Kriminalne grupe u Albaniji zloupotrebljavaju postojanje krvne osvete.

Običaj krvne osvete je još uvek prisutan u delovima severne Albanije kao što je Skadar, prikazan na slici iznad.

Fotografija: Marka/Universal Images Group via Getty Images

Albansko društvo se ponekad karakteriše kao nasilno zbog surovih kulturoloških normi, kao što je krvna osveta. Ovaj običaj datira iz 15. veka i poznat je pod nazivom Kanun” Leke Dukađinija.¹ Kao i u drugim planinskim i udaljenim zajednicama (kao što su Crna Gora, Kosovo ili delovi Kavkaza), ova praksa se razvila kao način zaštite porodica u odsustvu jake centralne vlasti.² Strah od reciprociteta je imao za cilj da odvrati od nasilja jer njime osoba rizikuje da time što je nekom oduzela život izazove lanac osvete na principu “krv za krv”.³

Za razliku od ideje “oko za oko”, krvna osveta ne mora nužno da se zaustavi na jednom činu odmazde, već može da se prenosi sa generacije na generaciju dok ne ostane više nijedan muški član u porodicama sa obe strane.⁴ Ovaj običaj bio je osmišljen da spreči haos, a ne da ga izazove. U suštini, to je bila rana verzija pakta o osiguranom uzajamnom uništenju, koji je tesno povezan sa vrednostima kao što su čast i porodica.⁵

Instrumentalizacija krvne osvete

Danas je ideja krvne osvete sastavni deo faktora straha koji koriste albanske kriminalne grupe. Potkrepljuje njihov imidž potencijalnih nosilaca nasilja koji progone svoje protivnike i sprovode osvetu.⁶ Istovremeno se time njihovo nasilno ponašanja obavija plaštom uobičajenih ili tradicionalnih normi.⁷ Uprkos svemu rečenom, kriminalne grupe ne pokazuju sklonost da regrutuju ljude iz porodica koje su umešane u krvnu osvetu, jer ne žele da budu uvučene u te dugotrajne sukobe.⁸ Takođe su oprezni kada je u pitanju sukobljavanje sa moćnim porodicama u oblastima na severu Albanije zbog rizika od pokretanja krvne osvete: to je loše za posao.⁹

Ipak, nedavna istraživanja pokazala su da kriminalne grupe ponekad primenjuju sopstvenu verziju krvne osvete.¹⁰ Prema Kanunu, ne možete se svetiti za člana porodice koji je ubijen tokom izvršenja nemoralnog čina (npr. prilikom krađe imovine). Međutim, organizovane kriminalne grupe ponekad zloupotrebljavaju Kanun za izvršavanje osvete: bilo je slučajeva gde organizovana kriminalna grupa, u nemogućnosti da pronađe protivnika, odluči da umesto toga ubije jednog od članova porodice te osobe, pravdajući to krvnom osvetom. U ovakvoj situaciji, članovi porodice žrtve često se skrivaju ili emigriraju u strahu od dalje odmazde organizovane kriminalne grupe.¹¹

Na primer, u teritorijalnom ratu između dve moćne organizovane kriminalne grupe u Skadru,¹² vođe kriminalne grupe A ubili su ključnog člana kriminalne grupe B. U znak odmazde, vođe kriminalne grupe B su, nakon što nisu uspeli da pronađu članove kriminalne grupe A, umesto toga ubili oca i strica jednog od ključnih članova te grupe. Sada ta osoba vidi ubistvo članova svoje porodice kao krvnu osvetu i zato će pokušati da ubije članove porodice vođa kriminalne grupe B. Drugim rečima, čak i ako bi kriminalne grupe mogle da prekinu međusobni sukob, krug nasilja će se nastaviti. Kao posledica toga, ono što je počelo kao ubistvo iz osvete povezano sa kriminalnim činom (koji je možda lažno prikazan kao krvna osveta) sada je postalo prava krvna osveta.¹³

Još jedno zamagljivanje razlike između ubistva i krvne osvete je vezano za trgovinu drogom. To se dešava kada se sukobi nastali u inostranstvu rešavaju u Albaniji ili kada se krvne osvete započete u Albaniji prenose u inostranstvo. Na primer, rođaci članova kriminalnih organizacija traže azil u zemljama EU kako bi se sklonili pred pretnjom odmazde. Prema izveštaju Operazione Colomba iz 2017. godine, te pretnje jesu verodostojne. U izveštaju se navodi da su u periodu od 2013. do 2017. godine ubistva iz krvne osvete počinjena u sledećim zemljama: 11 u Italiji, četiri u Grčkoj, po dva u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, i po jedno na Kosovu, u Crnoj Gori, Velikoj Britaniji, Češkoj, Švedskoj, Švajcarskoj, Kanadi i SAD.¹⁴ Međutim, treba napomenuti da kriminalne grupe uglavnom ne vole da se izlažu oku javnosti u inostranstvu pa zbog toga vendete ili krvne osvete nastavljaju da sprovode u Albaniji.

Ipak, razlike postaju zamagljene. Da li je svako ubistvo iz osvete između kriminalnih grupa zaista krvna osveta u tradiciji Kanuna, ili predstavlja tek “normalnu” eskalaciju nasilja između mafijaških grupa? Da li su sva ubistva koja su navodno u vezi sa krvnom osvetom zaista povezana sa organizovanim kriminalom ili neka predstavljaju izmirivanje duga krvi između porodica?

