Bosna i Hercegovina se suočava sa izazovima sprovođenja zakona u borbi protiv krijumčarenja ljudi.

Tokom 2015. godine, hiljade izbeglica i migranata kretale su se tzv. balkanskom rutom, pokušavajući da stignu do Zapadne Evrope. Iako je ova tema poslednjih godina dobila manje pažnje, broj ljudi u migracijama kroz region povećao se 2022. godine i sa njim zabrinutost šta treba učiniti. Pošto je sada tranzit kroz region mnogo teži nego pre pet godina, zbog povećanih graničnih kontrola (uključujući i više odbijanja)¹ i podizanja ograda u nekim oblastima, povećana je potražnja za krijumčarima koji bi olakšali prelazak granice. Zaista, otkako je Hrvatska pristupila šengenskom prostoru 1. januara 2023. godine, njena granica sa Bosnom i Hercegovinom dobija dodatni značaj kao spoljna granica EU. GI-TOC je procenio 2020. godine da tržište krijumčarenja migranata ima vrednost od najmanje 50 miliona evra.² Jedna od najunosnijih ruta za krijumčare je između Bosne i Hercegovine i Hrvatske.³

Bosna i Hercegovina ostaje jedna od ključnih zemalja tranzita preko Zapadnog Balkana. Kako bi razgovarali o izazovima sprovođenja zakona u suočavanju sa krijumčarenjem migranata, GI-TOC se udružio sa Međunarodnom policijskom asocijacijom u Bosni i Hercegovini kako bi zajedno organizovali sedmu međunarodnu konferenciju „Balkan Adriatic”.⁴ Sastanak, održan u Sarajevu od 18. do 20. novembra 2022. godine u partnerstvu sa Ministarstvom unutrašnjih poslova Kantona Sarajevo, okupio je preko 110 predstavnika agencija za sprovođenje zakona i bezbednosti iz zemalja duž balkanske rute, kao i ključnih zemalja odredišta.⁵ Održan pod pravilima Četam hausa, ovaj sastanak je omogućio učesnicima da razmene stavove o suočavanju sa zajedničkim izazovima, unapređenju prekogranične saradnje i poboljšanju koordinacije između relevantnih domaćih zainteresovanih strana, posebno između organa za sprovođenje zakona i civilnog društva.

Delegati sedme međunarodne konferencije „Balkan Adriatic”, održane u Sarajevu novembra 2022. godine.

Foto: dostavljena

Među tačkama o kojima se raspravljalo bile su zemlje porekla ljudi u migraciji kroz Zapadni Balkan (kao što su Avganistan, Alžir, Burundi, Kuba, Iran i Pakistan), kao i modaliteti krijumčarenja migranata. Postoje izveštaji o sve većem broju ruskih državljana koji dolaze avionom – na primer, iz Istanbula i Beograda – i pokušavaju da tranzitiraju kroz Bosnu i Hercegovinu prema EU.⁶ Prema policijskim procenama, u 2022. godini je preko 90%⁷ migranata, koji su ušli u Bosnu i Hercegovinu, platilo da bude prokrijumčareno preko granice iz Srbije.⁸ Takođe, bilo je izveštaja o kriminalnim grupama koje prodaju oružje migrantima. Ovo oružje se navodno koristi kako bi se nekim migrantima omogućilo da se bave kriminalnim aktivnostima, uključujući iznuđivanje, krijumčarenje sunarodnika ili prodaju mobilnih telefona, cigareta ili falsifikovanih dokumenata.⁹

Takođe je konstatovano da sve veći broj krijumčara migranata dolazi iz zemalja izvan regiona Zapadnog Balkana, ali da imaju regionalne veze u tranzitnim zemljama kao što su Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Crna Gora, Srbija i Slovenija. U nekim slučajevima ove kriminalne grupe regrutuju migrante (uključujući i maloletnike) da budu vodiči, osmatrači i posrednici, ili za veslanje čamaca ili splavova preko reka, na primer, između Srbije i Bosne i Hercegovine. Kao što je objavljeno u prethodnom Biltenu rizika, čini se da je slaba karika u Bosni i Hercegovini regija Brčkog. Ovaj samoupravni distrikt, koji se graniči sa Hrvatskom, navodno je žarište krijumčarenja migranata, naročito turskih državljana, preko reke Save u Hrvatsku.¹⁰

Održane su i diskusije o „sivom” području između krijumčarenja migranata i trgovine ljudima, posebno o tome kako migranti koji se oslanjaju na usluge trgovaca ljudima mogu postati žrtve trgovine ljudima ako dođe do zastoja duž rute (na primer, ako im ponestane novca) ili kada stignu u zemlju odredišta, a duguju novac trgovcu ljudima. U drugom slučaju, oni mogu postati žrtve prinudnog rada, prostitucije, dužničkog ropstva ili iznude ili biti primorani da počine krivična dela.¹¹ Linija između krijumčarenja i trgovine ljudima je tanka i predstavlja složen problem za organe sprovođenja zakona i tužioce u istrazi i izgradnji predmeta, ali i za dalje krivično gonjenje i osuđivanje od strane pravosuđa. Situaciju komplikuje činjenica da je nadležnost za krijumčarenje migranata u Bosni i Hercegovini na državnom nivou, dok odgovornost za trgovinu ljudima leži na entitetskim ili kantonalnim pravosudnim institucijama. Ovo možda objašnjava zašto postoji malo osuđujućih presuda za trgovinu ljudima i krijumčarenje u Bosni i Hercegovini.¹² 

Učesnici su razgovarali o praktičnim i pravnim izazovima rešavanja tog pitanja, kao i o ulozi civilnog društva u pružanju podrške ljudima u migraciji, ali i u borbi protiv trgovine ljudima i krijumčarenja migranata u Bosni i Hercegovini. Tu je i izazov istraživanja i izveštavanja o ovoj temi. Iskaze iz prve ruke na ovom sastanku dala su dva migranta koji sada traže azil u Bosni i Hercegovini.

Žene iz redova sprovođenja zakona koje su učestvovale na sastanku govorile su o potrebi da ima više žena na pozicijama na kojima se donose odluke u organima za sprovođenje zakona, kao i da se više žena angažuje na terenu, posebno u bavljenju ranjivim grupama kao što su deca bez pratnje.

Među zaključcima sastanka bila je potreba za multisektorskim odgovorom na problem i bliža saradnja između vlasti, organa sprovođenja zakona i aktera civilnog društva, kao i veća prekogranična saradnja kako bi se efikasnije nosili sa ovim transnacionalnim izazovom. Bosna i Hercegovina je 15. decembra 2022. godine formalno prihvaćena kao kandidat za pristupanje EU. U njenom kretanju napred jedan od najvećih izazova biće efikasnije upravljanje više od 1 500 kilometara kopnenih granica.

Napomene