Kakav bi uticaj inicijativa “Otvoreni Balkan” mogla imati na organizovani kriminal?

Inicijativa Otvoreni Balkan ima za cilj uklanjanje svih graničnih prepreka između Albanije, Severne Makedonije i Srbije.

Fotografija: militaryingermany.com

U Beogradu su se 4. novembra 2021. godine sa svetiljki vijorile zastave Albanije, Severne Makedonije i Srbije, pozdravljajući visoke delegacije iz Tirane i Skoplja na poslednjem održanom sastanku u okviru inicijative Otvoreni Balkan. Ideja, ranije poznata kao Mini-Šengen, nastala je 2019. godine u Novom Sadu, u Srbiji, kada su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i premijer Severne Makedonije Zoran Zaev dogovorili su se da stvore ekonomsku zonu sa ciljem dodatnog unapređenja političkih i ekonomskih odnosa i jačanja kulturnih veza između tri države.¹

Novi naziv inicijative prvi put je korišćen na sastanku Ekonomskog foruma o regionalnoj saradnji održanom u Skoplju u junu 2021. godine. Iako inicijativa očigledno ima svoje prednosti, da li bi otvorenije granice i tržišta doprinele nezakonitim tokovima? Za neke, ova inicijativa predstavlja odskočnu dasku za pridruživanje EU. Drugi je doživljavaju kao odvlačenje pažnje ili dupliranje postojećih aranžmana kao što je zajedničko regionalno tržište. Kosovski premijer Albin Kurti je, na primer, bio vrlo kritički raspoložen prema inicijativi.² Crna Gora prati razvoj događaja, dok se čini da je Bosna i Hercegovina skeptična i zaokupljena unutrašnjim pitanjima.

Kriminalci bez granica

Glavni cilj inicijative Otvoreni Balkan je uklanjanje svih pograničnih prepreka između tri zemlje do 2023. godine. To bi eliminisalo dugo i zamorno čekanje za putnike i komplikovanu papirologiju za kompanije. Granični prelazi bi ostali, dok bi se za građane i robu iz zemalja učesnica inicijative uspostavile pogranične prelazne tačke gde se ne bi vršile provere. Pored toga, lideri su potpisali tri dokumenta o olakšavanju uvoza, izvoza i kretanja robe, slobodnom pristupu tržištu rada i saradnji na zaštiti od katastrofa.³ To će obezbediti brži protok ljudi i uspostavljanje zajedničkog tržišta od 12 miliona ljudi, uz jačanje trostrane saradnje.⁴

Sa izuzetkom sporazuma o saradnji na zaštiti od katastrofa, inicijativa Otvoreni Balkan je gotovo identična zajedničkom regionalnom tržištu koje ima podršku EU. Međutim, čini se da je inicijativa Otvoreni Balkan delimično motivisana sporim procesom pridruživanja EU i, u slučaju Albanije i Srbije, nezadovoljstvom zbog prividne opstrukcije od strane Prištine. Opasnost leži u tome što dva konkurentna, paralelna procesa mogu produbiti podelu umesto saradnju u regionu. Da bi se ova inicijativa pretvorila u stvarnost, biće potrebna saradnja institucija, usaglašavanje zakona i interoperabilnost (naročito u vezi sa razmenom informacija). A biće potrebni i resursi. Međutim, da li će uklanjanje barijera istovremeno olakšati i tok prekograničnog kriminala?

Sa ili bez inicijative Otvoreni Balkan, kriminalci na Zapadnom Balkanu već se kreću i sarađuju preko granica, a pogranične oblasti sve više postaju žarišta organizovanog kriminala. Hoće li bi otvorenije granice smanjiti podsticaje krijumčarima da se okupljaju oko graničnih područja? (Na primer, između Severne Makedonije i Srbije – za trgovinu drogom i migrantima – ili između Albanije i Severne Makedonije – posebno za krijumčarenje kanabisa). Manji broj graničnih kontrola mogao bi da smanji korupciju među službenicima na graničnim prelazima, ali i njihovu sposobnost da otkriju drogu i drugu krijumčarenu robu u toku rutinskih provera. Pored toga, s obzirom da legitimni i nezakoniti tokovi prate slične rute i koriste sličnu infrastrukturu, otvaranje granica bez bolje saradnje na planu bezbednosti stvoriće više mogućnosti za transnacionalni organizovani kriminal.

