Veze između politike, etničke pripadnosti i organizovanog kriminala na severu Kosova.

Grad Mitrovica na severu Kosova često je bio tačka ključanja za međuetničke tenzije između etničkih Srba i etničkih Albanaca ili između lokalnog stanovništva i pripadnika međunarodne zajednice. Severna Mitrovica, kao i opštine Leposavić, Zubin Potok i Zvečan na severu Kosova (sa oko  80.000 stanovnika, prema procenama), takođe¹ se smatraju žarištima organizovanog kriminala.² U oktobru 2021. godine, u okviru obračunavanja sa organizovanim kriminalom u različitim delovima Kosova, policija je izvršila raciju protiv kriminalnih grupa na području Mitrovice koja je dovela do nasilnih sukoba. Kakve su veze između politike, etničke pripadnosti i organizovanog kriminala u ovom nestabilnom regionu?

Slika 1 Mitrovica, na severu Kosova, žarište je organizovanog kriminala u zemlji, zajedno sa njoj susednim opštinama.

Siva ekonomija u sivoj zoni

Od okončanja rata na Kosovu 1999. godine, severni deo zemlje podeljen je duž etničke linije. Linija razdvajanja je reka Ibar koja zajednicu dominantno srpskog življa na severu odvaja od Albanaca na jugu.³ Srbi su dugo vremena mostove preko reke u Mitrovici smatrali “simbolima otpora”, dok su Albanci na njih gledali kao na “simbole jedinstva”.⁴

Pogled na Mitrovicu. Grad je podeljen između etničkih Srba i etničkih Albanaca.

Fotografija: Pierre Crom/Getty Images

Sporni status regiona i postojanje de fakto organa vlasti (često uz podršku Srbije), kao i prisustvo paralelnih bezbednosnih struktura omogućili su visok nivo de fakto samouprave. To je istovremeno utrlo put sredini koja je povoljna za protivzakonite aktivnosti srpskih i albanskih trgovaca ljudima.⁵ Region se takođe smatra utočištem za skrivanje begunaca, na primer, onih iz Srbije.

Situacija je počela da se menja 2013. godine nakon što je u Briselu postignut sporazum između Beograda i Prištine kojim su, između ostalih koraka, rasformirane paralelne bezbednosne strukture.⁶ To je kosovskoj vladi i njenim strukturama izvršne vlasti omogućilo veći uticaj u regionu. Ipak, nerešeni sporovi između Prištine i Beograda su doveli do zakuvavanja tenzija koje nekada i proključaju. Pored toga, izostanak saradnje srpske i kosovske policije, kao i pravosudnih organa parališe i onemogućava ove snage da se izbore sa kriminalom.⁷

Ipak, tenzije za pregovaračkim stolom ne sprečavaju nezakonitu trgovinu ispod žita. Sever Kosova se koristi kao tampon zona između Kosova i Srbije za potrebe krijumčarenja robe, lekova, cigareta, alkohola i droge. Izuzimajući kanabis, većina robe koja se krijumčari na ovoj teritoriji su dozvoljeni proizvodi koji se kreću malim sporednim putevima sa ciljem da se izbegne carinjenje i plaćanje akciza. Deo nelegalne trgovine obavljaju organizovane grupe, a veći deo obavljaju privatna lica koja iz Srbije donose aparate, lekove, prehrambene proizvode i alkoholna pića. Oslabljena vladavina zakona i besplatna električna energija su navodno učinili region unosnim čvorištem za rudarenje kriptovaluta.⁸ Situacija zaslužuje detaljniju analizu u cilju rasvetljavanja reputacije regiona kao crne rupe organizovanog kriminala.

Veze izmeÐu organizovanog kriminala i politike

Sever Kosova dobija finansijsku podršku od Srbije. Pored toga, u skladu sa Briselskim sporazumom iz 2013. godine, četiri opštine na severu takođe imaju pristup sredstvima iz državnog budžeta Kosova koja su namenjena lokalnoj samoupravi. Povrh ove finansijske podrške, sever Kosova dobija i sredstva od međunarodnih donatora (naročito EU) i od dodatnog fonda za razvoj. Ovaj poslednji čine carine koje se plaćaju na robu koja se uvozi radi potrošnje na severu Kosova. Međutim, ta sredstva se konstantno smanjuju od 2014. godine,⁹ što se izgleda podudara sa gore opisanim krijumčarskim aktivnostima. Ova sredstva su namenjena razvoju regiona, a ipak vrlo je malo dostupnih podataka o tome kako se novac troši.

Reka Ibar razdvaja zajednicu većinskog srpskog življa na severu zemlje od albanskih zajednica na jugu.

Fotografija: Lekić Dragan/Gamma-Rapho via Getty Images

Budući da je ovaj region slabo industrijalizovan (uglavnom su tu samo mala preduzeća), onaj ko kontroliše javne resurse u ovoj ekonomiji baziranoj na prihodu od najma poseduje značajnu moć. Preduzeća se oslanjaju na veze sa političkim pokroviteljima kako bi osigurala svoj opstanak. Zaista, za većinu ljudi na severu, više dobiti se može ostvariti pristupom javnim fondovima nego kroz poslovanje. Ova situacija podstiče korupciju kroz klijentelizam i stvara političku ekonomiju zavisnosti.

