Pomorski putevi sve popularniji za krijumčarenje preko Balkana.

Balkanski region je prirodna raskrsnica za trgovinu od Azije i Afrike do Evrope i obrnuto. Tradicionalno, trgovina se uglavnom odvija kopnenim putem. Međutim, često se previđa da postoji niz značajnih luka duž jadranske i jonske obale, Egejskog i Crnog mora, kao i duž reke Dunav.

Veliki deo infrastrukture ovih luka pretrpeo je propast komunizma i ratove u Jugoslaviji devedesetih godina, a kasnije i finansijsku krizu 2008. godine. Međutim, povećane investicije, posebno iz Evropske unije i Kine, unapređuju lučku infrastrukturu u regionu, čime raste veličina i efikasnost kontejnerskih luka, kao i putne i železničke veze potrebne za dovoženje robe na različita tržišta. Velike zaplene droge i cigareta u regionalnim lukama u proteklih nekoliko godina pokazuju da i ti faktori čine te luke privlačnijim za krijumčarenje robe na Zapadni Balkan.

Sve veće količine kokaina, heroina i sintetičkih droga

Kao što je analizirano u prethodnim istraživanjima Globalne inicijative, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana uključene su u krijumčarenje droge – posebno kokaina – iz Latinske Amerike ka zapadnoj Evropi kontejnerskim brodovima i jahtama. U jugoistočnoj Evropi, glavna vrsta „plavog kriminala” (tj. pomorska kriminalna ekonomija) jeste trgovina kokainom i heroinom.¹

Blizina regiona velikim i unosnim potrošačkim tržištima u zapadnoj Evropi, njegove veze sa severnom Afrikom i Turskom i povećana trgovina iz Latinske Amerike i Azije, u kombinaciji sa ranjivim tačkama povezanim sa korupcijom, stvaraju idealne uslove da se kriminalne mreže uključe u takav vid trgovine. Da bi se dobila predstava o koje količine su u pitanju, između 2018. i 2021. godine u lukama Zapadnog Balkana zaplenjeno je približno 8 tona kokaina, a polovina toga bilo je u lukama Pirej (Grčka), Drač (Albanija) i Konstanca (Rumunija).² Međutim, kokain nije jedina droga koja ulazi u region kroz luke; heroin i u skorije vreme, sintetičke droge redovno se presreću u regionalnim lukama.³

Na Slici 1 prikazano je da heroin ulazi u region kroz dve glavne luke: Varna (Bugarska) i Kopar (Slovenija). Varna predstavlja dodatnu ulaznu tačku od Crnog mora do tradicionalne balkanske rute kopnom do zapadne Evrope. Na primer, u februaru 2021. godine, bugarski carinici zaplenili su više od 400 kilograma heroina sa broda koji je prevozio robu iz Irana. Droga je podeljena na 487 paketa i bila je sakrivena među valjcima za asfalt koje je brod prevozio – što je pošiljka koja je verovatno prevelika za bugarsko tržište.⁴ Što se tiče Kopra, to je idealna ulazna luka za mreže koje pokušavaju da izbegnu prelazak preko Balkana kopnom. Kontejneri dolaze iz Turske i Irana zaobilazeći ceo region i isporučuju se direktno na kapije zapadne Evrope. Prema informacijama o hapšenju zbog droge u koparskoj luci, ispostavilo se da su slovenačke vlasti zaplenile preko tonu heroina u protekle četiri godine.⁵

Sintetičke droge namenjene snabdevanju evropskih tržišta sve više se zaplenjuju u regionalnim lukama. Amfetamini iz Sirije, Šri Lanke i Indije, koji idu u Evropu ili Libiju, sakrivaju se na različite načine, čak i u kontejnerima sa čaršavima, ćebadima i peškirima. Posebnu zabrinutost izazivaju „kaptagon” amfetamini, takozvana „droga za džihadiste”. Na primer, 2019. godine, 23 miliona pilula „kaptagona” pronađeno je u tri kontejnera koji su otpremljeni iz Sirije i koji su bili na putu za Kinu preko Pireja.⁶

Slika 1 Ilegalni tokovi balkanskim pomorskim putevima.

