Albanski kanabis se gaji u zatvorenom.

Albanija je poznata po svojoj industriji uzgajanja kanabisa. Godine 2014, BBC je čak nazvao selo Lazarat „evropskom prestonicom kanabisa na otvorenom“.¹ Međutim, izgleda da postoji više razloga zbog kojih se dešavaju promene na matičnom tržištu, jer se Albanci sve više okreću uzgajanju kanabisa u zatvorenom prostoru na području Zapadne Evrope.

U Albaniji se od početka devedesetih godina 20. veka uzgaja značajna količina kanabisa. Nakon pada komunizma, zemlja je postala glavni izvor kanabisa za evropsko tržište. Uslovi za gajenje kanabisa u Albaniji su povoljni, a ono što pokreće tržište su slaba vlast, korupcija i položaj – zemlja se nalazi blizu Grčke, Italije i centralne Evrope. Siromaštvo i oportunizam nakon haotičnog prelaska na demokratiju i privredu slobodnog tržišta takođe su doveli do porasta proizvodnje kanabisa u Albaniji.²

Tokom samo jedne decenije, kako su tehnike uzgoja postale efikasnije, a putevi trgovine drogom razrađeniji, uzgajanje kanabisa u Albaniji preraslo je u posao vredan milijardu evra. Egzistencija desetina hiljada poljoprivrednika počivala je na ovoj nelegalnoj industriji, koja je takođe i ubrizgavala profit od droge u politiku i biznis sektor, zahvaljujući čemu su se albanski trgovci drogom kako u zemlji tako i u inostranstvu obogatili.

Iako se kanabis proizvodi širom zemlje, do početka dvehiljaditih epicentar se nalazio u selu Lazarat na jugu. Bila je to mračna, ali javna tajna, nedodirljivo područje uzgoja kanabisa zahvaljujući kome su se obogatili lokalna privreda, političari kao i trgovci narkoticima. Promena u vrhu države 2013. godine praćena pritiskom međunarodne zajednice dovela je do velikog obračuna, koji je u jednoj fazi prerastao u dugotrajnu oružanu borbu policije i dobro naoružanih uzgajivača kanabisa, na teritoriji sela Lazarat, u junu 2014. godine.³

Međutim, ova akcija nije uspela da reši problem – on se samo preselio na drugu lokaciju. Uzgoj kanabisa proširio se širom zemlje 2016. godine, tokom koje je zabeležen ogroman prinos i velika zarada.⁴ Umesto da se koncentriše u nekoliko izolovanih područja poput Lazarata i planinskog predela Dukađin na severu, dragocena marihuana je uskoro počela da se uzgaja u skoro svakom delu zemlje. To je omogućilo albanskim trgovcima narkoticima uspon u kriminalnoj hijerarhiji – investiranjem zarade od kanabisa na tržište kokaina, od kojih su neki ubrzo postali veliki igrači u Latinskoj Americi i Zapadnoj Evropi.⁵

Slika 1 Broj biljaka kanabisa iskorenjenih u Albaniji između 1995. i 2019. godine (podaci za 2015–2019. preuzeti za vremenski period od juna do decembra).

Izvor: Državna policija Albanije

Slika 2 Oblasti u Albanije gde se uzgaja kanabis 2019. godine.

Izgleda da su snažne policijske akcije započete 2017. imale za posledicu sprečavanje uzgajanja kanabisa u Albaniji. U 2020. godini može doći do blagog povećanja nivoa proizvodnje, iako je suviše rano da se o tome govori, posebno s obzirom na uticaj koji virus Kovid-19 ima na useve, jer se pojava pandemije podudara sa periodom kada se seje seme kanabisa. S jedne strane, poljoprivrednici su možda bili primorani da se suoče sa zastojem u proizvodnji usled restriktivnih mera koje su bile na snazi za vreme vanrednog stanja; s druge strane, policija je verovatno manje bila na oprezu, jer je imala druge prioritete. Prema najnovijim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom juna 2020. policija je iskorenila 36 044 biljaka, više nego dvostruko u odnosu na broj zaplenjenih (14 595) u istom mesecu 2019. godine.⁶

Za razliku od pre pet godina, kada se kanabis mogao nabaviti po ceni od 150 do 700 evra po kilogramu, danas cena na veliko iznosi 1 300 evra zbog relativno ograničene ponude. Uporedo sa rastom troškova raste i rizik. Prevoz kilograma kanabisa – na primer gliserom preko Jadranskog mora do Italije – navodno košta oko 300 evra po kilogramu. Policija je takođe pojačala mere opreza u Albaniji i susednim zemljama, zbog čega trgovina drogom postaje sve rizičniji posao.

