatski pasoši omogućavaju lak pristup EU, posebno sada kada je Hrvatska deo šengenskog prostora. U prošlosti je navodno nekoliko kriminalnih ličnosti visokog profila iz Srbije uhapšeno sa lažnim hrvatskim pasošima, među kojima su Siniša Petrić, Vladimir „Budala” Milisavljević i njegov šef Luka „Pekar“ Bojović.¹⁸ U novije vreme bilo je niza slučajeva u kojima su hrvatska dokumenta ilegalno dobijena,¹⁹ uključujući i istaknuti slučaj Filipa Koraća (za koga se navodi da ima veze sa ključnim kriminalnim akterima u balkanskom podzemlju), kome je u junu 2022. godine uručena jednogodišnja uslovna zatvorska kazna zbog falsifikovanja hrvatskog pasoša.²⁰

Hrvatski Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminala (USKOK) sproveo je istragu kojom je otkriveno da su između 2017. i novembra 2019. godine proizvedene i prodate najmanje 42 hrvatske lične karte i više od 40 pasoša zasnovanih na lažnim srpskim identifikacionim dokumentima po ceni od najmanje 3 500 evra po dokumentu.²¹ Istraga je dovela do hapšenja 19 osoba.²²

Takođe je objavljeno da su stotine ljudi, uključujući i kriminalce, uspele da dobiju falsifikovani bosanski identitet i putne isprave, što je dovelo do racija i hapšenja od strane hrvatskih policajaca u okviru Državne agencije za istrage i zaštitu (SIPA).²³ Na primer, balkanski mafijaši iz zloglasnog Kavačkog klana, Almir Jahović i Radoje Živković, uhapšeni su u Turskoj zbog sumnje na ubistvo i utvrđeno je da koriste lažne pasoše izdate u Bosni i Hercegovini.²⁴

Drugi faktor koji utiče na nezakonito preuzimanje bosanskog identiteta je da se, za razliku od susednih zemalja, u Bosni i Hercegovini zatvorska kazna kraća od godinu dana može izbeći plaćanjem novčane kazne.²⁵ Prema istraživanju Centra za istraživačko novinarstvo, sudovi u Bosni i Hercegovini dozvolili su osuđenicima da otkupe ukupno 263 godine zatvorske kazne po ceni od skoro 4,6 miliona evra između 2017. i 2019. godine.²⁶ Zločinci iz Srbije i Hrvatske zbog toga koriste bosansko državljanstvo, prebacujući tamo svoje kazne kako bi izbegli zatvor.²⁷

Bosna i Hercegovina se takođe koristi kao tranzitna tačka za osobe sa falsifikovanim dokumentima koji pokušavaju da uđu u EU. Prema podacima bosanske granične policije, etnički čečenski državljani Rusije nedavno su pokušali da uđu u Bosnu i Hercegovinu preko sarajevskih i tuzlanskih aerodroma koristeći bezvizni režim.²⁸ Nosili su falsifikovane boravišne dozvole iz nekih zemalja EU i putovali sa namerom da uđu u EU.

Bezbednosni rizici koje predstavljaju lažni pasoši koje izdaju zemlje Jugoistočne Evrope zaslužuju veću pažnju i strožu kontrolu. Falsifikovane putne isprave ili sumnjivo stečena originalna dokumenta suštinski olakšavaju organizovani kriminal. Oni omogućavaju kriminalcima ili politički eksponiranim licima da se neopaženo kreću. Štaviše, takva dokumenta sama po sebi postaju kriminalno tržište: lažna dokumenta se koriste i njima se intenzivno trguje među organizovanim kriminalnim grupama. Ova praksa takođe šteti reputaciji zemalja u kojima se ova dokumenta izrađuju ili izdaju.

Nacionalne vlasti u regionu moraju da razviju bolje strategije procene kontrole i da rade sa partnerima u regionu (kao što su EU i Turska) kako bi pratili situaciju. Takođe, postoji veća potreba za deljenjem informacija o lažnim putnim ispravama i lažnim imenima. Ovo je tema koja bi trebalo da bude prioritet za regionalnu saradnju – na primer, preko Centra za sprovođenje zakona u Jugoistočnoj Evropi i Regionalne inicijative za migracije, azil i izbeglice, koji pozivaju na bližu saradnju u sprovođenju zakona o bezbednosti putnih isprava.

Napomene