Jačanje otpornosti i pomirenja u Mostaru.

Almira Musić iz kluba MASA, koordinator projekta, i Almir Denjo, predsednik, razgovaraju o ulozi organizacije u promociji otpornosti i pomirenja u zajednici, posebno među mladima i ljudima na marginama društva.

Fotografija: Obezbeđena

Zašto je osnovan Klub MASA? Šta je vaša misija i čime se bavite?
Klub MASA (Uzajamna akcija za jačanje alternative) postojao je neko vreme kao neformalna grupa, ali zvanično smo ga osnovali u Mostaru 2016. godine kako bismo pružili podršku i rekreaciju mladima i osobama sa invaliditetom. Mladi su bili demotivisani; nedostajalo im je prilika i bili su izloženi ekstremizmu, nasilnim navijačima fudbalskih klubova, upotrebi droga i delinkvenciji. Uvideli smo potrebu za organizacijom koja bi ugroženim mladima u ovom regionu mogla da pruži održive alternative.

Tokom protekle četiri godine fokusirali smo se na promociju međuetničke saradnje između Srba, Bošnjaka i Hrvata u gradovima poput Nevesinja i Bileće u Republici Srpskoj. Organizovali smo zajedničke inicijative da se ljudi okupe i zajedno rade na stvaranju bezbednijeg okruženja i prilagođavanju društva potrebama mladih i osoba sa invaliditetom.

Koji su glavni izazovi sa kojima se suočavate u radu sa mladima u regionu Mostara?
Kao organizacija civilnog društva (OCD) koja se bavi ranjivošću u zemlji koja ima visoku stopu nezaposlenosti mladih, imamo dosta toga da uradimo. Nažalost, rad za OCD u tako izazovnom regionu rizičan je potez u karijeri zbog nedostatka predvidljivog i održivog dohotka i problema sa socijalnim osiguranjem. U Bosni i Hercegovini ima puno OCD, ali nema dovoljno inicijativa koje bi direktno sarađivale sa mladim ljudima da bi im dali snage da odbace organizovani kriminal, drogu i nasilje u svom životu i u društvu.

Mladi se smatraju (pa čak i sami sebe smatraju) pasivnim akterima ili čak žrtvama, pre nego potencijalnim inicijatorima promena koji mogu ojačati otpornost u svojim mrežama i zajednicama. Moramo edukovati i podstaći mlade ljude da se uključe u aktivizam, uključiti ih u naše aktivnosti i podržati ih kao i njihove ideje kako bi one doprle do drugih mladih ljudi. Budući da je naš obrazovni sistem loš i podeljen, neformalno obrazovanje mora da stupi na scenu i popuni prazninu.

Slika 4 Mostar se nalazi duž ključnih krijumčarskih ruta.

Sproveli ste projekat za promociju interkulturnog dijaloga i inkluzije kroz sport koji je uključivao ratne veterane različitih nacionalnosti, kao i bivše zatvorenike. Kako ste uspeli da okupite ove ljude i kakav je bio rezultat?
Više od dvadeset godina nakon rata, Mostar je i dalje podeljen grad, sa hrvatskim delom na zapadu i bošnjačkim delom na istoku. Postoje dve političke stranke koje predstavljaju dve glavne etničke grupe, dve bolnice, dve vatrogasne jedinice, dve komunalne i elektroprivredne kompanije i dve pošte. Postoje čak i etnički odvojene obrazovne, kulturne i sportske aktivnosti.

Potrebni su nam projekti koji promovišu međuetničko razumevanje i saradnju, jer se mlađa generacija odgaja na starim narativima i podelama iz prošlosti. Oni se hrane pričama roditelja o ratu i istoriji, što podstiče međusobne tenzije. Da bismo to prevazišli, organizujemo radionice koje okupljaju veterane, omladinu i bivše zatvorenike kako bi razgovarali o tome šta se ovde dogodilo devedesetih godina i o tome šta bi trebalo promeniti u našem društvu kako bi nam svima bilo bolje.