Izvor: Ruggero Scaturro and Walter Kemp, Portholes: Exploring the maritime Balkan routes, GI-TOC, jul 2022. https://globalinitiative.net/analysis/balkans-maritime-routes-ports-crime/

Plavi kriminal na Dunavu: Nezakoniti tokovi u srcu Evrope?

Za razliku od komercijalnih pomorskih luka, najveći deo tereta koji se kreće Dunavom se skladišti u rasutom stanju i prevozi baržama, što otežava inspekciju. Morala bi se zabosti metalna šipka, na primer, u gomilu peska ili šljunka da bi se videlo da li se u njoj nešto krije. Ili bi se deo tereta morao istovariti, što troši puno vremena i logistički je teško. U novembru 2021. godine, mađarska Nacionalna poreska i carinska uprava zaplenila je rekordnu pošiljku od 57 miliona neoporezovanih cigareta koje su bile sakrivene u soli na barži na putu iz Ukrajine.⁷

Na Slici 2 prikazano je da je obim trgovine robom na baržama na Dunavu, čini se, potcenjen od strane službenika iz organa za sprovođenje zakona, s obzirom da je do većine velikih otkrića krijumčarenja došlo slučajno.

Slika 2 Primeri krijumčarenja Dunavom.

Izvor: Ruggero Scaturro and Walter Kemp, Portholes: Exploring the maritime Balkan routes, GI-TOC, jul 2022, https://globalinitiative.net/analysis/balkans-maritime-routes-ports-crime/

Rat u Ukrajini mogao bi da otvori nove mogućnosti za krijumčarenje i zakonite robe (kao što je gorivo) i nezakonite robe (kao što su oružje i droga). Saradnja na Dunavskom i Crnomorskom regionu stoga zaslužuje hitnu pažnju i jaču saradnju između država, uz korišćenje postojećih tela kao što su Dunavska komisija, Evropol i Centar za sprovođenje zakona jugoistočne Evrope.

Lokalni i inostrani kriminalci

Kriminalni akteri koji iskorišćavaju balkanske pomorske puteve mogu se svrstati u četiri tipa, primenom klasifikacije Globalnog indeksa organizovanog kriminala GI-TOC-a: kriminalne mreže, akteri inkorporirani u državu, mafijaške grupe i strani akteri.⁸ Kriminalne mreže prisutne su u lukama kao što su Kopar, Rijeka i Ploče, gde povremeno funkcionišu ćelije onoga što su Evropol i mediji označili kao „balkanski kartel”. Jedna od glavnih prednosti ovakvog kriminalnog udruživanja je nepostojanje jezičkih i kulturnih barijera među Bosancima, Hrvatima, Crnogorcima i Srbima.

Što se tiče aktera inkorporiranih u državu, Indeks govori o akterima u kriminalu koji deluju iz državnog aparata. Luka Bar je istorijski priznata kao evropsko čvorište za krijumčarenje cigareta, trgovinu koju su podržavali i omogućavali visoki zvaničnici i političke elite. Drugi primer je Varna, gde noviju istoriju lučke administracije karakterišu korupcijski skandali, navodna zloupotreba sredstava i optužbe za pranje novca.

Treće, mafijaške grupe su kriminalne grupe sa definisanim rukovodstvom i teritorijalnom kontrolom. U Jugoističnoj Evropi, komercijalne luke kao što su Bar, Drač i Rijeka potpadaju pod tradicionalnu oblast kriminalnog „uticaja” i pokrivanja dobro definisanih lokalnih mafijaških grupa.

Četvrto, strani akteri odnose se na kriminalne aktere koji deluju van svoje matične zemlje, uključujući grupe iz dijaspore koje su stvorile korene u drugim zemljama tokom generacija. Potonji detalj posebno je značajan za grčke luke Pirej i Solun, u kojima etnički Albanci sa grčkim pasošima navodno kontrolišu većinu trgovine kokainom. U zavisnosti od nedozvoljene robe, drugi primeri stranih aktera koji deluju duž balkanskih pomorskih puteva su italijanske kriminalne grupe u Rijeci i Pireju, Crnogorci i Srbi u Kopru, Srbi u Konstanci i Srbi i Turci u Varni. Poslednje luke su zaista magneti za kriminalne grupe iz zemalja bez izlaza na more na Zapadnom Balkanu.

