Na nišanu: Istraživačko novinarstvo u Crnoj Gori

Vladimir Otašević, nagrađivani crnogorski istraživački novinar i urednik segmenta o kriminalu i korupciji mreže LUPA, objašnjava zbog čega je istraživanje kriminala i korupcije u Crnoj Gori rizičan posao.

Kako biste opisali medijsku scenu u Crnoj Gori? Koja je uloga javnosti i medija, naročito onih koje podržavaju strani donatori?
Medijska scena u Crnoj Gori je izrazito polarizovana. Mediji su podeljeni na one koji podržavaju odlazeću vladu i one koji pokušavaju da rade svoj posao na profesionalan način. Mediji koji pripadaju drugoj grupi imaju profilisanije čitaoce i finansijsku podršku iz međunarodnih krugova. Međutim, nezavisne medijske kuće imaju problema prihodima od oglašavanja. U ovoj zemlji, uticaj vlada je toliko snažan da kompanije, a mnoge od njih su povezane sa državom, ne žele da svoj fond za marketing usmeravaju ka medijima koji kritikuju ljude na vlasti. Takođe, novinari su skromno plaćeni i ne mogu da obezbede pristojan život. Prosečna mesečna plata novinara je oko 500 evra. Javni servis u Crnoj Gori već decenijama kontroliše vladajuća politička grupa. Zapravo, prikladnije bi bilo nazvati ga partijski servis. Nevladine organizacije koje se bore za slobodu medija i međunarodni izveštaji ukazali su na nedostatak objektivnosti u njegovom izveštavanju. Svi se slažu da je on daleko od onoga što građani ove zemlje zaslužuju da dobiju od javnog servisa.

Do koje mere novinari u Crnoj Gori mogu biti nezavisni u izveštavanju?
Uopšteno govoreći, novinari u Crnoj Gori, naročito oni koji rade za provladine medije, pod snažnim su uticajem političkog režima. Kad je reč o nezavisnim medijima, povremeno postoji pritisak koji nameću veliki oglašivači. Nedostatak slobode u ovoj oblasti je veliki problem, o čemu svedoče brojni napadi na novinare zbog toga što govore istinu. U poslednjih 18 godina, bilo je prijavljeno 70 napada na novinare u Crnoj Gori, uključujući i jedno ubistvo.

Kojom vrstom priča se bavi LUPA?
Uglavnom objavljujemo priče o organizovanom kriminalu i umešanosti politike u kriminal. Naše priče takođe pokrivaju korupciju i zloupotrebu moći javnih funkcionera. Dalje, fokusiramo se i na teme u vezi sa siromaštvom i društvenom nepravdom u Crnoj Gori. Pokrivamo celokupno istraživačko novinarstvo, ali smo najviše usredsređeni na rasvetljavanje veze između organizovanog kriminala i političkih elita u ovoj zemlji.

Prošlog leta smo objavili tekst o tome kako je nekretnina u posedu predsednika Parlamenta Crne Gore – čija stranka je na vlasti nekoliko decenija – prodata na nelegalan način. Nakon te priče državni tužilac je pokrenuo istragu o imovini predsednika parlamenta i transakcijama vezanim za prodaju nekretnine.

Koji su glavni izazovi sa kojima se LUPA suočava?
Najviše se brinemo za sopstvenu bezbednost jer pišemo o nekim od najmoćnijih i najopasnijih ljudi u zemlji. Trudimo se da ublažimo rizike tako što koristimo zaštićene aplikacije na našim mobilnim telefonima i drugim uređajima. Sumnjamo da nas bezbednosna služba Crne Gore prisluškuje. Ovde nije neuobičajeno da privučete takvu vrstu pažnje – najzad, moguće je da čak i strane diplomate imaju isti tretman. Drugi izazov je neophodnost održive finansijske pomoći.

Koji su glavni rizici sa kojima se novinari u Crnoj Gori suočavaju kada istražuju teme vezane za organizovani kriminal i korupciju?
Daću vam eklatantan primer: pre 16 godina, Duško Jovanović, urednik dnevnih novina Dan, ubijen je iz automobila u pokretu. I danas ovaj događaj novinare opominje sa kakvim rizicima se suočavaju. Godine 2018. pucano je na Oliveru Lakić, novinarku lista Vijesti, ali je ona srećom preživela. Ovi, kao i mnogi drugi incidenti koji se događaju u ovoj zemlji, među kojima su i pretnje smrću koje mi je 2017. uputio brat odlazećeg premijera, svakodnevno nas upozoravaju na opasnosti sa kojima se suočavaju novinari koji istražuju organizovani kriminal i korupciju u Crnoj Gori.

