GI-TOC je suorganizovao seminar u Atini koji se bavio nedostatkom tema o organizovanom kriminalu u visokom obrazovanju regiona Zapadnog Balkana.

Često se kaže da postoji potreba za politikama zasnovanim na dokazima i većom analizom organizovanog kriminala i saradnje. Ipak, ove teme je teško istražiti usled tajne prirode organizovanog kriminala. Da bi se pozabavili ovom dilemom, 21. i 22. oktobra 2022. godine u Atini, GI-TOC, Evropska organizacija za javno pravo i Evropski centar za krivično pravosuđe Univerziteta Panteion suorganizovali su naučni seminar u partnerstvu sa Balkanskom kriminologijom i Antikorupcijskom studentskom mrežom u Jugoistočnoj Evropi. Događaj je okupio preko 80 učesnika, uključujući akademike iz regiona, međunarodne organizacije, studente grčkih univerziteta i predstavnike grčkog pravosuđa i vladine entitete (kao što je Nacionalna uprava za transparentnost) kako bi stvorili forum za razmenu znanja i dalje razvijali mogućnosti učenja.

Kao što je dokumentovano u predstojećem izveštaju GI-TOC-a, „Analiza jaza istraživanja o ilegalnim ekonomijama na Zapadnom Balkanu”, „kapaciteti kriminoloških istraživanja u oblasti organizovanog kriminala su generalno slabi” na Zapadnom Balkanu. Analiza jaza pokazuje da su između 2017. i 2021. godine istraživači iz akademske zajednice, civilnog društva, vlada i međunarodnih i regionalnih organizacija objavili 514 istraživačkih radova o ilegalnim ekonomijama. Akademski časopisi čine samo 36% od ukupnog broja publikacija. Međutim, doktorske teze čine manje od 5% ukupnog broja, što pokazuje nedostatak interesovanja mladih istraživača za teme vezane za korupciju i organizovani kriminal. Štaviše, istraživanje je pretežno pod uticajem donatora. Prema jednom istraživaču, „da nema donatora, ne bi bilo istraživanja organizovanog kriminala i korupcije” na Zapadnom Balkanu.¹

Konstantin Palikarski, Uglješa Zvekić, Dimitris Ziouvas i Džon Kolins učestvuju u seminaru u Atini oktobra 2022. godine osmišljenom da unapredi zajednička istraživanja o organizovanom kriminalu.

Foto: dostavljena

Jedan od razloga ograničenog istraživanja o organizovanom kriminalu i korupciji u regionu je opšti nedostatak obrazovnih programa usmerenih na nastavne programe o organizovanom kriminalu i korupciji na svim nivoima akademske zajednice u regionu. To bi se moglo pripisati odsustvu državne podrške za proučavanje ovih tema, ograničenoj razmeni informacija i nedostatku saradnje između akademika u regionu, nedovoljnom razvoju metodologije na specijalizovanim fakultetima u proteklih 30 godina, nedostatku privlačnih studijskih programa ili percepciji nedostatka održivih puteva karijere nakon diplomiranja. Pored toga, akademici iz regiona imaju tendenciju da objavljuju na svojim maternjim jezicima, što ograničava pristup kolegama iz drugih zemalja regiona ili međunarodno priznatim časopisima.

Da bi se rešili ovi nedostaci, simpozijum u Atini omogućio je naučnicima da pokažu svoj rad i razgovaraju o tome kako proširiti istraživanje o organizovanom kriminalu i korupciji. Tokom dvodnevnog događaja, akademici koji predaju na univerzitetima u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Kipru, Grčkoj, Italiji, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji imali su priliku da predstave publici koja ih je pratila uživo i onlajn specijalizovane master i doktorske studije o organizovanom kriminalu i borbi protiv korupcije koji se nude na njihovim univerzitetima. Primeri uključuju trogodišnji doktorski program Studija o organizovanom kriminalu Univerziteta u Milanu. Takođe su podelili iskustva i dobre prakse kod metodologija istraživanja, veština i znanja i uspeli su da ojačaju svoje mreže.

