Digitalne opasnosti: znakovi upozorenja iz Severne Makedonije.

Krajem januara 2021. godine, policija u Severnoj Makedoniji razbila je grupu od više od 7.000 ljudi koji su koristili aplikaciju za razmenu poruka Telegram da bi delili eksplicitne slike i video zapise žena i devojčica.¹ Na forumu poznatom kao „Javna soba” (kreiranom 2019. godine), članovi su delili pornografski sadržaj i pedo-pornografski materijal, uključujući gole slike tinejdžerki iz lokalne zajednice. Materijal je prethodno hakovan, kraden, fotošopovan ili na drugi način pribavljan na nezakonit način, zajedno sa ličnim podacima žrtava poput imena, prezimena i telefonskih brojeva.

Iako je grupa prvi put otkrivena u januaru 2020. godine i četiri osobe su uhapšene, do januara 2021. godine ona se ponovo pojavila, što je dovelo do negodovanja javnosti zbog neaktivnosti policije. Slični slučajevi su zabeleženi i u Srbiji u martu 2021. godine, kada je nekoliko prestupnika uhapšeno zbog razmene pedo-pornografskog materijala i osuđeno na kaznu zatvora do 10 godina.² Takvi slučajevi prikazuju rastuću opasnost od tehnološki potpomognutog kriminala, uključujući sajber zastrašivanje, seksualno iskorišćavanje i iznuđivanje na Zapadnom Balkanu, kao i izazove sa kojima se suočavaju snage reda.

U Severnoj Makedoniji, koja broji oko 2,1 miliona stanovnika, registrovano je 2,24 miliona mobilnih telefona - više telefona nego ljudi.³ Prema informacijama iz januara 2020. godine, 81% stanovništva Severne Makedonije koristi internet, a 53% stanovništva su aktivni korisnici društvenih mreža. A taj trend se povećava, delom i zbog Kovida 19, a posebno zato što deca provode više vremena na mreži zbog daljinskog obrazovanja i lokdauna. Brzina i razmere ove promene zatekli su vlasti, roditelje i decu nespremne.⁴

Kao i u drugim delovima sveta, na internetu su posebno aktivni mladi. Gotovo 75% mladih ljudi u Severnoj Makedoniji između 15 i 19 godina ima profil na društvenim mrežama.⁵ Veći deo onih koji koriste društvene mreže pristupaju svojim nalozima sa pametnih telefona.⁶ Deca i mladi takođe provode više vremena igrajući se na mreži i sve više susreću nove prijatelje putem takvih foruma, kao i putem društvenih medija.⁷

Iako veća digitalizacija ima mnogo prednosti, ona sa sobom nosi i opasnosti. Slučaj „Javne sobe” pokazuje rizike od krađe ili eksploatacije podataka i uznemiravanje koje može posledično nastati.⁸ Pored toga, platforme za igre - i društveni mediji uopšte - zloupotrebljavaju se da bi se deca vrbovala za seksualno uznemiravanje i eksploataciju. Mladi ljudi su takođe podložni štetnom i nasilnom sadržaju, maltretiranju preko Interneta i radikalizaciji.

Glavni izazov je to što se privatnost dece i mladih može lako ugroziti. Da bi ostali prepoznatljivi među svojim konkurentima na mreži, mladi ljudi kreiraju korisnička imena koja se zasnivaju na njihovim stvarnim imenima, ili koja mogu da otkriju druge lične podatke, poput njihove lokacije ili starosti. Ovo olakšava mrežnim predatorima i sajber kriminalcima da manipulišu podacima, ćaskanjem ili fotografijama radi krađe identiteta, vrbovanja ili seksualnog iznuđivanja.⁹

Mladi ljudi su takođe podložni uticaju štetnih sadržaja, sajber zastrašivanju, pa čak i seksualnom iskorišćavanju u komercijalne svrhe. Ponekad je to posledica informacija koje mladi otkrivaju svesno (iako naivno); u drugim slučajevima, hakeri mogu pristupiti njihovim veb kamerama ili mikrofonima i koristiti ih za vršenje nezakonitih aktivnosti i kršenje privatnosti dece i mladih. Samo 11% intervjuisanih učenika u Severnoj Makedoniji zna za hakovanje veb kamere ili mikrofona i za posledice do kojih to može dovesti.¹⁰

Šta je seksualno iskorišćavanje dece u komercijalne svrhe uz pomoć tehnologije (CSEC) i kako funkcioniše?

Tehnološki potpomognuto seksualno iskorišćavanje dece u komercijalne svrhe (CSEC) obično se odnosi na upotrebu interneta kao sredstva za seksualno iskorišćavanje dece, uključujući slučajeve u kojima se fizičko zlostavljanje i/ili eksploatacija dece van mreže kombinuje sa nekom mrežnom komponentom.¹¹ Iako se tehnološki potpomognuto seksualno iskorišćavanje neprestano razvija i oblikuje novim tehnološkim razvojem, ono često započinje vrbovanjem (uspostavljanjem odnosa sa maloletnom žrtvom), zatim dolazi do „sekstinga” (pravljenja i/ili deljenja seksualno sugestivnih slika žrtve), seksualnog iznuđivanja (ucena žrtve vlastitim slikama radi iznuđivanja seksualnih usluga ili novca) ili seksualnog zlostavljanja uživo (prisiljavanje deteta na seksualne aktivnosti) i do pojave pedo-pornografskog materijala.

Slika 3 Faze i elementi CSEC-a na mreži.

ECPAT International, Online child sexual exploitation: A common understanding, maj 2017. godine, https://berlinprocess.info/wp-content/uploads/2017/05/Joint-Declaration-Against-Corruption-1.pdf.

