Niske plate u policiji na Zapadnom Balkanu i rizik od povećane korupcije među policijskim snagama.

Glavna uloga policije u demokratskom društvu je održavanje javnog reda i mira, sprečavanje i borba protiv kriminala i da služe kao servis građanima, čijim porezima se plaća javna bezbednost. Policija pruža uslugu koja je često rizična i može podrazumevati dugo radno vreme u teškim uslovima. Posao može da uzme danak u smislu mentalnog zdravlja, zahteva izdržljivost, dobre procene i veliku odgovornost, uključujući – u izuzetnim slučajevima – smrtonosnu upotrebu sile.

Vredi napomenuti da, iako ljudi na Zapadnom Balkanu vide prostor za unapređenje u smislu krivičnog pravosuđa (uključujući i borbu protiv organizovanog kriminala)¹, oni imaju relativno dobro mišljenje o svojoj policiji.² Očekivalo bi se da oni koji su odgovorni za bezbednost građana dobiju platu koja je razumna u odnosu na troškove života, atraktivna profesionalnim i motivisanim pojedincima i dovoljna za promovisanje zadovoljstva poslom. Međutim, plate policajaca na Zapadnom Balkanu pričaju drugačiju priču.

Nije uvek lako pronaći informacije o platama policajaca u zemljama Zapadnog Balkana. Globalna inicijativa je prikupila i sastavila informacije u nastavku iz brojnih izvora; to je naša najbolja pretpostavka na osnovu dostupnih podataka (uglavnom iz 2021. godine). Radi lakšeg poređenja, plate su prikazane u evrima i u neto vrednosti, nakon odbijanja poreza i beneficija. Nema razlike u visini plate između muških i ženskih policajaca u bilo kojoj od šest zemalja u regionu, s obzirom na to da je plata uvek povezana sa radnim mestom u policiji.

Da bi se stekao utisak o nekim od ovih plata, u 2021. godini minimalna zarada u Crnoj Gori iznosila je 532 €, 360 € u Severnoj Makedoniji, a 400 € u Srbiji. U 2020. godini, prosečna plata na Kosovu iznosila je 416 €⁶, dok je minimalna plata u policiji 2021. godine iznosila 447 €. Uslovi su još manje privlačni u Albaniji, gde je u 2021. minimalna plata u policiji bila 18% niža od prosečne plate u zemlji.⁷ Situacija u Bosni i Hercegovini bila je još gora, sa minimalnom platom u policiji 30% manjom od proseka 2019. godine.⁸ Uz porast cena, minimalna zarada često nije dovoljna da pokrije osnovne potrebe prosečne porodice. Ukratko, početna plata policajca u većini zemalja regiona je neatraktivna.

Poređenja radi, prosečna mesečna plata policajaca u Rumuniji⁹ ili Sloveniji iznosi oko 1000 € mesečno,¹⁰ dok početne plate policajaca u Mađarskoj nisu mnogo veće od plata njihovih kolega na Zapadnom Balkanu.¹¹

Plate se povećavaju prema rangu, obrazovanju i broju godina radnog staža. Službenici takođe mogu biti dodatno plaćeni za prekovremen rad ili obavljanje rizičnih zadataka. Generalno govoreći, šef policijske administrativne oblasti prima duplo veću platu od minimalne.

Vredi napomenuti da su plate generalno najniže među graničnom policijom, a relativno visoke u jedinicama za borbu protiv organizovanog kriminala. Na primer, u Srbiji (gde su plate u policiji imale najveći rast u regionu), prosečna plata za nekoga ko radi u Upravi granične policije iznosi 807 € mesečno, dok prosečna plata u jedinici za borbu protiv organizovanog kriminala iznosi 1034 €. U Crnoj Gori, uporedive cifre su 562 € mesečno za graničnu policiju a 784 € za zaposlene u jedinici za borbu protiv organizovanog kriminala.

Direktori policije širom regiona uglavnom imaju plate u rasponu od 1200 do 1700 € mesečno. Rukovodiocu policijskog inspektorata obično se isplaćuje plata koja je blizu najvišeg nivoa u policijskoj hijerarhiji.

Rizik od korupcije

Među policijskim organizacijama na Zapadnom Balkanu opšti je utisak da su policajci nedovoljno plaćeni.¹² Upravljačke strukture u policiji i sindikati u svih šest zemalja insistiraju na većim platama kako bi privukli i zadržali dobre regrute, održali profesionalnost policijske službe i smanjili korupciju.

Iako su plate porasle u proteklih nekoliko godina, nekoliko policijskih sindikata tvrdi da je profesija postala opasnija, a da naknada za taj posao nije dovoljna.¹³ To primorava policajce da traže druge, unosnije poslove kako bi izdržavali svoje porodice. To može uključivati i rad na crno na drugim poslovima, kao što su privatne kompanije za obezbeđenje. Međutim, postoji rizik da bi nedovoljno plaćena i nezadovoljna policija mogla da bude podložnija korupciji, sukobu interesa ili dosluhu sa kriminalnim grupama. Brojni nedavni slučajevi – uključujući one na granici između Kosova i Albanije koji su prethodno istaknuti u ovom biltenu o rizicima – ukazuju i na sitnu korupciju i na ozbiljnije dosluhe sa kriminalnim grupama. To ugrožava javnu bezbednost i podriva poverenje u policiju.

Međutim, treba zadržati oprez kada se ispituje korelacija između niskih plata i korupcije. Veće plate same po sebi ne jačaju nužno integritet. Potrebno je da policija bude zadovoljna poslom, da ima prostora za napredovanje i dobije priznanje za rad. Pored toga, važno je imati obuku iz etike, kao i delotvorne i efikasne mehanizme nadzora za promovisanje integriteta. Plate policajaca moraju biti atraktivne i srazmerne rizicima i odgovornostima. Kako kriminalci sa Zapadnog Balkana modernizuju svoje tehnike i jačaju svoje međunarodne kontakte, policija iz regiona treba da čini to isto.

Napomene