Community Building Mitrovica: Otvorena vrata za mladi svet.

Genti Behramaj i Aferdita Silaj Šehu.

Fotografija: Community Building Mitrovica

Community Building Mitrovica (CBM) je organizacija civilnog društva sa sedištem u Mitrovici, na Kosovu. Više od 20 godina nakon rata na Kosovu, Mitrovica je i dalje podeljeni grad sa zajednicom kosovskih Albanaca koja se nalazi u južnom delu i zajednicom kosovskih Srba u severnom delu grada, odvojenih rekom Ibar. Tenzije između zajednica se nastavljaju, a vladavina prava je slaba. Usled toga, to područje i dalje ima reputaciju utočišta za organizovani kriminal.

Genti Behramaj i Aferdita Silaj Šehu govore o radu koji njihova organizacija preduzima, nekim izazovima sa kojima se suočavaju i o tome kako aktivnosti CBM pomažu u povećanju otpornosti na organizovani kriminal u ovom kompleksnom okruženju.

Kada i zašto je osnovana CBM i čime se ova organizacija bavi?
Pre dvadeset godina, CBM je pokrenuta kao međunarodni mirovni projekat za pomirenje zajednice, koji finansira Međucrkveno mirovno veće. Kao lokalna NVO registrovana je 2003. godine sa ciljem okupljanja različitih zajednica i uspostavljanja dijaloga između srpske i albanske zajednice. Ovo je bilo posebno važno s obzirom na to da su od završetka rata na Kosovu 1999. godine povremena zatvaranja mosta preko reke Ibar, kao i žestoki napadi na one koji su prelazili preko njega, doveli do faktičkog razdvajanja dvaju zajednica. Most je postao simbol razdvajanja pre nego spajanja, jer mnogi ljudi sa obe strane još uvek nerado prelaze preko njega.

CBM je danas jedna od najvećih OCD u regionu, sa približno 15 zaposlenih. Kako je jaz između srpske i albanske zajednice i dalje dubok, radimo na nekoliko projekata osmišljenih za smanjenje međuetničkih tenzija i podela u političkom sistemu, niskog nivoa zaposlenosti (posebno među mladima) i lokalnih trendova organizovanog kriminala. CBM ne radi samo u gradu Mitrovici, već pokriva i celo područje severa Kosova. Takođe sprovodimo aktivnosti u drugim delovima Kosova i širom Zapadnog Balkana.

Često radimo sa decom u lokalnim srednjim i osnovnim školama, gde se fokusiramo na prevenciju. Trudimo se da ove mlade ljude udaljimo od negativnih uticaja i sa njima radimo na pitanjima koja utiču na njihov svakodnevni život kroz građansko obrazovanje. Dovodimo im i uzore da sa njima razgovaraju o mogućim teškoćama. Ukratko, pokušavamo da im pokažemo da postoji drugi način na koji se može postupati.

CBM takođe predstavlja otvorena vrata za mlade, za sve što im treba. Podržavamo njihove ideje u zajednici, organizujemo obuke i radionice među vršnjacima o tome kako prepoznati ranjivost, a zatim pokušavamo da ih uključimo u naše aktivnosti. Nakon 20 godina aktivnosti, počinjemo da opažamo plodove svog rada. Deca koja su učestvovala u našoj obuci pre nekoliko godina sada su aktivisti ili graditelji mira - to su uspešni ljudi koji rade za dobrobit društva.

Mural u Mitrovici na Kosovu, gde piše „Tvoja priča je moja priča. Prijavi trgovinu ljudima”, decembar 2020. godine. Kampanju protiv trgovine ljudima na severu Kosova podržao je Fond za otpornost.