Umesto da ljudi govore o sopstvenim iskustvima, učesnike navodimo da igraju uloge kako bi videli kakav je osećaj hodati u tuđim cipelama. Ovo pomaže u razbijanju stereotipa i predrasuda i izgradnji empatije. U maloj zajednici poput Mostara predrasude i stereotipi su previše prisutni: čak i ako želite da se promenite, ljudi će vas uvek podsećati na vaše greške ili vam suditi na određeni način. Verujemo da svi zaslužuju drugu šansu, bilo bivši zatvorenici koji pokušavaju da promene svoj način života, ljudi koji su već koristili drogu ili oni koji su na marginama društva.

Kako biste opisali trendove organizovanog kriminala u Mostaru i hercegovačko-neretvanskom kantonu?
Zaostavština rata i politička previranja između etnički zasnovanih partija u Mostaru - koje su sprečavale sprovođenje lokalnih izbora u poslednjih 12 godina - stvorile su plodno okruženje za organizovani kriminal. Postoji nekoliko kriminalnih grupa aktivnih u trgovini drogom u gradu i oko njega, od kojih su neke uključene u distribuciju kanabisa i heroina. U poslednjih nekoliko godina druge grupe su se bavile trgovinom kokainom. Veći deo droge u zemlju ulazi preko granica Bosne i Hercegovine sa Srbijom i Crnom Gorom, oko Bileće, Trebinja i Foče.

Pored droge, postoji i trgovina ljudima i krijumčarenje migranata, cigareta i alkohola. Činjenica da je policija u Mostaru tokom nedavnih racija zaplenila velike količine ilegalnog oružja i eksploziva ukazuje na to da stanovnici grada poseduju značajne količine ilegalnog oružja. Većina kriminalnih grupa ovde takođe se bavi zelenašenjem i prostitucijom, dovodeći žene iz Ukrajine, Moldavije i Srbije.

Situaciju pogoršava korupcija u pravosuđu i blage kazne za zločine. Takođe su postojale neke veze između kriminalaca i lokalnih političara koje su rezultirale otmicama i ubistvima. Ovaj ekosistem pretvorio je Mostar u magnet za kriminalce iz regiona, prvenstveno iz Hrvatske, Srbije i Crne Gore. Ali on nije sigurno utočište: neki od njih su ovde ubijeni.

Da li u Mostaru postoji i problem korišćenja droga?
Ranije je Mostar bio uglavnom tranzitno mjesto za drogu koja se krijumčari u zapadnu Evropu, ali u posljednjih 10 godina povećala se upotreba svih vrsta droga. Potražnja je najveća tokom leta kada desetine hiljada turista boravi u gradu. Kanabis je droga koja se najčešće koristi u Mostaru.

Mostar kao žarište organizovanog kriminala

Pogled na Mostarski most preko reke Neretve. Pored popularne turističke destinacije, Mostar je postao i žarište organizovanog kriminala.

© Denis Zuberi/Anadolu Agency via Getty Images

Mostar je grad na jugu Bosne i Hercegovine koji je administrativno središte hercegovačko-neretvanskog kantona. To je popularno turističko odredište, ne samo zbog svog prelepog mosta preko reke Neretve. Nalazi se duž ključnih švercerskih ruta oko dva sata vožnje od Sarajeva , Herceg Novog (Crna Gora) i Dubrovnika i Splita (Hrvatska).

Grad je stradao tokom balkanskih ratova 1990-ih: njegov poznati most je srušen, počinjeni su ratni zločini i grad je podeljen po etničkim linijama između bošnjačke i hrvatske zajednice. Politički, grad je i dalje podeljen, jednom polovinom vlada glavna bošnjačka stranka, a drugom polovinom glavna hrvatska stranka.

Mostar je jedini evropski grad u kojem se nisu održavali lokalni izbori ve ć 12 godina. Ovo je usporilo ekonomski oporavak i otežalo upravljanje . Značajno je da Mostar nije imao policijskog komesara dve godine i ima manjak policajaca. Ovo je doprinelo da grad postane utočište za kriminalce iz regiona koji se kriju od drugih kriminalnih grupa ili beže od zakona.

