Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana u Grčkoj.

Grčka policija je 29. januara 2021. godine u lučkom gradu Solunu uhapsila čoveka koji je u automobil utovarivao neke crne kese. U torbama i obližnjem stanu policija je pronašla 324 kilograma čistog kokaina,¹ za koji se sumnja da je stigao iz Latinske Amerike.² Grk, Albanac grčkog porekla i hrvatski državljanin uhapšeni su na licu mesta, dok je četvrti muškarac iz Hrvatske uspeo da pobegne. Ovo je samo najnoviji incident u nizu slučajeva koji kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana povezuju sa organizovanim kriminalom u Grčkoj.

Čini se da je Grčka pristupna tačka za protok kokaina koji ulazi u Evropu.³ Zaplena kokaina u Solunu navodno je povezana sa slučajem koji je otkriven u Atini u novembru 2020. godine, kad je grčka policija zaplenila 254 kilograma kokaina. Smatralo se da je kokain u luku Pirej stigao iz Ekvadora, skriven u kontejneru sa bananama.⁴

Neki od slučajeva u Grčkoj koji se odnose na kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana povezani su sa ratom između škaljarskog i kavač kog klana, koji potiču iz crnogorskog grada Kotora. Na primer, 19. januara 2020. godine, četvorica maskiranih naoružanih lica ubili su dvojicu Crnogoraca pred njihovim porodicama dok su večerali u kafani u Variju, kod Atine. Dvojica žrtava, Igor Dedović i Stevan Stamatović, obojica stari 43 godine, navodno su bili pripadnici škaljarskog klana.⁵ Za njima su bile raspisane međunarodne poternice u vezi sa osnivanjem kriminalne organizacije, pokušajima ubistva i kršenjem zakona o oružju i eksplozivima.

Grčki dnevnik Katimerini izvestio je⁶ da je dvostruko ubistvo u atinskoj kafani moglo biti povezano sa rekordnom zaplenom u Filadelfiji u junu 2019. godine, tokom koje je na kontejnerskom brodu pod liberijskom zastavom otkriveno 20 tona kokaina.⁷ Katimerini je izvestio, pozivajući se na neimenovane policijske izvore, da je Dedović navodno smatran odgovornim za gubitak tereta u SAD i da je za kaznu ubijen u Atini. Dvostruko ubistvo u mafijaškom stilu u Atini ostalo je nerasvetljeno.

Dedović je navodno bio na čelu škaljarskog klana zajedno sa Jovanom Vukotićem, Crnogorcem povezanim sa pošiljkom od 136 kilograma kokaina koje su grčke vlasti otkrile u stanu u južnom predgrađu Atine Varkiza 2017. godine. Iako su grčke vlasti raspisale međunarodnu poternicu za Dedovićem, kada je uhapšen u Antaliji, u Turskoj,⁸ u septembru 2018. godine, izručen je Srbiji, a ne Grčkoj, gde je takođe tražen zbog ranijih krivičnih dela.

Grčka policija smatra da se 136 kilograma kokaina u Varkizi mogu povezati sa još jednom zaplenom od 27 kilograma u Prevezi, na zapadu Grčke, u martu 2018. godine. U vezi sa zaplenom u Prevezi, dva Srbina i dva Italijana uhapšeni su zbog trgovine drogom. Organi za sprovođenje zakona o narkoticima veruju da je kokain u Varkizi i Prevezi poticao iz iste serije zbog pečata u obliku glave bika, utisnutog na svim paketima.⁹

Rat kotorskih klanova doveo je do još jednog krvavog incidenta u Grčkoj. U julu 2020. godine, jedan Crnogorac i jedan Srbin ubijeni su na ostrvu Krf. Alan Kožar i Damir Hadžić, obojica navodno bliski Škaljarskom klanu, ubijeni su pod kišom metaka dok su sedeli u automobilu ispred vile u jednom odmaralištu. Za njima je tragala i crnogorska i srpska policija zbog navodne umešanosti u ubistvo i pokušaj ubistva.¹⁰ Činjenica da su bili u Grčkoj navodi na pomisao da kriminalci sa Zapadnog Balkana ovu zemlju sa brojnim ostrvima smatraju sigurnim mestom gde mogu da se pritaje. Dvostruko ubistvo ostaje nerešeno.

