Na jadranskoj obali, kokainska euforija zahvatila je i banane.

Veći broj akcija u kojima je zaplenjena velika količina droge u Hrvatskoj i Albaniji tokom proteklih nekoliko meseci ukazuje na to da je jadranske luke zahvatio kokainski cunami. Veći deo droge se transportuje u kontejnerima koji prevoze banane iz Latinske Amerike u Evropu. Dok je potrošnja kokaina na Zapadnom Balkanu relativno niska, ove zaplene - kao i prethodni trendovi - pokazuju da su luke u Albaniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori važne ulazne tačke za protok kokaina u Evropu.¹

Ovo pokazuje kako su se organizovane kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana u protekloj deceniji aktivno uključile ne samo u distribuciju kokaina na Zapadnom Balkanu i u EU, već i u organizovanje velikih pošiljaka kokaina direktno iz Latinske Amerike.² Neke od ovih pošiljki odlaze u luke Zapadne Evrope, Crnog mora ili Grčke, ali druge dolaze na Zapadni Balkan kontejnerskim brodovima.

Krajem marta 2021. godine u luci Ploče u južnoj Hrvatskoj otkriveno je više od pola tone kokaina vrednog oko 50 miliona evra skrivenog u kontejneru s bananama. Ovo je bila najnovija i najveća zaplena nekoliko pošiljki kokaina koje su stigle preko Ploča.

U junu 2020. godine u Bačini kod Ploča iz putničkog vozila zaplenjeno je 25 kilograma kokaina visoke čistoće; uhapšen je vozač automobila, italijanski državljanin.³ Posledično je izvršeno više hapšenja u Hrvatskoj i u Italiji. Prema navodima policije, ova grupa je prokrijumčarila najmanje 146 kilograma kokaina.⁴

U martu 2021. godine, policija u Dubrovniku izložila je skoro 73 kilograma zaplenjenog kokaina visoke čistoće.⁵ Kokain je pronađen i u kontejneru punom banana uvezenih iz Južne Amerike.⁶

Ploče se smatraju ranjivim jer se tu banane uvoze u velikom obimu - oko 1.200 kontejnera godišnje - a kapaciteti za proveru su mali. Ovo bi uskoro trebalo da bude rešeno nedavnim ulaganjem u mobilni rendgenski uređaj.⁷

U prošlosti su u luci Rijeka na severu Hrvatske izvršene velike zaplene droge. U januaru 2017. godine, 478 kilograma kokaina izvađeno je iz kontejnera koji je stigao iz Perua.⁸ U okviru zajedničke akcije sa italijanskom i slovenačkom policijom, kontejner je ponovo zatvoren, a zahvaljujući kontrolisanoj isporuci, kasnije je izvršeno nekoliko hapšenja, uključujući osumnjičene lidere iz regije Kalabrija u Italiji.⁹ Još hapšenja u vezi sa ovom zaplenom izvedeno je u februaru 2021. godine.¹⁰

U martu 2018. godine, u riječkoj luci, policija je zaplenila 100 paketa kokaina pronađenih u kontejneru u kome se nalazilo 20 tona mešanog metalnog otpada. Kokain je kupljen u Panami, a zatim je otpremljen u Hrvatsku. Izvedeno je nekoliko hapšenja, posebno ljudi iz Hrvatske i Slovenije, uključujući Stjepana Prnjata, hrvatskog državljanina poreklom iz Zenice u Bosni i Hercegovini, poznatog kao hrvatski Eskobar.¹¹ Tokom istrage, policija je pronašla mrežu zagrebačkih kompanija koje su uvozile kokain u kontejnerima sa voćem i sa otpadnim metalima.¹²

Ploče i Rijeka nisu jedine luke na Jadranu koje su preplavljene kokainom. Niže niz obalu, u Crnoj Gori, luka Bar je u prošlosti bila zloglasno mesto za ulazak droge. Na primer, u junu 2014. policija je zaplenila 250 kilograma kokaina koji je u Bar prebačen iz Ekvadora u kontejneru sa bananama.¹³ Između 2015. i 2019. godine, najmanje u tri navrata, više od 30 kilograma kokaina otkriveno je u kontejnerima poreklom iz Južne Amerike.¹⁴ U aprilu 2019. godine crnogorske vlasti zaplenile su 50 kilograma droge na brodu za pomorsku obuku u luci Tivat.¹⁵

