Naučene lekcije iz legalizacije kanabisa u Severnoj Makedoniji.

U martu 2016. godine, Severna Makedonija je izmenila Zakon o kontroli opojnih droga i psihoaktivnih supstanci.¹ Time je legalizovan uzgoj kanabisa u medicinske svrhe, kao i prečišćavanje, ekstrahovanje i proizvodnja semena konoplje i kanabisovog ulja. Severna Makedonija se tako pridružila rastućem broju zemalja (36 uključujući Hrvatsku od 2019. i Grčku od 2018. godine), koje dozvoljavaju uzgoj i izvoz medicinskog kanabisa. Da li je ovo rizičan potez ili mogući model za ostale zemlje u regionu?

Kopirajući kanadski model, Severna Makedonija je uvela princip slobodnog tržišta za uzgoj, distribuciju i prodaju kanabisa. To predstavlja podsticaj za ekonomiju, procenjen na 100 miliona evra godišnje, koji je privukao domaće i strane investitore.² Utakmica u proizvodnji medicinskog kanabisa u Severnoj Makedoniji se ubrzano zahuktava.

Od maja 2016. do maja 2018. godine, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede izdali su ukupno pet dozvola za proizvodnju kanabisa za medicinsku upotrebu, i dve dozvole za ekstrakciju. Od tada, prema zvaničnim vladinim podacima, ukupno 55 firmi je dobilo dozvole za uzgoj medicinskog kanabisa, a još 17 kompanija čeka odobrenje.³ Deo tih kompanija je navodno povezan sa premijerom, njegovim prijateljima i porodicom.⁴

Veliki broj izdatih dozvola znači da se sada u Severnoj Makedoniji uzgaja znatna količina kanabisa. Među ulagačima, međutim, postoji zabrinutost da ponuda nadmašuje potražnju i da poslovna prilika možda nije tako unosna kao što se u početku predviđalo. Treba imati na umu da aktuelno zakonodavstvo ne dozvoljava izvoz suvog kanabisa za rekreativnu upotrebu. Propisi su važni za sprečavanje nelegalne prodaje legalno uzgajanog kanabisa i da bi bilo izvesno da je uzgajani tip kanabisa za medicinsku, a ne za rekreativnu upotrebu.

Propisi su na papiru prilično strogi i njihovu primenu trebalo bi da nadgledaju državni organi, uključujući i ministarstva poljoprivrede i zdravstva,⁵ kao i posebna petočlana komisija.⁶ Uzgajivač kanabisa je obavezan da vodi evidenciju o gajenom kanabisu (setva, proizvodnja sadnica, presađivanje i broj stabljika). Po završetku berbe konoplje, posebna komisija vrši pregled ubranih komada, kako bi utvrdila broj sakupljenih stabljika i vlažnu masu.

Veliki broj proizvođača i činjenica da kanabis može da se bere do četiri puta godišnje, navode na pomisao da je aktuelni regulatorni sistem nedovoljan. Neodgovarajuća kontrola, na primer, bi mogla da uzrokuje da legalno proizvedeni kanabis završi na crnom tržištu Severne Makedonije ili bude prokrijumčaren u druge zemlje. Rizik je realan: početkom decembra 2020. godine, dve tone kanabisa ukradene su iz skladišta licencirane firme u selu Josifovo, u opštini Valandovo.⁷ Nešto kanabisa je završilo, navodno, na Kosovu.⁸ U drugom slučaju, četiri muškarca (dva iz Skoplja i po jedan iz Albanije i sa Kosova) su ukrala 60 kilograma marihuane iz skladišta licenciranog proizvođača kanabisa u oblasti Kruševa.⁹

Medijski vrlo propraćen slučaj u Srbiji takođe ukazuje na opasnost od nedostatka propisa i na blizak odnos između proizvođača i državnih zvaničnika. U novembru 2020. godine, na manje od 50 kilometara od glavnog grada Srbije, policija je na organskoj farmi, iz medijskih objava poznatoj kao Jovanjica, koja je u vlasništvu biznismena Predraga Koluvije, otkrila najveću plantažu marihuane u Evropi. Pretresom imanja otkrivene su gotovo četiri tone sirove marihuane, uključujući 650 kilograma proizvoda spremnog za prodaju.¹⁰ Na imanju je postojao podzemni kompleks sa desetinama podruma, koji su pretvoreni u laboratorije za proizvodnju skanka. Marihuana je, takođe, uzgajana u devet hangara i bila je spakovana i uskladištena u magacinima i kancelarijama. Po celom imanju bili su, navodno, instalirani ometači za mobilnu telefoniju. Imanju se nije moglo prići bez stroge provere. Naoružano obezbeđenje, uključujući bivše članove specijalnih antiterorističkih jedinica, bilo je raspoređeno svuda oko imanja. Bili su naoružani pištoljima, termovizijskim kamerama za noćni nadzor i puškama za borbu protiv dronova.¹¹