Grčka za kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana predstavlja koristan prolaz za krijumčarenje kokaina, jer ima mnogo više luka nego na Jadranu. I zaista, Grčka ima 15 kontejnerskih luka i još 15 luka koje imaju pristaništa za plovila duga oko 20 metara. Iako je pažnja usmerena na Bar i Drač, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana mogu svoje terete da prebacuju kroz grčke luke, a zatim kamionima širom regiona i u Zapadnu Evropu.

Na primer, januara 2020. godine, policija je zaplenila 1,2 tone kokaina u luci Astakos, na zapadu Grčke.¹¹ Policija je uhapsila osam navodnih članova međunarodne grupe za trgovinu drogom, uključujući albanske, moldavske i holandske državljane. Vođom bande krijumčara kokaina smatra se Albanac sa nadimkom „Doktor”, koji navodno živi u Španiji.¹² U racijama po kućama u Atini pronađeni su jurišna puška AK-47, tri pištolja i 233.000 evra gotovine. Dvojica prikrivenih operativaca ubacili su se u bandu,¹³ pretvarajući se 16 meseci da su mornari i prateći put tereta.

Kanabis sakriven u pećini u blizini grčkog ostrva Alonisos, septembar 2019. godine.

Fotografija: Grčka policija

U drugim slučajevima, kokain iz Latinske Amerike prelazi preko Grčke na Zapadni Balkan. U novembru 2020. godine, grčke vlasti su u luci Pirej zaplenile 137 kilograma kokaina u četiri kontejnera sa bananama koji su stigli iz Ekvadora i čije odredište je bio Drač.¹⁴ Grčke vlasti zamenile su tovar pirinčem i, u saradnji sa albanskim kolegama, izvršile kontrolisanu isporuku koja je dovela do tri hapšenja u Draču, uključujući i hapšenje jednog lučkog službenika.

Tokom protekle tri decenije, Grčka je bila važna tranzitna ruta za promet kanabisa iz Albanije. Smatra se da je granica između Grčke i Albanije najveća kopnena ruta za trgovinu kanabisom u Evropi. Tokom 2020. godine, grčka policija je zaplenila 1,5 tonu kanabisa. Tokom prethodne dve godine zaplenili su skoro devet tona.¹⁵ Kanabis prenose peške ili na mazgama Albanci koji žive u pograničnim selima. Drogu sakrivaju u blizini određenih mesta na kojima ih potom preuzimaju grčke mreže. Kilogram kanabisa košta oko1000 evra na veliko u Albaniji, ali narko-baroni u Grčkoj plaćaju dvaput više.

Albanske kriminalne grupe takođe švercuju kanabis čamcima, kako u Grčku, tako i preko grčkih voda u Tursku. U septembru 2019. godine, grčka obalska straža otkrila je 1,1 tonu kanabisa u pećini na ostrvcu Piperi, u blizini ostrva Alonisos. Operaciju je pokrenula obalska straža nakon hapšenja albanskog državljanina na gliseru kod ostrva Agistri, u blizini Atine, pod optužbom prenošenja droge iz Albanije u Tursku. Još troje albanskih državljana uhapšeno je pod istom optužbom nakon što je njihov gliser, u kome je navodno bila droga, presretnut nakon brze potere južno od istočnog egejskog ostrva Lezbos. Čini se da je ovo deo rastuće tendencije. Grčki policajci tvrde da albanski gliseri velikog kapaciteta prelaze preko Egejskog mora prevozeći velike količine kanabisa u Tursku i vraćaju se natovareni heroinom.¹⁶ To navodi na pomisao da sada postoji pomorska „balkanska ruta” albanskog kanabisa koji se krijumčari u Tursku i kojim se trguje u zamenu za heroin.

