Profitiranje od pandemije: COVID-19 i korupcija.

Drugi talas pandemije COVID-19 hara Zapadnim Balkanom i mnoge zemlje su ponovo zaključane. Od početka pandemije u martu 2020. godine, regionalna mreža GI-TOC identifikovala je brojne incidente u vezi sa tajnim tenderskim procesima za kupovinu zaštitne opreme, testova na koronavirus, medicinske opreme i druge zdravstvene opreme. Postoji ozbiljna zabrinutost da je pandemija dodatno olakšala moguću zloupotrebu državnih sredstava.¹

Tokom prvog talasa bilo je očigledno da su procesi javnih nabavki širom regiona već postali manje transparentni i da se smanjuje mogućnost za izveštavanje organizacija civilnog društva i medija o korupciji i organizovanom kriminalu.² Taj trend se nastavio tokom drugog talasa. Kriminalci i korumpirani zvaničnici su brzo uočili priliku za ostvarenje ličnog profita dok građani pate.

Neki procesi nabavki ne samo da otvaraju vrata korupciji, već i stvaraju rizike po javno zdravlje. U notornom slučaju u Bosni i Hercegovini, viši zvaničnik zadužen za nabavku medicinske opreme suspendovan je nakon što se isposta­vilo da su neispravni respiratori koje je firma za preradu malina uvezla iz Kine (za javna sredstva u iznosu od 5,84 miliona američkih dolara).³ Do sredine novembra 2020. godine nije upotrebljen nijedan od tih respiratora i niko ne snosi odgovornost za to. Postoje i izveštaji, na primer, iz Srbije,⁴ o ljudima koji kupuju i prodaju negativne PCR testove za 30 do 100 evra radi lakšeg prelaska granice.⁵

Kao i u drugim delovima sveta, potrošači na Zapadnom Balkanu su žrtve prevaranata koji prodaju falsifikovane lekove i maske, posebno onlajn – a taj rizik bi mogao da se poveća kada vakcina postane dostupna. Takođe postoji bojazan da bi kriminalci mogli da zloupotrebe državne šeme davanja kompenzacija privatnim preduzećima sa ciljem ublažavanja ekonomskih troškova pandemije.

Fudbalski sudija se testira na COVID-19 u Prištini na Kosovu.

© Armend Nimani/AFP via Getty Images

Situacija na Kosovu pokazuje sve razloge za zabrinutost izražene u drugim zemljama regiona. U proteklih nekoliko meseci, javna kritika na Kosovu je usmerena na navode o korupciji u okviru privatnih usluga testiranja i političkom mešanju u farmaceutsko tržište zemlje.

Zabrinutost u vezi sa testiranjem usredsređena je na licenciranje privatnih medicinskih laboratorija za vršenje testiranja, pored javnih bolnica. Nekoliko laboratorija je u početku imalo dozvolu da radi od avgusta 2020.⁶ Međutim, samo jedna je imala dozvolu za obavljanje usluga testiranja PCR (RT-PCR) u realnom vremenu za dijagnozu COVID-19. Druge licencirane laboratorije smele su da vrše samo serološke testove (testove na antitela).⁷

Prema kosovskim medijima, jedina laboratorija koja ima dozvolu za izvođenje RT-PCR testova je u vlasništvu privatne kompanije koja ima bliske veze sa vladajućim strankama i koja je u prošlosti pokušavala da monopolizuje određene usluge, poput registracije automobila.⁸

Glavna zamerka zabrinutih građana je što ova kompanija naplaćuje oko 200 evra za brzi test iz svoje laboratorije, iako on obično košta oko 65 evra.⁹ Ministarstvo zdravlja bilo je žestoko kritikovano jer je omogućilo kompaniji da zloupotrebi položaj jedinog privatnog pružaoca takvih usluga testiranja.¹⁰

Imajući u vidu negativne efekte pandemije na ionako slabu kosovsku ekonomiju,¹¹ kritičari su istakli da je država trebala da spreči privatnu kompaniju da stekne monopol na osnovnu uslugu i da je trebala da interveniše u ograničavanju cene testiranja. Međutim, Ministarstvo zdravlja je izjavilo da „ne određuje cene ovih usluga“.¹² Ipak, kao odgovor na žestoke javne kritike, vlada je početkom septembra dodelila licence drugim dvema privatnim medicinskim laboratorijama koje su u mogućnosti da vrše RT-PCR testiranje, čime je monopol okončan.¹³

Kosovska vlada se takođe našla na udaru kritika zbog mešanja u farmaceutsko tržište na štetu stanovništva. U avgustu 2020. godine, vlada je ukinula podzakonski akt kojim su utvrđene i regulisane cene lekova na veliko i na malo u privatnom sektoru.¹⁴ Ovo je pokrenulo žestoku raspravu u kojoj je ministar zdravlja najoštrije kritikovan zbog odluke za koju su se ljudi plašili da bi mogla dovesti do značajnog povećanja troškova osnovnih lekova, kao i do gomilanja medicinskih proizvoda i prekomernog povećanja cena povezanih sa pandemijom ili čak stvaranja crnog tržišta.

Zapravo, farmaceutska zajednica na Kosovu nazvala je ukidanje zakona krivičnim delom i tražila da ministar podnese ostavku,¹⁵ a kosovske opozicione stranke rekle su da je taj potez otvorio put mrežama organizovanog kriminala i korupcije da profitiraju od pandemije.¹⁶ Pod ovim velikim pritiskom, ministar je poništio ukidanje zakona i naložio ministarstvu da izmeni trenutni podzakonski akt kako bi efikasnije odredio cene farmaceutskih proizvoda.¹⁷

Pandemija je razotkrila slabosti uzrokovane lošim upravljanjem i korupcijom, rizike koji podrivaju ionako nestabilne socijalno-ekonomske i zdravstvene uslove i stvorila je mogućnosti za organizovani kriminal i korupciju. Kako broj slučajeva COVID-19 po drugi put raste u zemljama Zapadnog Balkana, lekcije naučene iz prvog talasa moraju da se primenjuju, posebno u praćenju procesa nabavki, obezbeđivanju fer cena i konkurencije i održavanju institucionalnog integriteta. U ovoj vanrednoj situaciji mora se povećati kontrola načina na koji se koriste javna sredstva. U suprotnom, javne institucije će biti dodatno oslabljene korupcijom.

Napomene