Gužva na Koridoru 10: krijumčarenje migranata kroz severnu Makedoniju.

U 2015. godini više od pola miliona izbeglica i migranata prošlo je kroz Zapadni Balkan, posebno iz Grčke, preko Severne Makedonije, u Srbiju, a zatim u Mađarsku. Iako je ova tzv. balkanska ruta proglašena zatvorenom u martu 2016. godine, protok nikada nije u potpunosti prestao; poslednjih meseci se ponovo povećao. Migranti se i dalje krijumčare Koridorom 10 - glavnim transportnim putem od Soluna preko Severne Makedonije i Srbije do Budimpešte, kao i zapadno od Beograda preko Hrvatske i Slovenije, do Graca i Salcburga u Austriji.

U 2015. godini širom sveta su emitovani dramatični snimci tražilaca azila i migranata koji su pokušali da pređu granicu iz Grčke kroz Severnu Makedoniju, u pokušaju da krenu prema severozapadu balkanskom rutom u centralnu Evropu. Nakon zatvaranja balkanske rute, broj neregularnih prelaza je opao sa 694 674 u 2015. na nešto više od 4 000 u 2017. godini.¹

Od početka 2016. godine, povećana granična bezbednost, poput podizanja ograda i raspoređivanja Frontex-ovih graničara i zajedničkih graničnih patrola, doveli su do toga da se migranti preusmere na jadransku rutu koja prolazi iz Grčke u Albaniju, kroz Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, a zatim u Hrvatsku. Zatvaranje balkanske rute takođe je navelo migrante i tražioce azila da se više oslanjaju na kriminalne mreže za pružanje usluga krijumčarenja i lažnih putnih dokumenata.²

Međutim, broj ljudi koji pokušavaju da pređu iz Grčke u Severnu Makedoniju - a odatle u južnu Srbiju - raste od 2019. godine. Koridor 10 je ponovo stekao popularnost kao arterija za krijumčarenje migranata: tokom 2019. godine prijavljeno je skoro 25 000 neregularnih prelazaka u Severnu Makedoniju.³ Većina tražilaca azila i migranata su mladići koji dolaze sa Bliskog Istoka i Severne Afrike, kao i iz Avganistana i Pakistana.⁴

Slika 1 Statistika o neregularnim prelazima kroz Severnu Makedoniju.

Izvor: Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Severne Makedonije, Godišnji izveštaji za 2017, 2018. i 2020. i Izveštaj za procenu rizika od organizovanog i ozbiljnog kriminala (2017–2019).

Ulazna mesta i krijumčarske rute

Migranti se krijumčare kroz Severnu Makedoniju u tri glavna koraka: prelazak iz Grčke u Severnu Makedoniju, tranzit kroz Severnu Makedoniju i prelazak iz Severne Makedonije u Srbiju. Krijumčarenje migranata iz Grčke u Severnu Makedoniju odvija se u dva glavna pravca: jedan od sela Idomeni (Grčka) do Đevđelije (Severna Makedonija), a drugi neobeleženim stazama preko planine Belasica, u blizini grada Strumice (Severna Makedonija).

Idomeni je 2015. bio glavni prelaz za stotine hiljada migranata i izbeglica na putu ka centralnoj Evropi. Danas je i dalje čvorište, ali na znatno nižem nivou. Migrante preuzimaju krijumčari u blizini hotela Hara, koji se nalazi na autoputu E-75 koji povezuje Solun i Skoplje. Većinu krijumčarenja sprovode Avganistanci i Pakistanci, često u saradnji sa građanima Severne Makedonije. Najčešći pravci prolaze kroz pogranično selo Moin, zapadno od reke Vardar, i sela Stojakovo, Prdejci, Selemli, Negorci, Miravci, Miletkovo i Bogorodica.

Migranti se često krijumčare u automobilima i kamionima preko graničnog prelaza Bogorodica. Bilo je i nekoliko slučajeva migranata koji su pokušali da pređu granicu putničkim ili teretnim vozom na železničkom graničnom prelazu Đevđelija. To može biti opasno: neki migranti su povređeni ili su izgubili život dok su pokušavali da uskoče u vozove u pokretu ili su došli u kontakt sa visokonaponskim kablovima.⁵ Voz koji je 2015. godine išao iz Soluna za Beograd pregazio je 14 migranata koji su zaspali na pruzi.⁶

Druga ruta prolazi preko planine na Belasici i kroz region Dojrana, gde policija Severne Makedonije redovno otkriva migrante.⁷ Na primer, policija je u julu 2020. godine pronašla 12 sirijskih migranata u blizini sela Davidovo u ličnom vozilu srpskih registarskih oznaka, kojim je upravljao srpski državljanin iz Vranja.⁸

Nakon što su prešli u Severnu Makedoniju, migranti kreću na sever Koridorom 10 od Đevđelije preko Velesa do glavnog grada Skoplja. Poboljšanje autoputa između Demir Kapije i Smokvice povećalo je brzinu saobraćaja i smanjilo broj kontrola, olakšavajući time krijumčarenje migranata. Alternativni put koji krijumčari koriste da bi izbegli policijske patrole prolazi od Đevđelije do Kumanova preko Bogdanaca, Valandova, Strumice i Štipa.

Slika 2 Ulazna mesta za migrante i putevi krijumčarenja preko Severne Makedonije.

Da bi smanjili rizike, krijumčari često koriste vozila izgubljenih ili ukradenih registarskih oznaka i migrante smeštaju u napuštene ili prazne kuće. Krijumčari često nose maske i rukavice kako ne bi ostavili DNK tragove ili otiske prstiju u vozilima - praksa koja ne izaziva veliku sumnju zbog mera predostrožnosti zbog COVID-19.

