Oružje za bande u Švedskoj: balkanska veza

Ozloglašene jugoslovenske mafije, koja je 1990-tih dominirala švedskim podzemljem organizovanog kriminala u Stokholmu – tzv. Juggemaffian – odavno nema, ali kriminalne veze sa bivšom Jugoslavijom su žive i zdrave.

U poslednjih nekoliko godina, organizovani kriminal se dramatično povećao u Švedskoj, a deo oružja i droge stizao je sa Zapadnog Balkana. ‘Ono što smo videli u poslednjih nekoliko godina su organizovane kriminalne grupe uglavnom iz Srbije koje uspostavljaju svoje veze u Švedskoj da bi primale pošiljke droge i oružja,’ rekao je glavni policijski inspektor Gunnar Appelgren,¹ jedan od švedskih najiskusnijih istražitelja organizovanog kriminala.²

Ove grupe nisu istog profila kao Juggemaffian. Ova organizovana kriminalna grupa, koja je delovala među dijasporom izbeglica koje su tokom Balkanskih ratova izbegle iz bivše Jugoslavije („jugge“ je sleng za jugoslovenski), najveći deo svog novca zaradila je od reketiranja i iznuda. Po rečima bivšeg plaćenog ubice, Jannea Raninena,³ koji je ubio švedsko-srpskog mafijaša Dragana Joksovića 1998. godine u blizini Stokholma,⁴ uticaj Juggemaffiana je više zasnovan na nadmoćnoj slici „sjajnih odela i nabijenih mišića“, nego na nasilju. Gledano sa ove distance, ‘izgledali su kao amateri u poređenju sa bandama koje imamo sada’.⁵

Međutim, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana danas nisu među najdominantnijim u Švedskoj. Glavni akteri su davno uspostavljene moto-bande i porodične organizacije koje se ponekad nazivaju kriminalnim klanovima.⁶ Postoje i pokretnije grupe, koje su uglavnom zadužene za prodaju opojnih droga u siromašnijim četvrtima.⁷

Neke grupe su dobile imena po kvartovima u kojima deluju, dok druge preuzimaju više filmskih nadimaka poput Shottaz-a, grupe mladića koji uglavnom pripadaju švedsko-somalijskoj zajednici na severozapadu Stokholma ili Netvork-a, zloglasne grupe zelenaša, koja je decenijama eksploatisala sopstvenu zajednicu pravoslavno-hrišćanskih imigranata sa Bliskog istoka.⁸ Mnoge od ovih grupa koriste iste trgovce oružjem koji obezbeđuju oružje sa Zapadnog Balkana, uključujući puške Kalašnjikov, pištolje i ručne bombe srpske proizvodnje Zastava.

Švedski policajac istražuje mesto zločina.

Nacionalna policija je 2015. godine predstavila grafikon ubistava sa potvrđenim ili sumnjivim vezama sa ‘kriminalnim sredinama’ koja pokazuje da se broj ubistava gotovo udvostručio između 2014. i 2015. godine.⁹ Nakon daljeg porasta, broj žrtava ubistava širom zemlje premašuje oko 40 svake godine,¹⁰ a većina ima veze sa organizovanim kriminalom.

Vlada je 2018. godine unapredila zakon, produžavajući zatvorske kazne za teška krivična dela uz upotrebu oružja.¹¹ Izmenjena legislativa omogućila je policiji da pojača praćenje ključnih akterima i da izvrši više racija, što je povećalo količinu zaplenjenog oružja. Međutim, bande su prevoz i skladištenje oružja, pušaka i ručnih bombi prenele na tinejdžere koji imaju status potrčka. U nedavnom izveštaju radija švedskog javnog medijskog servisa, šefovi policije širom zemlje potvrdili su trend bandi koje koriste mlađe članove kojima se, ukoliko budu uhvaćeni, izriču kraće zatvorske kazne zbog uzrasta.¹²

Smanjenje uzrasta dečaka koji obavljaju posao smatra se zakonskim neuspehom, na šta su kritičari upozoravali vladu pre reforme. Štaviše, porast uspešnih racija za oružje nije doveo do smanjenja nasilnog kriminala: policijska statistika za 2020. godinu pokazuje neznatan porast broja ubistava iz vatrenog oružja tokom prethodne godine. Pored toga, 117 ljudi pretrpelo je u 2020. godini prostrelne rane koje nisu opasne po život, u poređenju sa 120 u 2019. godini.¹³

Modifikovani startni pištolji sve su češći u kriminalnim krugovima u Švedskoj poslednjih godina, ali većina oružja korišćenog u pucnjavi i dalje potiče iz bivše Jugoslavije, prema policijskim analitičarima.¹⁴ U bolnici Karolinska severno od Stokholma, lekar intenzivne nege koji je želeo da ostane anoniman istakao je da su se hirurzi navikli da operišu žrtve pucnjave. Veće su šanse za preživljavanje, istakao je lekar, ako su hici ispaljeni iz oružja nižeg kalibra, poput pištolja Zastava. Ovo oružje je i dalje popularno: policijski izveštaj za 2020. godinu otkrio je da su trećina ilegalnih pištolja u okrugu Stokholm bili Zastavini.¹⁵

Zaustavljanje šverca oružja prioritet je već skoro deceniju. Vlada je 2012. godine dala švedskoj carini zadatak da presreće oružje. Otprilike u isto vreme, sve ključne javne agencije, uključujući carinu i policijsku jedinicu za finansijski kriminal, formirale su savet za celokupni zajednički rad i borbu protiv organizovanog kriminala sa svih strana.

