Kriminalne grupe Zapadnog Balkana doprinose nasilju koje je povezano sa drogom u Ekvadoru.

Ekvador je 2022. godine pogođen nasiljem povezanim sa organizovanim kriminalnim grupama, koje uključuje bombaške napade, nerede u zatvorima i atentat na tri tužioca. „Narko” nasilje je postalo toliko ozbiljno da je vlada proglasila vanredno stanje u novembru 2022. godine. Iako je ova mala latinoamerička zemlja udaljena hiljadama kilometara od Jugoistočne Evrope, njena nestabilnost delimično potiče iz aktivnosti kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana koje su postale veliki igrači u krijumčarenju kokaina od Ekvadora do Zapadne Evrope. Umesto da remeti njihove aktivnosti, nedavno nasilje u Ekvadoru možda pomaže ovim grupama da učvrste svoj položaj u unosnoj lokalnoj ekonomiji droge.

Veliki igrači u glavnom središtu kokaina

Smešten između dve ključne zemlje koje proizvode kokain, Kolumbije i Perua, Ekvador je postao glavno središte za isporuku kokaina u Evropu.¹ Luka Gvajakil, najveća u Ekvadoru, ujedno je i važna polazna tačka za drogu i epicentar nasilja povezanog sa drogom. Od januara do avgusta 2022. godine, u Ekvadoru je zabeleženo 145 bombaških napada, od kojih se polovina odigrala u Gvajakilu.² Grad je uništen nasiljem bandi, jezivim ubistvima, otmicama i iznudama. U nekoliko navrata – na primer, u avgustu 2021. godine – vlada je zbog nasilja bila primorana da proglasi vanredno stanje.³

Luka Gvajakil u Ekvadoru je epicentar nasilja povezanog sa drogom.

Foto: Mišel Vestmorland

Nasilje se prenelo i u zatvore u kojima kriminalne grupe koordiniraju trgovinom kokainom.⁴ Tokom 2021. godine, oko 316 zatvorenika je ubijeno u zatvorima ove zemlje u kojima često vlada ogromna gužva. Ovaj trend se nastavio 2022. godine, uključujući i krvavi sukob u oktobru za koji se mislilo da je pokrenut borbom za prevlast oko distribucije droge.⁵

Ekvador se neko vreme borio sa političkom nestabilnošću i slabim krivičnim pravosuđem i smatra se jednom od najnestabilnijih demokratija Latinske Amerike.⁶ Zauzeo je 31. mesto na svetu po Globalnom indeksu organizovanog kriminala 2021. godine.⁷ Jedan od njegovih najviših rezultata kriminaliteta (7,5 od 10) bio je vezan za uticaj stranih aktera. Neki od najmoćnijih i najnasilnijih stranih aktera su kriminalne grupe iz Meksika koje dostavljaju kokain iz Ekvadora u SAD.⁸ Međutim, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana takođe su prisutne i aktivne u Ekvadoru. Iako su uspeli da zadrže relativno nizak profil, njihovo prisustvo i aktivnosti ostavili su krvavi trag. U proteklih pet godina u Ekvadoru je ubijeno pet balkanskih državljana: tri Albanca, jedan Srbin i jedan Crnogorac. Povređen je i jedan državljanin Kosova. Veruje se da su svi ovi slučajevi povezani sa trgovinom kokainom i razmiricama koje je ona stvorila među stranim akterima, kao i između njih i lokalnih kriminalnih bandi.⁹

Smatra se da je veći deo narko nasilja u Ekvadoru povezan sa konkurencijom među lokalnim grupama u vezi sa time ko će pružiti zaštitu moćnim stranim akterima.¹⁰ Kriminalne grupe sa Balkana blisko sarađuju sa lokalnim bandama kako bi osigurale nesmetano funkcionisanje svojih operacija. Na primer, lokalne grupe pomažu u nabavljanju kokaina, transporta, logistike i bezbednosti, kao i pružanju veza sa korumpiranim političarima i saveznicima u sektoru bezbednosti i pravosudnom sistemu. Pošto je ovo unosan posao, postoji konkurencija među lokalnim preduzetnicima na tržištu nasilja.

Do sada, krivični pravosudni sistem zemlje nije bio u stanju da se uhvati u koštac sa situacijom. Razgovori sa visokim zvaničnicima za sprovođenje zakona u Ekvadoru otkrivaju nedovoljno razumevanje kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana i nedovoljno saradnje sa kolegama u Jugoistočnoj Evropi. Postoje i podaci o postojanju korupcije. Oni dovoljno hrabri da se suprotstave kriminalcima često su mete napada. Tri ekvadorska tužioca ubijena su 2022. godine – njih dvojica u Manabiju i jedan u Gvajakilu.¹¹

Kriza kao prilika za balkanske grupe

Paradoks je da poslednje rasplamsavanje nasilja može biti prilika za kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana koje deluju u Ekvadoru. Prvo, oni nisu meta nasilja. Lokalne ekvadorske bande se zapravo bore da zaštite kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana i olakšavaju njihove operacije, od kojih ekvadorske bande profitiraju. Ako se balkanske grupe pritaje i prebrode ovu oluju, mogu imati koristi od žestokog rivalstva bandi tako što će dobiti niže cene kokaina i pronaći nasilne preduzetnike koji su spremni da im pruže zaštitu.

Drugo, nasilje na ulicama i zatvorima drži agencije za sprovođenje zakona zauzetim, omogućavajući tako stranim akterima da iskoriste situaciju. Identifikacija balkanskih trgovaca u zemljama Latinske Amerike nije bila jednostavna, delom zahvaljujući njihovim višestrukim identitetima (uključujući lažne dokumente), dubokim džepovima i dobrim vezama. Novi talas nasilja još više otežava službenicima za sprovođenje zakona da se usmere na diskretne strane grupe kada imaju pune ruke posla sa nasilnim lokalnim grupama.

Treće, kriminalne grupe sa Balkana imaju koristi od opšteg haosa koji je zahvatio Ekvador kao rezultat povećanja nasilja. Granice navodno postaju poroznije, a bezbednost u lukama manje stroga. Haos je takođe omogućio nekim kriminalcima da prođu kroz mrežu pravosudnog sistema. Na primer, zloglasnom albanskom trgovcu drogom Dritanu Redžepiju, koji je u zatvoru u Ekvadoru od 2014. godine, odobren je kućni pritvor krajem 2021. godine. Prema medijima, on je tada nestao iz svoje kuće u Gvajakilu, što znači da je slobodan da nastavi svoje kriminalne aktivnosti.¹²

Nedavno nasilje u Ekvadoru pokazuje transnacionalnu prirodu organizovanog kriminala i nepovezanost međunarodnih organa sprovođenja zakona. Službenici za sprovođenje zakona u Zapadnoj i Jugoistočnoj Evropi neće moći da poremete velike pošiljke droge ako ne budu više sarađivali sa svojim kolegama u zemljama porekla kao što je Ekvador. U međuvremenu, policija u Ekvadoru teško da će smanjiti nasilje u svojoj zemlji ako ne shvati da je narko nasilje delimično vođeno konkurencijom među lokalnim grupama radi zaštite stranih kriminalnih aktera. Ukratko, ovo je dobar primer „glokalnog” problema, onog u kojem globalni tokovi utiču na lokalne uslove. Kao takav, ovaj problem zahteva koordinirano, multilateralno rešenje.

Napomene