Na severu Kosova, političkom scenom dominira jedna politička stranka, Srpska lista, koja je u bliskoj vezi sa Srpskom naprednom strankom na čijem čelu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.¹⁰ Potpredsednik Srpske Liste je Milan Radojičić, čiji je bliski partner Zvonko Veselinović, ozloglašeni srpski biznismen, koji je dobio više javnih ugovora za građevinske projekte i autoputeve u Srbiji, i vlasnik poznatog hotela na Kopaoniku.¹¹ Radoičić i Veselinović su 2019. godine optuženi da su, kako se navodi, predvodnici organizovane kriminalne grupe koja je odgovorna za ubistvo suparničkog političkog lidera Srba na Kosovu, Olivera Ivanovića, u januaru 2018. godine.¹² U intervju koji je dao za Balkansku mrežu istraživačkih novinara pre svoje smrti, Ivanović je opisao Radoičića kao „mračnog vladara severa Kosova“ i „ključnu figuru u zastrašujućem sistemu vlasti na severu Kosova“. Ivanović je dalje tvrdio da Radoičić predstavlja neformalni centar moći i odlučivanja u regionu.Kosovska policija je u novembru 2018. godine pokušala da uhapsi Radoičića u Mitrovici, ali im je on izmaknuo i držao se izvan oka javnosti tokom naredne dve godine.¹³ Početkom 2021. godine, nalog za njegovo hapšenje je poništen i on se vratio na Kosovo, gde je jednoglasno ponovo izabran za potpredsednika Srpske Liste u julu 2021. godine.¹⁴

SAD su Radoičića, Veselinovića i još nekoliko drugih građana Kosova 8. decembra stavile na crnu listu u okviru strategije suzbijanja korupcije. Američko ministarstvo finansija je u svom saopštenju opisalo Veselinovića kao vođu organizovane kriminalne grupe koja se „bavi šemom podmićivanja velikih razmera a obuhvata kosovske i srpske bezbednosne zvaničnike koji toj grupi olakšavaju protivzakonitu trgovinu robom, novcem, narkoticima i oružjem između Kosova i Srbije“. U saopštenju se takođe navodi da je on “kovao zaveru sa raznim političarima u okviru nekoliko sporazuma na principu “ti meni - ja tebi”, uključujući podmićivanje kosovskih bezbednosnih zvaničnika početkom 2019. godine da odobre njihove operacije krijumčarenja između Srbije i Kosova i podmićivanje kosovskih graničnih bezbednosnih zvaničnika krajem 2017. godine da omoguće bezbedan prolaz krijumčarima”.¹⁵

Oštećen automobil posle sukoba policije i lokalnih demonstranata tokom operacije protiv krijumčarenja robe, Mitrovica, 13. oktobra 2021. godine.

Foto: Reuters/Laura Hasani via Alamy

ObraČunavanje sa kriminalom

Iako su prethodne vlade u Prištini bile oprezne da se obračunaju sa političkom ekonomijom severa Kosova, vlada na čelu sa premijerom Albinom Kurtijem obećala je da će se uhvatiti u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom. Prema rečima Kurtija, od kada je stupio na dužnost u martu 2021. godine, bilo je 437 policijskih operacija kojima je rasformirana 31 kriminalna grupa.¹⁶

Kosovska policija 13. oktobra 2021. godine izvela veliku operaciju pre svega u opštinama Priština, Peć, Južna i Severna Mitrovica.¹⁷ Pažnja medija bila je posebno usredsređena na akciju u Severnoj Mitrovici. Racija se odigrala u trenutku pojačanih tenzija između Prištine i Beograda posle spora koji je nastao oko registarskih tablica i neposredno pred lokalne izbore 17. oktobra.

Nakon što su jedinice kosovske policije ušle u Mitrovicu, blokirala ih je svetina koja je počela da viče i baca kamenje na policajce.¹⁸ Tenzije su dodatno pojačane kada se u opštini oglasila uzbuna za vanredne situacije, zbog čega je još veći broj ljudi izašao na ulice. Kao reakcija na to, policija je dobila pojačanje u vidu bolje naoružanih policijskih jedinica za specijalne operacije iz obližnjeg kampa “Belvedere” u Južnoj Mitrovici.¹⁹ Ono što je trebalo da bude ciljana operacija protiv organizovanog kriminala poprimilo je karakter obračuna između policije i besnih lokalnih žitelja. Nasilje je eskaliralo do te mere da su se jedinice za specijalne operacije našle pod udarom; u eksploziji je ranjen viši komandant i još devet policajaca (od kojih su trojica etnički Srbi) dok su na policijska oklopna vozila ispaljivane rakete.²⁰ Jedan broj civila takođe je povređen. Izvršeno je nekoliko hapšenja, a policija je saopštila da je zaplenjena veća količina prokrijumčarene robe i dokaza u vrednosti od više stotina hiljada evra.²¹

Iako ovakve racije služe da podrže vladin plan da se oštro obračuna sa kriminalom, one istovremeno daju priliku lokalnim snagama da igraju na kartu nacionalizma. U otvorenoj diskusiji između Vučića i predstavnika Srpske liste od 16. oktobra 2021. godine u kasarni Vojske Srbije u Raškoj (blizu granice sa Kosovom), Radoičić je upozorio da će se, ukoliko se policijske akcije nastave, “ljudi organizovati i braniti interes Srba na Kosovu”.²² Ukratko, ovakve operacije omogućavaju Kurtijevoj vladi da izgleda kao da postupa oštro prema kriminalu, dok istovremeno idu na ruku političarima i kriminalnim grupama u podregionu koji profitiraju od statusa kvo.

Situacija na severu Kosovu i dalje pokazuje zamršene veze između organizovanog kriminala i politike. Takođe, ima i karakteristike žarišta organizovanog kriminala a to je područje u kome se prepliću faktori kao što je slaba vlast, socijalno-ekonomska ranjivost i putevi protivzakonite trgovine. Isto tako ukazuje na to da kriminalci ostvaruju bolju prekograničnu saradnju od policije ili političara.

Napomene