Obim problema

Kao posledica krvne osvete, u periodu između 1991. i 2008. godine ubijeno je 9 500 ljudi. U istom periodu, gotovo 1 000 dece se praktično našlo u zatočeništvu u svojim domovima kako bi se zaštitila od započete krvne osvete.¹⁵ Međutim, čini se da se učestalost ove prakse smanjuje. Prema izveštaju iz 2018. godine, problem je uglavnom skoncentrisan u oblasti Skadra u severnoj Albaniji.¹⁶ Podaci pokazuju da su, na nivou cele države, krvnom osvetom zahvaćene 704 porodice, a od toga broja se čak 113 odselilo u inostranstvo. Tako veliki broj zavađenih porodica u oblastima u kojima krvna osveta nije ukorenjena u kulturi (tj. u Tirani i Draču) može se objasniti činjenicom da su se te porodice ovde doselile sa severa zemlje, donoseći sa sobom i krvnu osvetu.

Kriminalci nisu jedini koji zloupotrebljavaju ozloglašenost krvne osvete za sopstvene potrebe. Dugo se strah od odmazde zbog krvne osvete navodio kao razlog za traženje azila. U nekim slučajevima, porodice su čak pribavljale lažne potvrde koje su potkrepljivale njihove tvrdnje.¹⁷ Situacija se promenila nakon što je uhapšeno nekoliko lica i sa promenom zakona 2014. godine, koji sada dozvoljava isključivo tužilaštvu da izdaje takve potvrde. Pored toga, neke zemlje domaćini (Francuska, Belgija i Švedska, između ostalog) sada traže od albanskih vlasti da verifikuju te potvrde. U slučaju da su potvrde krivotvorene ili da nisu zasnovane na činjenicama, albanske vlasti će krivično goniti odgovorne osobe.

Pored toga, između 2012. i 2016. godine vlada je preduzela korake da prekršaje povezane sa krvnom osvetom definiše kao krivična dela kao i teške kazne za ista. Na primer, shodno članu 78/a Krivičnog zakonika, za krivično delo „ubistvo zbog krvne osvete“ predviđena je kazna zatvora od najmanje 30 godina.¹⁸ Član 83/a precizira da će se „ozbiljna pretnja odmazdom ili krvnom osvetom prema licu koje je [prinuđeno da bude] zatvoreno u kući, kazniti zatvorom do tri godine”. Pored toga, u skladu sa članom 83/b, „podsticanje na krvnu osvetu“, koje obuhvata navođenje drugih na vendetu ili krvnu osvetu, kada to ne predstavlja drugo krivično delo, kažnjavo je zatvorom u trajanju do tri godine. Sve ove zakonske izmene i dopune Krivičnog zakonika stupile su na snagu 2013. godine.

Vlada je takođe izradila akcioni plan “sprečavanja, otkrivanja, dokumentovanja i suzbijanja kriminalnih aktivnosti koji je usmeren protiv krivičnih dela ubistava počinjenih iz razloga krvne osvete i odmazde”.¹⁹ Državna policija je dobila zadatak da pripremi strategiju za sprovođenje ovog akcionog plana 2017. godine.²⁰ Neke od tačaka ovog akcionog plana zahtevaju da državna policija prikupi dokaze o porodicama koje su uključene u krvnu osvetu, da prati pogođene porodice i ažurira bazu podataka tekućih slučajeva. Štaviše, ovaj plan predviđa i da sva deca koja su zahvaćena krvnom osvetom dobijaju obrazovanje kod kuće. Pored toga, Parlament je 2015. godine usvojio rezoluciju o sprečavanju fenomena krvne osvete u Albaniji.²¹ Međutim, poverenik građana je kasnije te godine izvestio da nakon rezolucije „državne institucije nisu donele nijedno konkretno rešenje kojima bi se omogućilo sprovođenje zadataka Parlamenta čiji je cilj sprečavanje ovog fenomena i usvajanje podzakonskih akata.²² U svom izveštaju o napretku za 2018. godinu, EU je konstatovala da „rezolucija i preporuke o krvnoj osveti i dalje zahtevaju naknadne mere“.²³

U međuvremenu je došlo do povećanja broja registrovanih slučajeva ubistva zbog krvne osvete u periodu od 2017. do 2020. godine. Sa pet registrovanih slučajeva 2017. godine, do 2020. se ovaj broj povećao na sedam. Međutim, broj osuđujućih presuda za one koji su optuženi za ovaj zločin se smanjuje. Samo jedan od pet registrovanih slučajeva koji su bili predmet istrage 2017. godine doveo je do osuđujuće presude. Od sedam predmeta registrovanih u 2020. godini, samo jedan je dospeo na sud; a okrivljeni je proglašen nevinim. Slično tome, samo je jedan od četiri registrovana slučaja “podsticanja na krvnu osvetu” iznet pred sud 2020. godine.²⁴ Od 2017. do 2020. godine najveći broj registrovanih slučajeva podsticanja na krvnu osvetu u jednoj godini dogodio se 2018. godini kada je bilo 11 takvih slučajeva. Samo jedan predmet je iznet pred sud i po tom predmetu je doneta presuda o krivici.²⁵

Krvna osveta u Albaniji još uvek postoji iako je uglavnom ograničena na sever zemlje. Ta praksa međutim i dalje ostaje obavijena velom tajnosti i misterije. Podrobnije istraživanje je neophodno da bi se stekla jasna slika o situaciji kao i da bi se procenila razmera njenog uticaja kao i kako se taj uticaj preliva na članove porodica žrtava u Albaniji i inostranstvu.

Jedno je jasno - trenutna državna politika nije dovoljna da se ta pojava iskoreni. Uprkos zaštiti žrtava krvne osvete, poverenje u pravosudni sistem je i dalje slabo. To ometa nužnu saradnju između zajednice i nadležnih državnih agencija. Ako su se krvne osvete razvile u sredinama gde je vladavina prava bila slaba, efikasniji sistem krivičnog pravosuđa bi smanjio opravdanost ovog povoda za nasilje.

Napomene