Međunarodna saradnja je takođe napredovala. U 2018. godini, švedska policija je udružila snage sa srpskim kolegama u borbi protiv priliva oružja. Šef policije u Geteborgu Erik Nord rekao je švedskoj televiziji da su, tokom sastanka u Beogradu, srpski policajci u neverici ‘podigli obrve’ kada je opisao broj i prirodu ubistava bandi u Švedskoj.¹⁶ 2019. godini, švedska ministarka spoljnih poslova Ann Linde i njen kolega, ministar unutrašnjih poslova Mikael Damberg, posetili su Albaniju i Bosnu i Hercegovinu kako bi se upoznali sa najboljim praksama u borbi protiv transnacionalnog kriminala i razgovarali o narednim koracima. ‘Moramo učiniti više da zaustavimo protok narkotika i ilegalnog oružja u našu zemlju’, rekao je Damberg u saopštenju za štampu.¹⁷ ’Znamo da su naši napori međunarodne saradnje doveli do toga da je policija mogla da zapleni više [narkotika i ilegalnog oružja] od ozbiljnih kriminalaca u Švedskoj. Uz dalji razvoj ove vrste saradnje, društvo će moći da napadne organizovani kriminal na bolji i efikasniji način.’

Nalazi švedskog policijskog obaveštajnog izveštaja o istrazi operacije Rekil.

Operacija Rekil (operacija Trzaj) iz 2014. godine postala je jedna od prvih velikih međunarodnih istraga. Pokrenuta je nakon otkrića pet komada automatskog oružja i 59 ručnih bombi u automobilu koji je putovao iz Slovenije u Švedsku.¹⁸ Appelgren je vodio tim švedskih istražitelja u saradnji sa slovenačkim, bosanskim i srpskim kolegama kako bi razbili mrežu krijumčarenja oružja.

Nakon šest meseci praćenja, podignute su optužbe protiv jednog bosanskog para i nekolicine njihovih saradnika, uključujući i švedske državljane. Švedski sud je kolovođu proglasio krivim i osudio na pet godina zatvora zbog pokušaja teškog šverca. Međutim, optužbe za teško krivično delo u vezi sa oružjem nisu se održale, uprkos tome što su njegovi saradnici uhvaćeni sa kalašnjikovima i ručnim bombama – neki od njih su bili zarđali, svedočeći o dugoj senci balkanskih ratova.

Čini se da je arsenal oružja ostavljenog na Balkanu neograničen, uprkos pokušajima prikupljanja viška oružja. Ujedinjene nacije su, na primer, pomagale vlastima u Bosni i Hercegovini sa nekolicinom šema amnestije. ‘Ljudi koji su predali oružje dobili su lutrijske listiće sa vrednim nagradama, poput frižidera’, rekla je Christine McNab, stalna koordinatorka UN u Sarajevu između 2002. i 2006. godine.¹⁹ ‘Primetili smo, međutim, da je mnogo oružja bilo prilično staro i uvek smo imali potajni osećaj da je to oružje „dedina puška iz Drugog svetskog rata”, a ne kalašnjikovi koje su ljudi skrivali pod podovima štala.’

Sve dok potražnja ostaje velika u zemljama poput Švedske, ta skrivena zaliha oružja rizikuje da završi u rukama krijumčara. Prema Appelgrenu, jedini put napred je još veće intenziviranje prekogranične saradnje jer su današnje strukture ‘vešto prikrivene’.²⁰

Posle operacije Rekil – koju su jedne novine nazvale fijaskom sprovođenja zakona – tadašnji švedski ministar pravde, Morgan Johansson, obećao je i kasnije sproveo zakonsku reformu, koja je značila ne samo da povećava verovatnoću da će takvi kriminalci biti izvedeni pred lice pravde, već i da će takođe biti proglašeni krivim za oružane zločine. Nakon neujednačenog uspeha švedske istrage, uskočili su bosanski tužioci, koji su uspešno teretili nekoliko osoba povezanih sa šemom, delom zahvaljujući dokazima prikupljenim u nekoliko skladišta oružja koje je bosanska policija nalazila u Republici Srpskoj, na severu Bosne.

Tužilac Goran Glamočanin istakao je da je, dok je većina oružja u ovom slučaju krijumčarena u lučki grad Geteborg na zapadnoj obali Švedske, istraga obuhvatila veći deo zemlje. ‘Zbog dobrih mogućnosti brzog zarađivanja novca, kriminalne grupe su sakupile ilegalno oružje i sprovele mere za njegov transport u Švedsku’, rekao je Glamočanin novinarima.²¹ ‘Broj slučajeva koje pokušavamo da rešimo govori da je Švedska i dalje važno tržište za krijumčare.’

Oružje poreklom sa Balkana i dalje ima uticaj daleko izvan regiona, što znači da države imaju stalni zajednički interes da smanje svoju osetljivost na ovu pretnju.’

Napomene