Fokusiranje na tokove

Zabrinutost u vezi sa pomorskom trgovinom se sve više fokusira na povećavanje bezbednosti luka. Ali izgradnja viših ograda i postavljanje više skenera i kamera predstavljaju samo deo rešenja. Trgovina kontejnerskim brodovima je obično transnacionalna. Nedozvoljena roba koja se prevozi u jugoistočnu Evropu kontejnerima često putuje izdaleka, iz Latinske Amerike, severne Afrike ili Azije. Stoga, potrebna je međunarodna saradnja da bi se razumela i prekinula nedozvoljena trgovina koja koristi legitimne rute i modalitete. Luke treba posmatrati kao karike u lancu, a ne izolovano.

Vlade Zapadnog Balkana su u proteklih 20 godina napravile velike korake za unapređenje bezbednosti luka u skladu sa Međunarodnim kodeksom za bezbednost brodova i lučkih objekata (ISPS), zahvaljujući međunarodnoj podršci organizacija kao što su Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv droge i kriminala i Evropol, kao i bilateralnoj pomoći. Međutim, mere Kodeksa ISPS koje potencijalno ublažavaju neke od rizika od kriminalnih aktivnosti ne fokusiraju se na protok robe u kontejnerima, na šta je usredsređena većina kriminalnih aktivnosti.¹⁷

Postojeća saradnja između pružalaca usluga obezbeđenja unutar i između luka, na primer između carinskih agencija, nije dovoljna. Okolnosti bi se mogle poboljšati uspostavljanjem zajedničkih operativnih grupa ili zajedničkih jedinica za lučku kontrolu, raspoređivanjem oficira za vezu (iz susednih zemalja, zemalja snabdevanja i/ili relevantnih međunarodnih organizacija) i efikasnijim korišćenjem posebnih istražnih tehnika.

Pored toga, ne postoji povezanost između odgovornih za lučku bezbednost i organa za sprovođenje zakona koji se bave organizovanim kriminalom. To bi se moglo otkloniti stavljanjem većeg fokusa na pomorsku bezbednost u procenama pretnji organizovanog kriminala; razmenom informacija o tehnikama prikrivanja i presretanja, kao i o kriminalnim grupama koje deluju duž balkanske pomorske rute; razmenom informacija o promenama u mehanizmima proizvodnje i snabdevanja drogom; i davanjem brifinga o obrascima trgovine i o tome kako oni mogu uticati na nezakonite aktivnosti. Takođe bi bilo korisno imati zajedničku bazu podataka za praćenje zaplena, hapšenja i kriminalnih aktera na balkanskim pomorskim putevima.

Čak i najbolji bezbednosni sistemi biće uzaludni ako u luci dođe do korupcije. Stoga je važno da postoje mere za jačanje integriteta. Digitalizacija može smanjiti šansu za korupciju, ali računarski programi se mogu infiltrirati kako bi se smanjila šansa za otkrivanje tereta sakrivenog u kontejnerima. Do sada, veštačka inteligencija nije dovoljno uznapredovala da bi zamenila iskusne službenike carine i policije koji „imaju nos” za procenu pretnji. Ukratko, tehnologiju treba posmatrati kao potencijalnu prednost za unapređenje bezbednosti luke, ali ne i kao svemoćno sredstvo.

Ovaj članak se oslanja na istraživanje iz „Portholes: Exploring the maritime Balkan routes“, nove studije GI-TOC Ruđera Skatura (Ruggero Scaturro) i Voltera Kempa (Walter Kemp) objavljene u julu 2022. godine. Dostupno na: https://globalinitiative.net/analysis/balkans-maritime-routes-ports-crime/.

Napomene