Šverc cigareta, oružja i droge spadaju među najopasnije teme kojima možete da se bavite kao novinar. Ljudi se plaše za sopstvene živote. Takođe, ne rizikujete samo sopstveni život, već i ljudi iz vašeg neposrednog okruženja. Kao primer možemo uzeti Oliveru Lakić. Pre pokušaja njenog ubistva, dobila je pretnje da će joj silovati ćerku. To se dogodilo nakon što je napisala seriju istraživačkih tekstova o švercu cigareta u Crnoj Gori. U ovakvom okruženju, kriminalne grupe često pokušavaju da odvrate novinara od obavljanja svog posla.

Šta može da se uradi kako bi se ta situacija promenila?
Možda bi veliki napredak mogla da donese nova vlada u Crnoj Gori. To je jedina zemlja u Evropi koja je imala istu vladu od pada Berlinskog zida – iste ljude koji vladaju tri decenije. Što su prisnije veze organizovanog kriminala i ljudi koji su na položajima u državi gde se odlučuje, to se koreni organizovanog kriminala sve više granaju i sve je teže boriti se protiv njih. U zemljama gde je demokratija jaka, organizovani kriminal je slabiji. Nakon 30 godina jednopartijske vlasti, snažna demokratija je, na žalost, daleko od onog što imamo u Crnoj Gori.

Nadamo se da će nova vlada promeniti situaciju nabolje i omogućiti slobodu medija i bolje okruženje za rad novinara. Takođe se nadamo da će nova vlada preduzeti konkretne korake u borbi protiv korupcije. Očekujemo transparentnost kad je reč o poslovima koje je sklopila prethodna vlada, ali i novim sporazumima koje će potpisati nova vlast. Novinarima je veoma stalo do transparentnosti jer je u ovoj zemlji veoma dugo nije bilo. Na primer, odlazeća vlada smatra da su budžetski troškovi nešto što treba da bude tajna. To mora da se prekine. Štaviše, zaista se nadamo da će nova vlada poboljšati zakon o slobodnom pristupu informacijama kako bismo imali bolji pristup informacijama.

Takođe, puno očekujemo od reformi u pravosuđu. Voleli bismo da slučaj Duška Jovanovića ponovo bude otvoren, kao i drugi nerešeni slučajevi upotrebe nasilja protiv novinara. Tako bi novinari osetili veću podršku i sigurnost, i to bi mogla biti brana budućim sličnim uznemirujućim incidentima.

Koje korake treba preduzeti radi izgradnje otpornosti na organizovani kriminal u Crnoj Gori i šire, na Zapadnom Balkanu?
Postojanje bolje, transparentnije vlade bio bi važan prvi korak. Ekonomska i društvena situacija takođe mora da bude popravljena, s posebnim naglaskom na smanjenju nezaposlenosti i boljom perspektivom pri traženju posla. Veoma je važno ponuditi bolje ekonomske i društvene mogućnosti zajednicama pogođenim kriminalom kako bi se izbegla situacija u kojoj siromaštvo i nedostatak alternative usmerava ljude ka organizovanom kriminalu.

Takođe je važno da bezbednosno-pravosudne institucije u Crnoj Gori, poput policije i tužilaštva, počnu da se bave kriminalnim klanovima iz Kotora umešanim u krvavi sukob koji traje od 2014. godine. Nepodizanje optužnica omogućio je ogromno bogaćenje ove dve kriminalne grupe i njihovih saradnika. To nije smelo da se dogodi: članove takvih grupa odmah treba lišiti slobode, ali za tako nešto nije bilo političke volje kod predstavnika vlasti. Možda bi nova vlada trebalo da krene odlučnije u rešavanje tog problema – dovođenjem novih mladih ljudi, uz političku volju i neophodna sredstva.

Kao novinari, pomno ćemo pratiti poteze nove vlade i uvek ćemo biti kritični ako budemo videli da stvari ne idu u dobrom smeru. Važno je da vlada radi u najboljem interesu građana zemlje. Ukoliko to nije slučaj, progonićemo ih. To je posao novinara.