Crnogorski mornari su uključeni u globalne šeme krijumčarenja droge, što šteti ugledu bogate crnogorske pomorske tradicije.

Crna Gora je mala zemlja sa samo 621.000 stanovnika. Ipak, nesrazmeran broj crnogorskih mornara je uhapšen zbog krijumčarenja droge: između 2017. i 2021. godine, policija je zaplenila preko 30 tona kokaina širom sveta u slučajevima u koje su bili umešani kriminalci iz Crne Gore.¹ U aprilu 2022. godine, dva crnogorska mornara uhapšena su u blizini obale Zelenortskih Ostrva u okviru posade koja je krijumčarila 5 tona kokaina iz Brazila.² Zašto je toliko mladih ljudi iz te zemlje, posebno mornara, upleteno u crna tržišta? Ovo je pitanje koje je Mićan Andrijašević iz organizacije civilnog društva Juventas krenuo da istražuje 2021. godine,³ uz podršku Fonda za otpornost Globalne inicijative. Njegova saznanja objavljena su u julu 2022. godine.⁴

Crna Gora, koja se nalazi na Jadranskom moru, ima niz uvala i luka, kao i marine i luku Bar. Ima i ponosnu pomorsku istoriju. To je sačuvala, na primer, Bokeljska mornarica – nevladina organizacija koja održava tradiciju pomorstva u regionu kroz godišnje kulturne manifestacije. UNESCO je u decembru 2021. godine Bokeljsku mornaricu stavio na Reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine čovečanstva, ističući njenu „memorijalnu ulogu tokom dva veka, očuvanja i promovisanja pomorske istorije i tradicije”.⁵

Slika 1 Nedavna velika otkrivanja kokaina širom sveta u kojima su učestvovali crnogorski mornari.

Međutim, samo dve godine ranije, crnogorski mornari su dobili jedno mračno priznanje: oni su nezvanično stavljeni na crnu listu Mediteranske brodarske kompanije (MSC) nakon niza hapšenja zbog droge u koje su bili umešani crnogorski mornari. To je uključivalo jednu od najvećih zaplena kokaina u istoriji SAD, kada je u junu 2019. godine na brodu u Filadelfiji otkriveno skoro 20 tona.⁶ Istragom se pokazalo da je posada broda Gajan (Gayane), u vlasništvu kompanije MSC, u kojoj je bilo i članova iz Crne Gore, pomagala u utovaru paketa kokaina na brod iz glisera koji su se plovilu približavali usred noći. Sakrili su kokain u tovarni prostor i koristili lažne pečate da ponovo zatvore kontejnere. ⁷

Otkriće u Filadelfiji bilo je samo jedno u nizu proteklih nekoliko godina u kojoj su učestvovali mornari iz Crne Gore. Neki od mornara rade na brodovima sa kontejnerima, dok su drugi deo posade jahti ili ribarskih brodova. Tovari variraju od nekoliko kilograma do nekoliko tona. Mornari individualno mogu sakriti male količine na palubi, dok veće količine podrazumevaju veći stepen sofisticiranosti i učešće više lica, pa čak i kapetana. U pojedinim slučajevima, mornari mogu preuzeti drogu na brodove sa malih brodova u blizini obale ili baciti vreće napunjene drogom sa GPRS lokatorom u more kada se približe obali. Takođe mogu sakriti drogu negde na brodu, na primer otvaranjem kontejnera, skrivanjem kokaina u njemu i ponovnim zatvaranjem lažnim pečatom.