Slučaj je podigao veliku prašinu u Srbiji zbog navodne povezanosti vlasnika Jovanjice sa vladajućom Srpskom naprednom strankom, podgrevajući tvrdnje o povezanosti države sa organizovanim kriminalom.¹² Novinarki koja se bavila tim slučajem su čak upućene pretnje.¹³ Suđenje Koluviji i njegovim saradnicima je u toku. Važno je napomenuti da je Koluvija bio uključen u uzgoj kanabisa za medicinske potrebe u Severnoj Makedoniji.¹⁴

Kompleks za proizvodnju marihuane Jovanjica.

Fotografija: Jelena Zorić/N1 TV.

Dok je potreba za proizvodima na bazi medicinskog kanabisa ograničena, u regionu postoji značajno tržište za čisti kanabis. Marihuana je droga koja se najviše konzumira na Zapadnom Balkanu. Dalje, Severna Makedonija je najveći tranzitni čvor za šverc kanabisa proizvedenog u Albaniji. Narkotici se krijumčare preko granice pešice, uz pomoć konja i magaraca, kamionima, pa čak i čamcima preko Ohridskog jezera.¹⁵ Određena količina transportuje se preko Kosova ili Srbije u centralnu i zapadnu Evropu, dok jedan deo ide preko Bugarske i Grčke. Kanabis se krijumčari, takođe, iz Albanije preko Severne Makedonije u Tursku. Tamo se, često, menja za heroin, koji se vraća do Severne Makedonije, a krajnje odredište je Albanija.¹⁶ Bilo bi prilično lako ubaciti kanabis proizveden u Severnoj Makedoniji u te dobro utvrđene ilegalne tokove.

Imajući ove rizike na umu, iz poslovne i bezbednosne perspektive bilo bi poželjno da vlasti Severne Makedonije obustave izdavanje dozvola za uzgoj kanabisa. U suprotnom, tržište će postati zasićeno – što je neprivlačno za ulagače – i teško za kontrolisanje.

Moguće je da neki ulagači računaju na eventualne izmene zakona, koje bi omogućile upotrebu i izvoz suvog kanabisa. To bi moglo da otvori Severnu Makedoniju za narko turizam, u vreme kad Amsterdam razmišlja da krene u suprotnom pravcu zabranjujući strancima ulaz u „kafiće”. Dok bi legalizacija kanabisa donela preko potrebne poreske prihode, mogla bi i da ubrza rizike po javno zdravlje i da izazove sporedne efekte u kontekstu kriminala, usled povećane trgovine kanabisom u Severnoj Makedoniji. Iskustvo iz Sjedinjenih Država, na primer, pokazuje da je ilegalna proizvodnja marihuane u porastu, prvenstveno u državama koje su legalizovale ovaj narkotik.¹⁷

Važno je napomenuti da je, u maju 2020. godine, albanski premijer Edi Rama najavio da njegova vlada radi na nacrtu zakona za legalizaciju uzgoja kanabisa za medicinske potrebe, koji bi uskoro trebalo da bude predstavljen javnosti.¹⁸ Najava je izazvala određenu začuđenost jer je Albanija odavno poznata po ilegalnom gajenju kanabisa. Opozicija i drugi kritičari izrazili su skeptičnost po pitanju ove inicijative, tvrdeći da bi u zemlji sa dugačkom istorijom ilegalnog uzgoja, legalizacija medicinskog kanabisa podstakla ilegalnu proizvodnju i otežala bi napore države da uspostavi kontrolu nad ovim problemom. Nakon premijerove najave bilo je vrlo malo pomaka i veruje se da ta tema neće biti pokretana pre opštih izbora u aprilu 2021. godine.

Ukratko, stavovi i zakoni o kanabisu se menjaju. U decembru 2020. godine, Komisija UN-a za opojne droge izuzela je kanabis iz Jedinstvene konvencije o opojnim drogama iz 1961. godine. Ova odluka otvorila je vrata prepoznavanju lekovitog i terapijskog potencijala ove droge. Ostaje izazov da se obezbedi efikasan regulatorni okvir za proizvodnju, upotrebu i prodaju kanabisa. Zemlje Zapadnog Balkana u kojima se kanabis uzgaja u značajnoj meri, poput Albanije i Srbije, nesumnjivo pomno prate zbivanja u Severnoj Makedoniji. Planovi za legalizaciju kanabisa mogli bi imati značajan uticaj na politiku, zdravlje, turizam, ekonomiju i tržišta droge u regionu.

Napomene