Osnaživanje mladih u Valoni.

Centar za mlade Valona (CMV) je osnovan 1998. godine u ovom priobalnom gradu na jugu Albanije u vreme nestabilnosti i građanskih nemira nakon kolapsa piramidalnih šema. U 2002. godini, projekat je registrovan kao NVO. U protekle dve decenije, CMV je dao svoj doprinos angažovanju mladih u javnom životu, izgradnji otpornosti zajednice i ravnopravnosti polova. Alketa Dhimitri, direktorka centra, govori o njihovom radu kao i izazovima i mogućnostima koje ona vidi.

Alketa Dhimitri, direktorka CMV.

Možete li nam reći nešto o počecima Centra?
CMV je na početku bio lokalni projekt, koji je podržavao Italijanski Konzorcijum solidarnosti, sa zadatkom da mladima pruži alternativu za kriminal, budući da su nakon nemira mnogi mladi ostali naoružani i učlanjeni u lokalne moćne bande. Iako se situacija znatno popravila, Valona je i dalje na lošem glasu kao mesto gde organizovani kriminal stvara „stručnjake” koji koriste svoje veštine u Albaniji i širom sveta.

Sa kojim se izazovima susrećete u radu sa mladima u Valoni?
Preko 22 godine iskustva učinile su da dobro razumemo situaciju i izazove sa kojima se suočavaju mladi. Rad sa mladima u Valoni može biti težak, delom i zbog toga što im nedostaju pozitivni uzori. Može biti teško promeniti stavove i ponašanje mladih ljudi koji su bili uključeni u nedozvoljene aktivnosti od ranog uzrasta. Takođe je problematično pronalaženje održivih alternativa za mlade od kojih se očekuje preuzmu porodični „posao”, posebno u udaljenim i siromašnim područjima.

Mlade generacije ponekad više vole lak novac umesto da pokušavaju da pošteno zarađuju za život, a ova tendencija je izraženija zbog nedostatka legitimnih poslova. Koristeći ekonomsku ranjivost, kriminalnim grupama je lako da regrutuju mlade ljude plaćajući ih gotovinom za poslove kao što su čuvanje plantaža kanabisa, transport i distribucija proizvoda. Korak po korak, mladi na taj način sve dublje tonu u kriminal.

Čini se da je organizovani kriminal uvek nekoliko koraka ispred državnih struktura, zajednice i lokalnih organizacija, a posledice su dugotrajne. Loša saradnja između zajednice, omladine i lokalnih institucija ometa pokušaje da se situacija poboljša. Bolja saradnja bi mogla da ojača ukupni socijalno- ekonomski razvoj regiona.

Kako vaša organizacija doprinosi poboljšanju života mladih?
Ponosni smo što možemo reći da smo tokom protekle dve decenije doprineli mnogim pozitivnim slučajevima u kojima su mladi uspeli da poboljšaju svoj socijalno- ekonomski status. Oni sada žive bezbednije, orijentisani su ka poštenom radu u jednom od brojnih sektora zasnovanim na prirodnim resursima Valone, poput poljoprivrede ili planinskog i morskog turizma.

Naš prioritet je pomoć mladim ljudima da prošire svoje vidike, da traže i dobiju podršku, informacije i da ih ohrabrimo da se okrenu ka legalnim poslovnim mogućnostima i sredstvima za život. Povezujemo omladinu sa vršnjacima i nudimo im inspirativne i pozitivne modele samorazvoja.

Dalje, pružamo mogućnosti za zapošljavanje i preduzetništvo u oblasti agroturizma, kao što su prerada i prodaja lokalnih proizvoda. Obukom mladih na polju poslovne administracije, zahteva za registraciju preduzeća i standarda bezbednosti za hranu, pomogli smo im da pristupe tržištima za svoje domaće proizvode. Mi želimo da ova obuka bude što praktičnija, sa što više direktnog učešća. Išli smo, na primer, na studijska putovanja tokom kojih smo obišli neke od najuspešnijih agroturističkih preduzeća u Albaniji, poput preduzeća za proizvodnju peciva ili vina, da bismo učili iz njihovih primera i iskustava.

Učešće mladih u jednoj od inicijativa Centra za mlade u Valoni.