Fotografija: © Community Building Mitrovica

Koji su glavni izazovi za organizacije civilnog društva u oblasti u kojoj su etničke podele i organizovani kriminal toliko ukorenjeni?
Jedan od naših glavnih izazova je da ostanemo fokusirani, posebno na pitanja koja se tiču mladih. Drugi izazov je da budemo prihvaćeni. Zbog polarizovane etničke situacije ovde postoje različite perspektive. U zavisnosti od toga s kim razgovarate, neki ljudi o nama misle kao o srpskoj organizaciji, drugi kao o albanskoj. Za nas je od ključnog značaja izgradnja poverenja i angažovanje ljudi iz obe zajednice. Na primer, do nedavno, institucije u zonama sa srpskom većinom nisu sarađivale sa NVO registrovanim na Kosovu. Ali CBM je uspeo da uspostavi kanal komunikacije sa njima i sada ostvaruje projekte i sprovodi aktivnosti zajedno sa predstavnicima ovih zajednica.

Kako mladi vide i doživljavaju podelu u regionu Mitrovice?
Zbog nedostatka kontakta i dijaloga između zajednica, i dalje postoje mnogi stereotipi i predrasude, pa i među mladima, koji su odrasli u okruženju u kome su naučeni da ne veruju jedni drugima. Ali kada ih okupimo u CBM-u, stvari se menjaju. Mi se fokusiramo na temu od zajedničkog interesa umesto da forsiramo saradnju. Tada oni počinju da razgovaraju i da rade zajedno. Da navedemo samo jedan primer: dobra prijateljstva stvorena su kroz „školu roka” CBM Mitrovica, a sada postoji nekoliko bendova sa etnički mešovitim sastavom, u kojima mladi zajedno sviraju.

Za promenu je potrebno vreme, ali rezultate vidimo svakog dana. Možete videti mnoge ljude kako prelaze novi most preko Ibra. Od sporazuma između Srbije i Kosova iz 2013. godine, koji je podrazumevao integraciju opština sa srpskom većinom u kosovski sistem, stvari su se značajno promenile. Čini se da je grad politički stabilniji, a i preduzeća su počela da ulažu. Činjenica da ulažu u Mitrovicu daje nam nadu da neće biti novih sukoba, pa ljudi više komuniciraju i osećaju se bezbednije.

Kako se doživljava organizovani kriminal i kakav je njegov uticaj na vašu zajednicu?
Organizovani kriminal nije glavna briga za lokalnu omladinu i mnogi smatraju da ih ne pogađa direktno. Takođe ima mnogo dezinformacija ili postoji manjak znanja o organizovanom kriminalu. Na primer, tokom naših aktivnosti organizovanih uz podršku Fonda za otpornost GI-TOC,¹ učesnici su mislili da u zajednici nema mnogo trgovine ljudima i naglasili su da se ova pojava ne dešava na lokalnom nivou.

Ali mi zapravo vidimo znakove trgovine ljudima u našem svakodnevnom životu ovde u Mitrovici. Ona se dešava svuda oko nas: u blizini autobuskih stanica i škola. Iako mladi ljudi znaju da je seksualno iskorišćavanje zločin, oni često ne povezuju stvari i ne znaju kako da to reše. Zbog toga je veoma važno podići svest javnosti o ovim pitanjima.

Spomenuli ste da institucije takođe nerado govore o organizovanom kriminalu. Da li je ovo generalno tabu tema?
Ljudi često nisu svesni šta je organizovani kriminal i kako on utiče na život u zajednici. Ljudi ne znaju mnogo o toj temi i zbog toga se o njoj ne razgovara. Niko sa kim smo razgovarali u okviru nedavnih projekata zapravo nije mogao da definiše organizovani kriminal.

Ali, ljudi se takođe plaše da otvorenije govore o toj temi. Nedavno smo primetili slučaj lokalnog kafića za koji se pretpostavljalo da su tu žene eksploatisane za seksualni rad. Ubrzo nakon što je vest objavljena u medijima, vlasnik objekta je pretio novinaru.