Dok su kriminalci sa Zapadnog Balkana odlazili u inostranstvo početkom devedesetih godina, mnogi mladići iz Crne Gore odlazili su na plovidbu. Neki su putovali putevima korišćenim za krijumčarenje kokaina iz Latinske Amerike u Evropu. Kako su kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana postajale sve aktivnije u dogovaranju takvih poslova, crnogorski mornari bili su na pravom mestu u pravo vreme da potpomognu takve isporuke. Druge su regrutovali sugrađani Crnogorci (ili stanovnici drugih zemalja jugoistočne Evrope) koji su bili višeg ranga na kriminalnoj lestvici. Na primer, Dragan Fric Dudić iz Kotora, bliski saradnik Darka Šarića, optuženog ključnog igrača velike balkanske organizacije za krijumčarenje droge, bio je obučeni kapetan broda i regrutovao je crnogorske mornare. Dudićevo ime je izašlo na videlo 2009. godine kada je u operaciji „Balkanski ratnik” zaplenjeno više od 2 tone kokaina sa luksuzne jahte u blizini Montevidea u Urugvaju.⁸ U maju 2010. godine Dudić je ubijen dok je sedeo u jednom kafiću u Kotoru. ⁹

Prema istraživanjima Andrijaševića, teško je napraviti opšti profil crnogorskih mornara koji se bave trgovinom drogom. On je primetio sledeće:

Neki su stariji članovi posade, neki mlađi. Neki imaju viša primanja, neki niža. Neki su stariji, neki mlađi. Neki potiču iz porodične pomorske tradicije, neki ne. I jedni su s primorja, dok su drugi iz ostalih delova Crne Gore. Svi su oni mete kriminalnih klanova koji regrutuju mornare, koji i sami regrutuju svoje kolege.

Trgovina drogom može biti vrlo unosan biznis. Na primer, američko ministarstvo pravde procenilo je da bi jedan od osuđenih crnogorskih mornara na brodu MSC Gayane sa 11 godina radnog iskustva i godišnjom platom od 108.000 dolara mogao da zaradi milion dolara za olakšavanje krijumčarenja, dok bi njegovi saučesnici na brodu mogli da zarade 50.000 do 60.000 dolara.¹⁰ Visoka zarada je solidan mamac za vrbovanje mladih mornara, smatra Andrijašević.

Deluje da je u društvu dobro poznato da su mnogi crnogorski pomorci upleteni u nedozvoljene delatnosti. Prema anketi srednjoškolaca sprovedenoj u decembru 2021. godine u Crnoj Gori, 41% ispitanika u Kotoru (gde postoji pomorska akademija) izjavilo je da poznaje najmanje jednog pomorca koji se bavi trgovinom drogom, dok je 47% reklo da ne bi prijavilo slučaj nedozvoljene trgovine drogom. Međutim, 92% ispitanih studenata verovalo je da je pogrešno koristiti oružje ili silu radi otimanja novca ili druge robe od drugih, dok 85% smatra da je pogrešno preprodavati drogu.¹¹

Mada je krijumčarenje droge unosno za neke crnogorske pomorce, to šteti ugledu većine koja poštuje zakon za koju se često vezuje krivica. Kao posledica toga, može im biti teško da pronađu posao u nekim kompanijama. Što pre crnogorske vlasti reše to pitanje, to će biti bolje za ugled mornara, zemlje i njenu ponosnu pomorsku tradiciju.

U odsustvu pristupa „odozgo nadole”, Juventas sarađuje sa mladim Crnogorcima na pomorskim akademijama kako bi ih upozorio na vrbovanje i opasnosti organizovanog kriminala. Na primer, od februara do aprila 2022. godine, Juventas je organizovao radionice o integritetu za više od 200 budućih pomoraca u pomorskim školama u Kotoru i Baru.¹² U aprilu 2022. godine, Juventas je podstakao diskusiju sa organima za sprovođenje zakona, medijima i pomorskim školama o ulozi crnogorskih pomoraca u nezakonitim aktivnostima kroz dva javna događaja u pomenutim gradovima. Ove događaje ispratili su relevantni lokalni i nacionalni mediji.¹³ Juventas je juna 2022. godine promovisao dva videa sa rezultatima istraživanja na svojoj internet stranici i preko društvenih mreža.¹⁴ Ovi napori zajedno doprinose poboljšanju obrazovanja, integriteta i otpornosti sledeće generacije crnogorskih pomoraca.

Razgovor na Pomorskom fakultetu u Kotoru o umešanosti crnogorskih mornara u trgovinu drogom.

Foto: Juventas preko Juventas.me

Napomene