Fotografija: CMV

Iskustvo iz prve ruke sa tako dobrim primerima iz oblasti poljoprivrede i turizma, omogućilo je mladima da sami vide kako se sa lokalnim proizvodima - čak i u udaljenim oblastima - mogu ostvariti održivi prihodi. Obučavali smo mlade i za poslove kuvara i turističkih vodiča da bi stekli veštine potrebne za vođenje pansiona ili prijem grupa gostiju. Ove aktivnosti su osnažile mlade i učinili ih manje ranjivim za uključivanje u organizovani kriminal.

U 2020. godini, uz podršku Fonda za otpornost GI-TOC, radili smo sa mladima u ruralnim oblastima Valone da bismo poboljšali njihove mogućnosti za zaposlenje i olakšali njihov ulazak na tržište rada uz podršku zajednice i preduzeća. Ovo je posebno važno jer su u prošlosti neka seoska područja Valone bila eksploatisana za uzgoj kanabisa. A u selu Vajze napravili smo pesničku stazu, koristeći ekološke materijale poput drveta, da bismo stvorili mladim ljudima iz tog područja prijatan i siguran prostor za druženje sa vršnjacima. To predstavlja model za promovisanje obrazovanja i kulture i cilj je da nadahne omladinu da prihvati pozitivne alternative i promene. Nadamo se da to takođe može da podstakne pokretanje infrastrukture ekološkog turizma u selu.

Koji su glavni izazovi sa kojima se danas suočavaju mladi u Valoni?
Iako su mladi u velikoj meri priznati kao nosioci društvenih promena, njihovo uključivanje u albansko društvo je ograničeno. Faktori koji doprinose ravnodušnosti i apatiji mladih uključuju odsustvo poverenja u sistem, otuđenje od politike, ograničene mogućnosti i odsustvo nade ili perspektive. Nekima takođe nedostaju osnovne životne veštine i pozitivni uzori.

U mnogim slučajevima, mladi ljudi odlučuju da napuste Valonu u potrazi za boljim mogućnostima negde drugde, bilo u Albaniji ili u inostranstvu. Ovo utiče na održivost nekih naših intervencija.

Mladi su neiskorišćeni resurs u Albaniji, ne samo u Valoni. Treba učiniti mnogo više da se mladi angažuju i osnaže na lokalnom nivou, jer oni predstavljaju veliku vrednost za život u zajednici.

Šta bi još mogle da učine lokalne i nacionalne vlasti, kao i civilno društvo, kako bi podržali mlade?
Zadatak lokalne vlasti je da garantuje da lokalna uprava služi zajednici. Ipak, mladi su nedovoljno zastupljeni u lokalnim institucijama i nemaju načina da obznane svoje potrebe i probleme.

Održivo zapošljavanje je od vitalnog značaja. Ovo zahteva ulaganje u izgradnju kapaciteta i u ekonomsko osnaživanje mladih. Integrisanje mladih u participatorne procese pomoglo bi im da se politički angažuju. Ove stvari, međutim, zahtevaju povoljno okruženje.

Dok su vlade bile neuspešne u postizanju ovog cilja, organizacije civilnog društva koje odlično poznaju lokalnu dinamiku, poput Centra za mlade Valona, pronalaze načine da angažuju, unapređuju i ojačavaju mlade kroz prakse dobrog upravljanja na lokalnom nivou.

S jedne strane, trudimo se da povećamo sposobnost mladih da mogu da razumeju i primenjuju svoja socijalno- ekonomska prava. To radimo kroz projekte kao što su Omladinski parlament Valone, Lokalni savet za mlade i Akademija omladinskih lidera.

S druge strane, podučavamo ih kako da se uključe u participatorne procese, kroz projekte kao što su participatorno budžetiranje i nešto što se naziva karta rezultata na nivou zajednice. Ovo poslednje omogućava mladima da identifikuju svoje potrebe i da se zalažu za konkretne inicijative sa lokalnom upravom, na primer u vezi sa javnom infrastrukturom, omladinskim uslugama ili radnim odnosom. Ovo im daje glas i dovodi ih u kontakt sa lokalnim zvaničnicima i do uspostavljanja dijaloga sa njima. Takođe pomaže lokalnoj upravi da uspostavlja konstruktivnije i reprezentativne politike radi boljeg služenja građanima.