U tom smislu, jedan od najvećih problema je krivično gonjenje. Razgovarali smo sa policijskim službenicima koji su nam rekli da vode istrage, prikupljaju dokaze i hvataju kriminalce, da bi zatim sud odlučio da osobu pusti nakon samo mesec dana ili čak nakon 24 sata. Zbog toga se i ljudi plaše da razgovaraju o tome, jer postoji bojazan da će se prestupnici nakon puštanja iz zatvora osvetiti, a vi nemate kuda da odete i rešite svoj problem.

Štaviše, ni institucije ni policija nisu sigurni koje informacije mogu ili treba da dele. Oni nisu prošli odgovarajuću obuku za ovakve probleme. Informacije koje ne treba otkrivati upisuju se u izveštaje i otkriva se identitet svedoka. Zbog toga ljudi oklevaju da se obrate policiji da razgovaraju o ovim pitanjima.

Kako se bavite temom organizovanog kriminala u svojim aktivnostima?
Prošle godine smo organizovali projekat u vezi s problemom trgovine ljudima pod nazivom „Tvoja priča, moja priča”, koji podržava Fond za otpornost. Za samo tri meseca organizovali smo kampanju za podizanje svesti na mreži i planirali dve obuke, radionice, okrugle stolove i vebinare.

Zabrinjavajuće je bilo to što mnoge institucije koje smo pozvali da učestvuju nisu bile sigurne u pogledu svojih ovlašćenja i važećih zakona na temu organizovanog kriminala. Tokom čitavog projekta bili smo u stalnom kontaktu sa svim ovim institucijama, prvo pokušavajući da shvatimo šta već rade, a zatim i kako da bolje organizujemo aktivnosti. Ovo je bio izazov, posebno tokom pandemije Kovida 19, ali takođe je bilo vrlo pozitivno iskustvo raditi sa njima.

Mnogo je rupa u zakonima i prostora za tumačenje koji iziskuju poboljšanje. A tu je i nemar. Ali i pored toga, ovi stručnjaci bili su voljni da uče i usavršavaju se. Mislim da je ovaj projekat postavio osnovu za nešto važno i od vitalnog je značaja da nastavimo i razvijamo ovu saradnju.

Kako motivišete mlade ljude da učestvuju u ovim vrstama aktivnosti?
Tokom projekta o trgovini ljudima bili smo iznenađeni velikim interesovanjem mladih, posebno za obuku koju smo osmislili. Interesovanje predstavnika institucija sa kojima smo sarađivali takođe je bilo ogromno. Zapravo, u okviru ovog projekta su se prvi put okupili predstavnici policije, tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova, organizacija civilnog društva i studenti kako bi razgovarali na tu temu.

U projektu je učestvovalo ukupno oko 60 ljudi i svi učesnici su bili veoma angažovani. Tokom tri meseca trajanja projekta, našom kampanjom na društvenim mrežama dosegli smo skoro pola miliona ljudi. Učesnici naših vebinara dolazili su iz drugih mesta, uključujući Albaniju i Severnu Makedoniju. Razmenjivali su iskustva iz svojih zemalja, koja smo imali priliku da uporedimo sa onim što radimo ovde.

Koji su vaši sledeći koraci?
Svakako želimo da nastavimo da radimo na pitanju organizovanog kriminala i da se bavimo pitanjem trgovine ljudima. Posebno bismo želeli da se fokusiramo na institucije i da pokušamo da izgradimo mostove između njih, jer do sada ne postoji odgovarajuća komunikacija među njima ili dovoljna svest o njihovim odgovornostima. Zaista je važno da ih podstaknemo na dalju saradnju.

Takođe bismo želeli da nastavimo da radimo sa mladima na podizanju svesti, jer nemaju dovoljno znanja o trgovini ljudima. Zaista je važno da ljudi znaju da je to zločin i šta zapravo predstavlja, kako bismo svi mogli da doprinesemo ostvarenju većih promena. Nakon nekog vremena rada na terenu, mogli bismo stvoriti „grasruts” podršku promenama.

Napomene