Neki koriste svoje dvojno državljanstvo (na primer, hrvatsko ili srpsko) da ne bi bili uhva ć eni ili da bi dobili umanjenu kaznu. Drugi posluju nekažnjeno zahvaljujući korupciji i slabom krivičnom gonjenju. Priča se da su kriminalne grupe u gradu umešane u trgovinu drogom, oružjem i ljudima. Pored toga što je poznat kao središte trgovine drogom ka Sarajevu i u EU preko Hrvatske, Mostar je poznat i kao centar za konzumaciju droga. U gradu je ubijeno više kriminalaca, uključujući nekoliko koji su povezani sa kotorskim klanovima u Crnoj Gori. Ubice se retko pronalaze.

Pored toga, grad ima i problem sa huliganstvom. U proteklih 15 godina bilo je višestrukih napada na policiju, posebno nasilnih pristalica lokalnog fudbalskog kluba Zrinjski. Članovi huliganskih grupa takođe su navodno umešani u trgovinu drogom i oružjem i imaju veze sa desničarskim organizacijama u drugim delovima Evrope, uključujući Ukrajinu¹

Koji su glavni izazovi podsticanja međuetničke saradnje među mladima, posebno u sprečavanju kriminala?
Najveća prepreka promociji međuetničke saradnje je ekstremni nacionalizam, posebno u ruralnim oblastima. Nacionalisti ne dozvoljavaju međunacionalne kontakte ili aktivnosti pomirenja. Neki od njih su povezani sa kriminalom, pa im nije u interesu da osnažuju mlade ljude da se bave negativnim pojavama u društvu. To otežava unapređenje međuetničke saradnje i borbu protiv kriminala.

U ovom regionu mnoge ključne institucije odgovorne za krivičnu pravdu vodi ista politička stranka. Kakav uticaj ovo ima na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala?
Glavna prepreka funkcionisanju tužilaštva i pravosuđa u hercegovačko-neretvanskom kantonu, a time i u Mostaru, jeste činjenica da su tužilac i predsednik suda iz iste stranke, kao i ministar unutrašnjih poslova i policijski komesar. Kantonalni sud presudio je da je poverenik nelegalno izabran, ali odluka nije sprovedena u delo.

Slučajevi korupcije povezani sa političarima ili tajkunima bliskim ovim liderima i dalje su nerešeni. Građani retko podižu tužbe protiv moćnih ljudi jer znaju da protiv takve elite neće biti pokrenut krivični postupak. Štaviše, policija nema plan za borbu protiv organizovanog kriminala ili nasilja: usled toga, sve je veći broj incidenata i sve više mladih se uključuje u kriminalne aktivnosti.

Na primer, 2019. godine oko 5 000 radnika fabrike Aluminij, ekonomskog giganta u ovom regionu, ostalo je bez posla. Drugi radnici su tada štrajkovali da bi skrenuli pažnju na navode o korupciji i lošem upravljanju u fabrici. Kantonalno tužilaštvo pokrenulo je slučaj, ali od tada se ništa nije dogodilo. Slično se dogodilo i sa fabrikom Soko, koja je nekada bila veliki proizvođač delova za vazduhoplovnu industriju. Vođa jedne od nacionalističkih partija bio je direktor fabrike kada je bankrotirala nakon privatizacije. Međutim, materijalni dokazi i svi dokumenti tužilaštva nestali su na putu od tužilaštva do suda i optužbe su odbačene.

Skandal oko mostarskog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda je najsvežiji primer za to. Ovo postrojenje za otpadne vode trebalo je da radi punim kapacitetom pre više od tri godine, ali je još uvek u fazi ispitivanja. Projekt je već koštao preko 180 miliona KM (92 miliona eura), a jedan kolektor tek treba da bude završen.

To objašnjava zašto toliko mladih ljudi napušta ovaj grad i zašto se mnogi od onih koji ostaju pridružuju kriminalnim ili huliganskim grupama. Važno je što više razgovarati o ovim problemima i apelovati na vlasti da pokrenu krivične postupke protiv odgovornih lica. Svaki projekat, uključujući i one koje podržava GI-TOC-ov Fond za rezilijentnost (Resilience Fund), koji može da pomogne u smanjenju ranjivosti i podstakne mlade ljude da razgovaraju i rade na boljoj budućnosti za sebe i svoju zajednicu je dobrodošao.

Shënime