Uvođenje Kosova u inicijativu – što se trenutno čini malo verovatnim – otvorilo bi mogućnost za smanjenje tenzija povezanih sa pitanjem granica i graničnih prelaza. Takođe bi olakšalo nezakonite tokove, s obzirom da se Kosovo graniči sa četiri od pet drugih teritorija i ima odlične puteve. Sa druge strane, ukoliko se Kosovo ne pridruži inicijativi, ono će postati manje atraktivno čvorište za krijumčarenje iz Albanije ili Severne Makedonije, s obzirom da bi ga krijumčari mogli zaobići uz relativno malo rizika.

Ako granice između zemalja potpisnica inicijative postanu otvorenije, mesta ulaska na ta tržišta mogla bi se naći pod većim udarom osporavanja. Na primer, nakon ulaska u albansku luku, sledeća granična provera za građane Albanije, Severne Makedonije ili Srbije mogla bi da bude na tek na graničnom prelazu između Srbije i Mađarske. Oružje ili cigarete prokrijumčarene iz Srbije ili Severne Makedonije mogle bi da stignu do Jadrana bez ikakvih graničnih kontrola. To bi moglo da poveća konkurenciju među kriminalnim grupama za pristup lukama ili ključnim kopnenim graničnim prelazima na granicama zone, a ne između zemalja unutar zone. (Na primer, ako bi se albanske i srpske kriminalne grupe koje deluju u Latinskoj Americi tajno dogovorile da kokain šalju preko albanskih luka, a zatim sarađivale na distribuciji istog do Zapadne Evrope preko zemalja Otvorenog Balkana). To bi moglo da ojača saradnju među balkanskim kriminalnim grupama – kao što je već slučaj u Latinskoj Americi – ili da potencijalno raspiri rat između njih, na primer oko kontrole trgovine kokainom kroz albanske luke.

Povećana saradnja na sprovoÐenju zakona

Na isti način na koji je uklanjanje granica unutar EU dovelo do veće saradnje između agencija za sprovođenje zakona, pre svega kroz Europol, Fronteks i Zakonik o šengenskim granicama,⁵ razgovore o otvorenijim granicama ili zajedničkom regionalnom tržištu treba iskoristiti kao priliku za stvaranje integrisanog sistema kontrole granica, za bolji rad policijskih snaga na osnovu obaveštajnog rada, zajedničke operacije i pružanje međusobne pravne pomoći u istragama, krivičnim gonjenjima, sudskim postupcima i oduzimanju imovine.

Postojeće institucije, kao što su Europol i Centar za sprovođenje zakona Jugoistočne Evrope (SELEC), kao i Konvencija o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi, mogle bi da olakšaju taj proces. Možda će biti potrebno da se uspostavi zajednička regionalna obaveštajna baza podataka za praćenje traženih kriminalaca i stranih terorista, kao i za razmenu informacija u cilju olakšavanja istraga. Sa smanjenjem broja pograničnih kontrola, pripadnici snaga reda i službenici na granicama mogli bi biti angažovani kao mobilni timovi.

Ono što bi trebalo izbegavati, bar na početku, jeste stvaranje još jednog regionalnog tela za sprovođenje zakona. Već postoje SELEC, Asocijacija šefova policija zemalja Jugoistočne Evrope, Konvencija o policijskoj saradnji u Jugoistočnoj Evropi (i njen Sekretarijat) i Regionalna inicijativa za migracije, azil i izbeglice, kao i Berlinski proces.

Međutim, svaki razgovor o ekonomskoj integraciji većih razmera bez razmatranja bezbednosnih implikacija je kratkovid. Imalo bi smisla koristiti već postojeće telo kao što je proces Integrativnog upravljanja unutrašnjom bezbednošću, koji je glavni nosilac borbe protiv teškog organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu, za koordinaciju politika i udruživanje napora svih relevantnih aktera bezbednosti. Ako zemlje okupljene oko inicijative Otvoreni Balkan žele brži napredak, njihova saradnja treba da bude deo šire regionalne strategije. Iako bi kriminalne grupe mogle da iskoriste veću otvorenost granica, inicijativu Otvoreni Balkan i druge napore usmerene na promovisanje veće regionalne integracije trebalo bi iskoristiti kao priliku za jačanje regionalne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala.

Napomene