Blizu srpske granice, migranti se obično ostavljaju u blizini Kostrnika, benzinske pumpe Makpetrol na autoputu E-75 ili obilaznice Tabanovce. Odatle ih pokupe i dovezu u sela Lipkovo, Lojane ili Vaksince u regionu Lipkova – sela sa muslimanskom većinom koja pružaju sigurno utočište i krijumčarima i migrantima. Potom se migranti krijumčare do sela Miratovac u Srbiji, gde ih preuzimaju srpske kriminalne grupe. Kao odgovor na to, Srbija postavlja ogradu duž svoje granice sa Severnom Makedonijom kako bi zaustavila taj tok.⁹

U južnoj Srbiji mnogi azilanti i migranti okupljaju se u kampovima oko Preševa, Bujanovca i Vranja. Od 9. novembra 2020. godine, u ova tri kampa broj tražilaca azila i migranata procenjen je na 900. Odatle, oni pokušavaju da krenu na sever.

Metode krijumčarenja

Krijumčarenje migranata preko Severne Makedonije olakšavaju kriminalne mreže koje imaju veze u zemljama porekla i odredišta, kao i u susednim zemljama, obezbeđujući tako kontinuitet duž cele rute. Oni nude čitav niz usluga, uključujući smeštaj, nabavljanje lažnih dokumenata i informacije o kontakt mestima u zemljama dalje na ruti.

Ove kriminalne mreže imaju vertikalnu strukturu sa jasno definisanim ulogama za svakog člana, poput domaćina, osmatrača, transportera, posrednika i blagajnika. Na primer, odgovornost domaćina je da se brine o migrantima kada uđu u Severnu Makedoniju, dok je posao osmatrača identifikovanje policijskih patrola, kontrolnih punktova ili zaseda duž rute i obaveštavanje preostalih članova mreže.¹⁰

Da bi komunicirali na način koji izbegava otkrivanje, krijumčari koriste aplikacije za razmenu poruka na društvenim mrežama kao što su WhatsApp, Viber ili Telegram. Takođe se oslanjaju na društvene medije i koriste mrežne platforme da bi organizovali pružanje usluga.¹¹ Pored toga, migrante prate pomoću GPS uređaja. Alati za komunikaciju se često menjaju ili kombinuju; na primer, nije neobično da krijumčari iniciraju komunikaciju putem mobilnih telefona ili putem Interneta i nastavljaju na službenim telefonima ili radijima.

Naknada za krijumčarenje migranata iz Grčke kroz Severnu Makedoniju i u Srbiju iznosi između 300 i 1 500 evra, u zavisnosti od načina prevoza, kvaliteta smeštaja i drugih usluga. Vredi napomenuti da se ista tarifa primenjivala 2015. godine i do početka 2016. godine. Izgleda da su te naknade skočile na čak 3 500 € u periodu neposredno nakon zatvaranja balkanske rute.¹² Naknade se obično plaćaju unapred u gotovini u nekom od velikih grčkih gradova, vozaču ili vodiču, ili putem usluga transfera novca poput hawala sistema.¹³

Postoje indikacije da krijumčari ponekad sarađuju sa policajcima koji im daju informacije o policijskim patrolama i kontrolnim punktovima. Na primer, 2016. godine, kao rezultat hitne akcije pod šifrom Kojot, uhapšeno je 19 osoba, a pet policajaca je istraženo zbog krijumčarenja migranata, prodaje droge, zloupotrebe položaja i lažne identifikacije u regionima Veles, Negotino, Đevđelija i Skoplje. Policajci su optuženi za pružanje informacija, logistike, pa čak i policijskih uniformi kriminalnoj grupi.¹⁴

U drugom slučaju, u periodu od 2018. do 2019. godine, severno makedonska policija privela je 17 članova organizovane kriminalne grupe, uključujući starijeg policajca iz Štipa koji je bio umešan u krijumčarenje migranata. Članovi kriminalne grupe koristili su saučesnika u policiji da bi dobili dojave o operacijama protiv krijumčarenja i kako da prikriju svoje kriminalne aktivnosti.¹⁵

Ali policija je takođe imala uspeha u razbijanju krijumčarskih krugova. U oktobru 2019. godine, policajci u Severnoj Makedoniji, u okviru operacije Refleks, sprečili su ulazak 252 migranta duž granica sa Grčkom, Bugarskom i Srbijom.¹⁶ Kriminalnu mrežu organizovali su otac i sin iz Bogdanaca koji su između decembra 2019. i oktobra 2020. prošvercovali oko 100 migranata u zemlju u zamenu za značajan profit. Preostali članovi grupe bili su prevoznici koji su migrante prebacivali preko Severne Makedonije. Većina migranata je poreklom iz Avganistana, Pakistana, Sirije, Irana, Egipta i drugih bliskoistočnih zemalja.¹⁷

Iako se broj ljudi u pokretu značajno smanjio između marta i maja 2020. godine kao rezultat ograničenja povezanih sa pandemijom,¹⁸ taj broj je ponovo počeo da se povećava u junu i od tada raste: tokom prvih devet dana oktobra, policija Severne Makedonije je privela 878 migranata blizu granice sa Grčkom. Ovo povećanje ne stvara samo veće tržište za krijumčarenje migranata, već pogoršava i humanitarnu krizu na jugu Srbije u kojoj rastu kampovi u kojima borave azilanti i migranti.

Napomene