Informativni list o tome kako bezbedno koristiti internet izložen u omladinskom centru u Banja Luci, Bosna i Hercegovina.

Fotografija: © Bahrudin Bandić

Omladinski centar u Beogradu u Srbiji pruža informacije i nadzor za „bezbedno vreme na mreži”.

Fotografija: © Vladimir Živojinović

Na primer, stariji igrači mogu da koriste video igre da mame i vrbuju mlađe žrtve. Skrivajući se iza lažnih identiteta, predatori se navikavaju na platforme koje koriste potencijalne žrtve, na njihove fraze, navike i interesovanja. Namamljuju ih na privatna ćaskanja i vešto zadobijaju njihovo poverenje.

Uprkos krupnim slučajevima kao što je incident sa Telegramom, malo je sveobuhvatnih istraživanja o tehnološki potpomognutom CSEC-u na Zapadnom Balkanu. Zemlje ne pružaju razvrstane podatke o toj temi. Predstojeći izveštaj GI-TOC pokušava da popuni ovu prazninu posmatrajući ranjivost dece na tehnološki potpomognuti CSEC i reakcije sistema zaštite dece u regionu.

Još jedna pretnja je prikupljanje podataka sa profila mladih. Marketing i prikupljanje korisničkih podataka u zamenu za bihevioralni targeting ili kontekstualno oglašavanje ugrađeni su u sastav savremenih šema zarade od igara na sreću.¹² Da bi se sproveo bihevioralni targeting, prikupljaju se i kombinuju višestruki bitovi podataka kako bi se razvili sofisticirani profili korisničkih segmenata i izgradio profil karakteristika i demografije pojedinih korisnika.¹³ U slučaju igranja na mreži, neke kompanije mogu prikupljati podatke ne samo o obrascima ponašanja korisnika, već i o njihovoj interakciji sa drugim korisnicima, o ponašanju na mreži pre i posle igranja onlajn igre i o ponašanju na više uređaja i usluga povezanih sa njihovim uređajem za igre. Problem s tim ko je vlasnik ovih podataka, kako se oni štite, dele i prodaju (kako privatnim kompanijama, tako i kriminalnim grupama) je novo pitanje koje zahteva veću pažnju i regulativu.¹⁴

Neovlašćene prakse dobavljača na mreži izazivaju zabrinutost u pogledu privatnosti mladih. To pitanje privlači sve veću pažnju međunarodnih organizacija poput Ujedinjenih nacija,¹⁵ Saveta Evrope¹⁶ i EU.¹⁷ Na primer, EU je usvojila Opštu uredbu o zaštiti podataka, koja sadrži pravila namenjena zaštiti dece od nezakonitog prikupljanja podataka, uz stroge kazne za kompanije koje ih ne poštuju.¹⁸

Ukratko, opasnosti za decu na mreži su višestruke i raznolike. Komplikuju ih nedovoljna svest roditelja i dece, nedostatak podataka, nedostatak znanja i kapaciteta policije koja istražuje kriminal na mreži, neadekvatno zakonodavstvo i ograničena saradnja između organa za sprovođenje zakona i pružalaca IT usluga u inostranstvu.

Prvi korak je da vlade priznaju postojanje sve veće opasnosti od eksploatacije na mreži. Neophodno je i adekvatno zakonodavstvo, ali ono nije dovoljno. Potrebno je posvetiti veću pažnju podizanju svesti roditelja i dece o potencijalnim opasnostima i o poboljšanju budnosti i pismenosti na mreži. U Severnoj Makedonji, pokrenuto je nekoliko inicijativa za rešavanje problema predatorstva na mreži, sajber zastrašivanja i sajber kriminala, kao i dezinformacije i radikalizacije na mreži. Ministarstvo unutrašnjih poslova postavilo je na svojoj veb stranici šemu izveštavanja „Crveno dugme” za prijavljivanje zločina povezanih sa seksualnim zlostavljanjem dece i govorom mržnje na mreži.¹⁹ Potrebna je, međutim, veća svest, na primer kroz obrazovanje u školama, javne kampanje i veće angažovanje civilnog društva da bi se smanjila ranjivost mladih na štetu koja im se može naneti na mreži. Organima reda su potrebne veštine, stručnost, oprema i dozvole za zaštitu građana, mladih i starijih, u digitalnoj sferi.

Uloga privatnog sektora je od suštinskog značaja. Tehnološki sektor treba da pomogne u razvoju nacionalnih sajber strategija i da bude uključen u njihovu primenu. Trenutno se industrija informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) u Severnoj Makedoniji ne bavi pitanjem tehnološki potpomognutog CSEC-a, niti je uključena u uklanjanje sadržaja ili mehanizme prijavljivanja.²⁰ Pružaoci usluga ne nadgledaju proaktivno sadržaj na mreži i nemaju obavezu njegovog uklanjanja. Pružaoci internet usluga deluju samo na zahtev javnog tužioca i dostavljaju podatke Sektoru za sajber kriminal i forenzičke analize Ministarstva unutrašnjih poslova na dalju obradu.

Ukratko, dok mi više vremena provodimo na mreži, to čine i kriminalci. Smanjenje opasnosti po decu iziskuje pristup na nivou celog društva, uključujući budnije i svesnije roditelje i mlade ljude, čvrst pravni okvir, perspektivni i angažovani IKT sektor, efikasnije mere sprovođenja zakona i podršku civilnog društva.

GI-TOC će u maju izdati iscrpni izveštaj o komercijalnom seksualnom iskorišćavanju dece na Zapadnom Balkanu.

Napomene