Pored toga, učesnici su saznali o resursima koje nude međunarodne organizacije. Na primer, Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala predstavila je svoju inicijativu Globalni resursi za borbu protiv korupcije i osnaživanje mladih, koja sadrži nastavne module i priručnike o organizovanom kriminalu, korupciji i integritetu dostupne akademicima, edukatorima, organima za borbu protiv korupcije i mladima. Transparency International u Grčkoj govorio je o upotrebi velikih slučajeva korupcije u nastavne svrhe i predstavio svoj Indeks percepcije korupcije.² Regionalna inicijativa za borbu protiv korupcije bavila se ulogom obrazovanja u unapređenju regionalne saradnje protiv korupcije, dok je Međunarodna akademija za borbu protiv korupcije predstavila svoje specijalizovane master kurseve o borbi protiv korupcije. Deutsche Gesellschaft fuer Internationale Zusammenarbeit govorio je o svojim širokim naporima za angažovanje mladih i doprineo panelu za razmišljanje o potencijalnim efektima legalizacije kanabisa u regionu na organizovani kriminal. I na kraju, ali ne najmanje važno, GI-TOC je predstavio svoj vodeći izveštaj, Globalni indeks organizovanog kriminala,³ kao i glavne nalaze svog predstojećeg izveštaja o analizi jaza na Balkanu i nedavnih antikorupcijskih publikacija, odnosno serije „Infrastruktura integriteta”.⁴

Jedna od tema koje su se ponavljale na ovom simpozijumu bila je potreba za većim obrazovanjem o korupciji i organizovanom kriminalu kako bi se ojačala baza znanja o ovim temama i poboljšala prevencija i kultura integriteta. Ova tačka je istaknuta i na konferenciji u Šibeniku u maju 2022. godine sa temom „Kultura integriteta”, koja je okupila ministre pravde, specijalizovane agencije za borbu protiv korupcije, međunarodne organizacije, akademsku zajednicu, organe za sprovođenje zakona i civilno društvo sa Zapadnog Balkana i okolnog regiona. Što su pre studenti i državni službenici izloženi i upoznaju se sa štetnostima i posledicama organizovanog kriminala i korupcije, to je veća verovatnoća da možemo uspešno premostiti nepovezanost obrazovnog sistema i tržišta rada po ovim pitanjima.

Drugi razlog za poboljšanje visokog obrazovanja o organizovanom kriminalu i korupciji je povećanje broja potencijalnih stručnjaka koji bi mogli da nađu zaposlenje u relevantnim poslovima u krivičnom pravosuđu i sprovođenju zakona, kao i više specijalizovanih oblasti kao što su finansijski obaveštajni podaci, bezbednost na internetu i kriminologija. Ipak, izazov je oblikovati nastavne planove i programe na takav način da studentima u tercijarnom obrazovanju pruže set veština koje su im potrebne za analizu i borbu protiv kriminala u stvarnom svetu.

Povećanje baze znanja o organizovanom kriminalu i korupciji takođe može poboljšati politiku zasnovanu na dokazima i doprineti efikasnijim strateškim odgovorima. Izazov u tom pogledu predstavlja razbijanje barijera između akademske zajednice, civilnog društva i organa sprovođenja zakona kako bi se podstaklo više unakrsne saradnje između tih oblasti – u njihovu međusobnu korist.

Među idejama za naredni sastanak su specijalizovane letnje škole na temu organizovanog kriminala i korupcije, kao i razvoj prilagođenog plana i programa. Model seminara testiran u Jugoistočnoj Evropi takođe bi se mogao ponoviti u drugim delovima sveta kako bi se promovisala regionalna i globalna razmena znanja između akademske zajednice, međunarodnih organizacija i studenata.

Napomene