Jedan od notornih slučajeva dogodio se u januaru 2019. godine kada se jedan od najtraženijih trgovaca drogom na Balkanu, Klement Balili, predao albanskoj policiji. On je navodno bio glavni akter prevoza 678 kilograma kanabisa namenjenog severnoj Evropi, koji je zaplenjen u maju 2016. godine na grčkom ostrvu Zakintos. Prema izveštajima medija, njegova mreža je isporučila tone kanabisa širom Evrope, od Albanije do Grčke i Zapadne Evrope, koristeći mrežu lažnih transportnih kompanija. Balili, poznat i kao „Keli” među grčkim policajcima za borbu protiv narkotika, radio je kao direktor transporta u Sarandi u Albaniji. Navodno je imao bliske veze sa visokim državnim zvaničnicima.¹⁷ U oktobru 2019. godine, Balili je osuđen na 10 godina zatvora zbog krijumčarenja droge u Grčku; i dalje je u pritvoru.¹⁸

Gliseri koji prevoze drogu presretnuti kod grčke obale. Rastuća tendencija u regionu uključuje albanske državljane koji krijumčare drogu preko Egejskog mora.

Fotografija: Grčka obalska straža

Drugi zloglasni albanski kriminalci nedavno su se pojavili u Grčkoj. Policajci koji su vršili nasumične provere mera protiv širenja pandemije, zaustavili su 29. januara 2021. godine vozilo tipa džip u gradu Lamija, u centralnoj Grčkoj. Među putnicima je bio i Alket Rizaj, Albanac osuđen za ubistvo, koji je bio na petodnevnom odsustvu iz zatvora. Rizaj je postao najpoznatiji albanski osuđenik u Grčkoj nakon što je dva puta, 2006. i 2009. godine, pobegao helikopterom iz atinskog zatvora visoke bezbednosti, zajedno sa Vasilisom Paleokostasom, najtraženijim čovekom u Grčkoj.¹⁹

Grčka je takođe ključno čvorište za krijumčarenje migranata na Zapadni Balkan. Pogranično područje između Grčke i Severne Makedonije dobro je uhodana ruta od 2015. godine. Uz pooštravanje granične kontrole, sve više migranata pokušava da pređe u Albaniju.

Dok neki krijumčari samo omogućavaju prelazak preko granice, drugi su deo organizovanije mreže koja prevozi migrante u zapadnu Evropu. Na primer, 3. januara 2020. godine, Albanac star 33 godine, uhapšen je dok je ulazio u Grčku preko graničnog prelaza Kapštica—Kristalopigi, na osnovu evropske poternice koju su izdale belgijske vlasti. Gonjen je kao član međunarodne bande za trgovinu ljudima čije su vođe uhapšene krajem 2019. godine u Londonu i Briselu.²⁰ Poricao je sve optužbe.

Prema sudskim dokumentima poslatim grčkim vlastima, oko 28 krijumčarskih putovanja dogodilo se između decembra 2018. i marta 2019.²¹ Nije jasno koliko ljudi je prokrijumčareno u Ujedinjeno Kraljevstvo tokom tog perioda. Migranti su u Belgiju stizali avionom. Nakon nekoliko dana boravka u kućama ili jeftinim hotelima oko Genta, ulazili su u Veliku Britaniju preko Lamanša, skriveni u zagušljivim teretnim kamionima. Svaki migrant je plaćao u proseku 15.000 evra. U spisu predmeta nalaze se snimci razgovora koje je prisluškivala policija, u kojima osumnjičeni govore da su švercovanoj deci davali tablete za spavanje kako bi bila mirna dok su bila skrivena u kamionima.

Zaključno, nasilni incidenti, hapšenja i zaplene droge pokazuju u kojoj meri su kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana značajni igrači u grčkom podzemlju. Ovo je još jedan primer koji pokazuje kako se transnacionalni pipci zločina šire sa Zapadnog Balkana preko celog sveta.

Napomene