Obećanja koja ispunjavamo: nadgledanje obećanja o borbi protiv korupcije na Zapadnom Balkanu.

Më 10 nëntor 2020, udhëheqësit e vendeve të Ballkanit Perëndimor morën pjesë në samitin e Sofjes të bashkë-kryesuar nga Lideri Zapadnog Balkana su 10. novembra 2020. učestovali na samitu u Sofiji u okviru Berlinskog procesa kojim ove godine predsedavaju Bugarska i Severna Makedonija. Ovaj proces je uveden 2014. godine zbog olakšavanja regionalne saradnje među zemljama Zapadnog Balkana i jačanja evropskih integracija i bezbednosti. Svake godine politički lideri Zapadnog Balkana i EU okupljaju se kako bi radili na postizanju veće bezbednosti, stabilnosti, integracije i prosperiteta u regionu. Borba protiv korupcije bila je prioritet Berlinskog procesa. Ali da li države ispunjavaju svoje obaveze?

Na samitu u Trstu 2017. vođena je sveobuhvatna rasprava o korupciji i njenom uticaju na region. Sastanak je zaključen zajedničkom izjavom italijanskog predsedavajućeg i vlada zemalja Zapadnog Balkanao njihovoj zajedničkoj posvećenosti borbi protiv korupcije. U njoj su priznali da je „korupcija izazov za sva naša društva” i rekli da je „sazrelo vreme za pojačane napore da se zadovolje ogromni zahtevi za integritetom, poštovanjem i predvidljivošću vladavine prava u našim zemljama”.¹

Na samitu u Londonu 2018. godine, zemlje Zapadnog Balkana (osim Srbije koja je potpisala 2019.) učinile su korak dalje davanjem antikorupcijskih obećanja. Predsedavajući je pozdravio ova obećanja, napominjući da „korupcija koči ekonomski rast i investicije, slabi demokratske institucije, uništava poverenje javnosti i podriva vladavinu prava”.² Obećanja su pokrivala teme poput javno-privatnog partnerstva, javnih nabavki, poreza, uzbunjivanja, stvarnog vlasništva, povrata imovine i mogućnosti izvršenja. Ova obavezivanja nisu bila nova, ali su pojačala ona koje su već data u kontekstu drugih inicijativa, poput Samita o borbi protiv korupcije u Londonu 2016. godine, prve Globalne deklaracije protiv korupcije, preporuka Grupe država članica Saveta Evrope protiv korupcije i preporuka Evropske komisije datih kao deo procesa pristupanja EU.

Borba protiv korupcije je ponovo bila na dnevnom redu na samitu 2019. u Poznanju. Iako zemlje Zapadnog Balkana formalno nisu uspostavile nezavisni mehanizam za reviziju, postigle su razumevanje potrebe za merljivim napretkom u sprovođenju svojih antikorupcijskih obaveza. Ovaj prateći događaj je istakao ulogu civilnog društva u pomaganju praćenja primene.

Nezavisna regionalna procena korupcije na Zapadnom Balkanu preduzeta je kao nastavak samita u Poznanju, uz podršku vlade Velike Britanije. Nacionalni stručnjaci koji rade u partnerstvu sa GI-TOC analizirali su korupciju i njen uticaj na upravljanje u svakoj od šest država Zapadnog Balkana. Oni su obavili razgovore sa zainteresovanim stranama, uključujući predstavnike krivično-pravnog sektora, civilnog društva, akademske zajednice i medija. U tom procesu, autori su otkrili da se malo zna o obećanjima za borbu protiv korupcije, bilo u široj javnosti bilo u vladinim agencijama odgovornim za njihovu primenu. Takođe nije bilo očigledno koji su vladini organi odgovorni ili odgovorni za praćenje sprovođenja.

Nedavno objavljeni sažetak nalaza GI-TOC-a o korupciji i obećanjima o borbi protiv korupcije na Zapadnom Balkanu pokazuje da je korupcija i uzrok i posledica kriminalne kulture koja prožima region i način na koji je korupcija povezana sa politikom sugeriše stepen organizovane korupcije, pa čak i elemente korupcije na državnom nivou, u brojnim zemljama u regionu.³

Procena u kojoj meri vlade Zapadnog Balkana ispunjavaju svoje obaveze u borbi protiv korupcije naglašava napredak u nekim zemljama i u nekim oblastima, dok u drugima nije bilo napretka, ili je čak došlo do nazadovanja. Budući izveštaj GI-TOC proveriće sprovođenje obaveza u svih šest zemalja. Redovno praćenje sprovođenja obećanja o borbi protiv korupcije trebalo bi da pomogne da se smanji jaz između datih i održanih obećanja.

Shënime