Iako Albanija i dalje važi za najvećeg evropskog proizvođača kanabisa,⁷ izgleda da u današnje vreme neke kriminalne grupe preusmeravaju svoje aktivnosti na Zapadnu Evropu, gde je potražnja veća, ali je i rizik manji. Tokom poslednje četiri godine, izgleda da preovlađuje trend – o čemu svedoče policijske aktivnosti u Zapadnoj Evropi – da preduzetnički nastrojeni albanski kriminalci ulažu u uzgoj kanabisa u zatvorenom prostoru u zemljama poput Španije, Holandije, Belgije i Velike Britanije. Tržišna dinamika koje stoji u pozadini ove promene su povoljne – potražnja u Zapadnoj Evropi je velika, baš kao i zarada. Kilogram kanabisa koji se uzgaja u zatvorenom prostoru u nekoj zapadnoevropskoj zemlji prodaje se za oko 3 000 evra. To je otprilike za trećinu više od onog što se u Zapadnoj Evropi zaradi od uzgajanja albanskog kanabisa. Kada se na to dodaju i troškovi i rizici trgovine drogom iz Albanije, jasne su prednosti izmeštanja proizvodnje bliže krajnjem tržištu.

Uzgoj kanabisa u zatvorenom.

© Uriel Sinai/Getty Images

Uzgajanje kanabisa u zatvorenom takođe daje kvalitetnije proizvode. Kanabis koji se gaji napolju, kao i bilo koja druga kultura, osetljiv je na vremenske uslove i druge rizike koji mogu da štete žetvi. Uzgajanje kanabisa u zatvorenom može se vršiti u kontrolisanom okruženju, potentnost ili nivo THC-a (psihoaktivna supstanca koja se nalazi u ovoj vrsti narkotika) može da se reguliše, a konstantno svetlo i kontrolisano zalivanje mogu da ubrzaju proizvodni ciklus, odnosno da omoguće žetvu svaka tri do četiri meseca.

Iako se prozvodnja gajenog kanabisa u Albaniji možda drastično smanjila, izgleda da se Albanci i dalje aktivno bave uzgojem kanabisa na drugim mestima. Ova promena u snabdevanju verovatno će dovesti do odgovarajućeg preusmeravanja pažnje organa reda, na taj način da će zapadnoevropske službe morati da se suoče sa problemom koji im je sada gotovo na pragu.

U međuvremenu, opadajući trend u uzgoju kanabisa na selu u Albaniji, koji je mnogim poljoprivrednicima obezbeđivao egzistenciju, trebalo bi da prate nastojanje da se obezbedi socioekonomska pomoć kako bi se smanjile šanse⁸ da privreda ponovo zavisi od proizvodnje narkotika.

Vredi napomenuti da postoje znaci koji ukazuju na to da se kanabis uzgaja i u drugim delovima Zapadnog Balkana. U okviru slučaja koji je privukao veliku pažnju javnosti, policija u Srbiji uhapsila je vlasnika kompanije za organsku hranu Predraga Koluviju nakon što su 65.581 biljaka kanabisa, oko 650 kilograma sušene marihuane, ukupne težine oko 3.954 kg (4 tone) kao i oružje, oprema za nadzor i automobil sa policijskim oznakama otkriveni na imanju kompanije Jovanjica u Staroj Pazovi u Vojvodini, čiji je on vlasnik.⁹ To je jedna od najvećih zaplena droge u istoriji Srbije.¹⁰ Suđenje vlasniku prehrambene kompanije i osmorici optuženih, započeto je u julu. Slučaj privlači pažnju zbog navodnih političkih kontakata koje su optuženi kao i njihovi saučesnici imali sa službama državne bezbednosti.

Videćemo da li je ovo samo pojedinačni slučaj ili je deo šireg trenda porasta uzgajanja kanabisa u Srbiji i regionu. Na Kosovu su zabeležene zaplene kanabisa manjih razmera (gde je u period od januara do juna 2020. godine policija pronašla 1.753 biljaka kanabisa),¹¹ kao i u Bosni i Hercegovini, gde je u junu Državna agencija za istrage i zaštitu otkrila lokaciju u Sarajevu na kojoj se kanabis gajio u zatvorenom prostoru,¹² dok se takođe navodi da ima i malih parcele na kojima se kanabis gaji na otvorenom. U Severnoj Makedoniji je od 2016. godine dozvoljen uzgoj kanabisa u medicinske svrhe, mada su odredbe izuzetno stroge, a kriterijumi za dobijanje licence veoma visoki.

Globalna inicijativa za borbu protiv organizovanog kriminala će doneti nova saznanja o tržištu narkotika na Zapadnom Balkanu u izveštaju koji će biti objavljen početkom 2021. godine.

Beleške