U Albaniji je luka Drač čvorište krijumčarenja droge. U toj luci je 10. aprila 2021. godine zaplenjeno 143 kilograma kokaina u kontejneru punom banana. Kontejner je potekao iz Ekvadora i putovao je preko luke Đoja Tauro u Italiji koju kontroliše mafija. Nekoliko dana ranije, 1. aprila, u luci Drač takođe je zaplenjeno 49 kilograma kokaina, ponovo iz kontejnera koji je dolazio iz Ekvadora. Ove dve zaplene gotovo 200 kilograma kokaina u prvom tromesečju 2021. premašila su celokupnu količinu kokaina zaplenjenog u Albaniji 2019. i 2020. godine zajedno. Tokom 2018. godine u luci Drač zaplenjeno je rekordnih 613 kilograma kokaina u pošiljci banana koja je stigla iz Kolumbije.

U Albaniji, kao i u Hrvatskoj i Crnoj Gori, uhvaćen je vrlo mali broj ljudi koji su naručivali pošiljke kokaina. Administratori kompanija za uvoz voća obično tvrde da nisu znali da se kokain krije u istim kontejnerima gde su bili njihovi proizvodi. Tehnički je to sasvim moguće ako kriminalci imaju pristup kontejnerima nakon što je voće spakovano u njih, a pre nego što su utovareni na brodove.¹⁶

Ali šta nam ove zaplene govore? Da li kroz region prolazi više kokaina nego ranije? Latinoamerička ponuda i evropska potražnja su sigurno velike. Da li sprovođenje zakona postaje efikasnije? To bi mogao biti jedan od činilaca, jer zemlje poput Hrvatske i Albanije, na primer, blisko sarađuju sa bilateralnim partnerima ili EUROPOL-om, a policija postaje efikasnija u razbijanju sistema šifrovanih poruka. Takođe može ukazati na efikasniji rad policije na osnovu obaveštajnih podataka i obezbeđenje kontejnera u ključnim lukama.

Ali porast zaplena, kao i sve veći broj medijski propraćenih hapšenja u nekim zemljama regiona, takođe mogu ukazivati na rupe u sistemu zaštite koje su omogućavali kriminalnim grupama sa Zapadnog Balkana da u prošlosti rade nekažnjeno. Trgovina drogom na Zapadnom Balkanu, kao i drugde, zavisi od političke zaštite, koja (uz određenu cenu) omogućava mehanizmu krijumčarenja da nesmetano radi: nasilje se kontroliše i proizvod se kreće bez prepreka. Mali broj zaplena, kao i ograničene količine nasilja, sugerišu efikasno tržište. Takve zaštitne mreže često se formiraju u kontekstima u kojima tokovi velike vrednosti (kao što su tokovi droge) prolaze kroz područja sa slabom ili korumpiranom upravom i mogu uključivati visok stepen saučesništva državnih aktera, članova bezbednosnih službi ili policije i lučkih službenika.¹⁷ Ako ključni politički pokrovitelj umre ili napusti funkciju, tada se ruka zaštite podiže i organi reda mogu da rade svoj posao. Zaplene stoga mogu ukazivati na to da se „ekonomija zaštite” narušava. Takođe mogu ukazivati na veću konkurenciju na tržištu jer grupe traže nove rute i saveznike, ili šalju dojave da bi druge krijumčare izbacile iz posla.

Očigledno je da lokdaun nije uticao na saobraćaj kontejnera, u Evropi postoji velika potražnja za kokainom, a jadranske luke smatraju se ulaznim tačkama relativno niskog rizika. Ali možda porast zaplena i hapšenja ukazuje i na neke tektonske promene na kriminalnim tržištima i „ekonomijama zaštite” na Zapadnom Balkanu.

Zaplena 143 kilograma kokaina u luci Drač 10. aprila 2021. godine tokom policijske operacije kodnog naziva „El Mehor”.

Fotografija: Albanska državna policija

Slika 2 Zaplene kokaina u Albaniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori, 2013–2020.

Napomene