Uzburkane vode: krijumčarenje migranata preko Jadranskog mora.

Slika 3 Luke i marine izložene opasnosti da se koriste za šverc migranata.

9. januara 2021. godine, 55 migranata iz Sirije, Irana i Egipta – uključujući žene i decu – spašeno je iz nemirnog mora u blizini albanske obale. Gliser kojim su putovali, koji je krenuo iz Valone u Albaniji ka Italiji, se pokvario. Piloti su pobegli, a gliser je plutao razlivajući gorivo.¹

Ovoj akciji spašavanja prethodila su dva incidenta u oktobru i decembru 2020. godine, kada su crnogorske vlasti presrele dva čamca u pokušaju da prokrijumčare Kurde iz Turske, preko Zapadnog Balkana, do Italije. Ovi događaji ukazuju na činjenicu da su efikasnije sprovođenje zakonskih mera, kao i mere u vezi sa COVID-om-19 duž tradicionalne balkanske rute primorali krijumčare da biraju alternativne pravce, uključujući i pomorske rute preko Jadrana. Zatvaranje balkanske rute u martu 2016. godine dovelo je do značajnog smanjenja broja podnosilaca zahteva za azil i migranata koji se kreću Zapadnim Balkanom. Ali od 2019. godine broj izbeglica i migranata je ponovo počeo neprekidno da se povećava.

Zbog poboljšane granične kontrole između Grčke i Severne Makedonije, sve veći broj ljudi u pokretu putuje kroz Albaniju. Kad uđu u zemlju, kreću se ka severu, prema Crnoj Gori, ili ka severoistoku, prema Kosovu i Srbiji. Takođe, u poslednjih nekoliko meseci postoje naznake povećanog broja pokušaja krijumčarenja ljudi preko Jadranskog mora u Italiju.

55 migranata, spašenih 9. januara, tvrdi da su platili krijumčarima između 2.000 i 4.000 USD za bezbedan prevoz jahtom do Italije. Umesto toga, transportovani su gliserom.² Početkom januara, policija u Valoni je zaustavila 21 migranta, koji su planirali da ilegalno pređu preko Jadranskog mora.³

Krijumčarske rute su dobro ustaljene, još od početka 1990- ih godina, kada su desetine hiljada Albanaca pokušavale da emigriraju u Italiju. Još nedavne 2004. godine – tačno 17 godina pre spašavanja 55 migranata – 28 Albanaca udavilo se u moru pokušavajući da iz Valone, preko Otrantskih vrata, pređu do Italije.⁴ Sada se sa albanskih obala u Italiju krijumčare uglavnom stranci sa Bliskog Istoka.

U prošlosti, iste rute korišćene su za krijumčarenje droge, posebno kanabisa, pri čemu su korišćeni gliseri. Problem je bio toliko akutan, da su albanske vlasti plenile i spaljivale čamce. Zabrana upotrebe motornih čamaca u albanskim teritorijalnim vodama uvedena je 2006. godine;⁵ konačno je ukinuta 2013. godine, što je donelo olakšanje turističkoj industriji.⁶ Krijumčarska ruta koja vodi od Fiera i Valone preko Otrantskog moreuza do Italije postala je ponovo aktuelna 2016. godine, kada je u Albaniji zabeležena izuzetna žetva kanabisa, ali su zatim stvari utihnule. Biće zanimljivo posmatrati kako će albanske vlasti reagovati u slučaju da se situacija ponovo pogorša.

Susedna Crna Gora suočava se sa sličnim izazovom. U oktobru 2020. godine, crnogorska policija je u marini u Zelenici presrela Posejdon, jedrilicu pod hrvatskom zastavom i sa srpskom posadom; isplovila je iz Budve i uputila se ka Italiji.⁷ Pregledajući plovilo, policija je otkrila 52 kurdska migranta.⁸ Krijumčari u Turskoj, koji su organizovali putovanje, naplatili su, prema policijskim izvorima, između 5.000 i 8.000 EUR po osobi za prevoz do Italije.⁹ To znači da su krijumčari zaradili približno 300 000 EUR od samo jedne grupe od pedesetak migranata, dok su troškovi procenjeni na oko 100 000 EUR,¹⁰ što ostavlja značajnu profitnu maržu.

17. decembra 2020. godine, crnogorska policija i snage pomorske bezbednosti, koristeći termovizijske senzore, registrovale su nepoznati brod u blizini plaže Trsteno, nedaleko od Budve. U saradnji sa italijanskim vlastima, angažovan je i osmatrački helikopter iz sastava Finansijske policije Republike Italije. Brod, pod nazivom Marina, plovio je pod švedskom zastavom; presretnut je i sproveden do luke Bar.¹¹ Policija je na brodu pronašla 39 migranata (uključujući žene i decu) i uhapsila je dva krijumčara iz Turske.¹²

Ovi incidenti nam mnogo govore. Pre svega, krijumčarenje migranata preko Zapadnog Balkana nije prestalo; može se reći da se pomerilo zapadnije. Albanija, koja je tri decenije bila polazna tačka za migracije, sada je i tranzitna zemlja. Drugo, pored pokušaja da dođu do Evropske unije kopnenim putem preko Albanije i Crne Gore, neki migranti pokušavaju da do Italije stignu čamcima. Priče iz ovog članka pokazuju da postoje krijumčari voljni da olakšaju takva putovanja, ostvarujući pritom znatan profit. Treće, ovi incidenti ukazuju na ranjivost marina i neformalnih privezišta na jadranskoj obali, koja od njih čine raj za krijumčarenje. To je rizik koji zahteva više pažnje, posebno od strane pripadnika organa reda.

Napomene