Uporišta otpornosti: organizacije civilnog društva na Zapadnom Balkanu

Ovo su teška vremena za organizacije civilnog društva (OCD) na Zapadnom Balkanu. U mnogim zemljama regiona, OCD koje se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije su pod pritiskom vlada i izloženi pretnjama ljudi umešanih u korupciju ili nezakonite aktivnosti. Štaviše, kriza COVID-19 otežala je OCD-ima kontakt „licem u lice” sa mnogim pojedincima i grupama sa kojima obično rade, poput žena, mladih, bivših zatvorenika ili zavisnika. Da bi pronašla načine za prevazilaženje ovih prepreka, GI-TOC je organizovala međuregionalni dijalog od 14. do 16. decembra 2020. godine, kako bi se razgovaralo o trenutnim izazovima i mogućnostima za jačanje otpornosti na organizovani kriminal i korupciju na Zapadnom Balkanu.¹

Ovaj onlajn događaj okupio je više od 50 predstavnika lokalnih nevladinih organizacija, nezavisnih istraživačkih centara, medija i akademske zajednice kako bi razgovarali o izazovima i o dobrim praksama u svom radu. Učesnici su razgovarali o zajedničkim izazovima i načinima za jačanje mreža i prošli su obuku o javnom zastupanju i bezbednosti. Predstavnici civilnog društva iz različitih delova sveta koji se bave sličnim oblastima takođe su podelili svoja iskustva o temama u rasponu od rodnih pitanja i izveštavanja o korupciji do angažovanja vlada.

Međuregionalni dijalog organizovan je zajedno sa Fondom za otpornost GI-TOC-a. Dijalog je deo projekta, koji finansira nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, za mapiranje rada OCD na Zapadnom Balkanu koje se bave organizovanim kriminalom i korupcijom radi jačanja njihove otpornosti. Sastanku su prethodile nacionalne radionice sa OCD u svakoj od šest zemalja Zapadnog Balkana.

Kao deo ovog projekta, Fond za otpornost podržao je 13 OCD iz celog Zapadnog Balkana tokom 2020. godine. Ove organizacije se bave širokim spektrom aktivnosti, uključujući rad sa mladima, bavljenje problemom droga, podsticanje reintegracije nakon zatvora, borbu protiv korupcije, bavljenje ekološkim pitanjima i borbu protiv nasilja nad ženama.

Poseban napor uložen je u odabir organizacija iz manjih gradova koji su podložni organizovanom kriminalu i koje možda neće dobiti toliko pažnje ili finansiranja od donatora kao OCD u većim gradovima. Zapravo, GI-TOC se posebno usredsredila na podršku OCD sa mesta identifikovanih u njenom izveštaju, ‘Žarišta organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu’, iz maja 2019. godine.² Ova žarišta su obeležena crvenom bojom (vidi sliku 3), dok su lokacije OCD koje podržava Fond za otpornost obeležene zelenom bojom.

GI-TOC analizira rad OCD na Zapadnom Balkanu koje se bave organizovanim kriminalom i korupcijom u predstojećem izveštaju ‘Jači zajedno: Jačanje otpornosti civilnog društva na Zapadnom Balkanu ’, koji će biti objavljen početkom februara 2021. godine. Izveštaj opisuje neke od izazova sa kojima se suočavaju OCD u regionu i razmatra različite pristupe koje koriste u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije u svojim zajednicama. Takođe razmatra pitanja u vezi s kriminalom koja su za njih od posebnog interesa, poput iznude i zelenaštva, ekološkog kriminala, korupcije, bandi mladih i huliganizma, pranja novca i eksploatacije radnika, uključujući i seksualni rad. Izveštaj takođe identifikuje nekoliko dobrih praksi i ulaznih tačaka koje OCD na zapadnom Balkanu obično koriste za interakciju sa svojom bazom i za podizanje svesti o štetnosti organizovanog kriminala i korupcije.

U izveštaju i u okviru međuregionalnog dijaloga, predavači su razgovarali o tome kako ojačati otpornost. Naglasili su da organizovani kriminal i korupcija treba da budu razumljivi za zajednicu, kako bi se teme demistifikovale i njihov uticaj objasnio na lak i razumljiv način. Primećeno je da mnogi ljudi ili ne prepoznaju simptome organizovanog kriminala i korupcije ili se osećaju bespomoćnima da se uhvate u koštac sa njima. Civilno društvo stoga ima ključnu ulogu u podizanju svesti, objašnjavanju štete i promovisanju integriteta, transparentnosti, odgovornosti i dobrog upravljanja.

Učesnici su naglasili da je umrežavanje organizacija civilnog društva važno na nacionalnom i regionalnom nivou, kao i između organizacija civilnog društva Zapadnog Balkana i njihovih kolega u drugim regionima. Upravo ovde može pomoći GI-TOC. Treba učiniti više na jačanju partnerstva između nevladinih organizacija, istraživačkih novinara i akademske zajednice koji rade na pitanjima organizovanog kriminala i korupcije.

Dilema za OCD u mnogim zemljama Zapadnog Balkana jeste kako da komuniciraju sa vladama. U zemljama u kojima je opozicija slaba ili je bojkotovala parlament, ili u situacijama kada se politička elita doživljava kao korumpirana ili čak ima veze sa kriminalnim elementima, OCD preuzimaju ulogu opozicije. To stvara utisak da su one pre antivladine nego nevladine organizacije. S druge strane, vlade takve grupe – posebno ako dobijaju podršku stranih donatora – označavaju kao ‘izdajnike’ ili ‘strane agente’, progone ih u štampi, prete ‘sprovođenjem zakona’ ili čak zastrašuju. Primarni izazov je stoga održati otvorenim kanale dijaloga između vlade i civilnog društva i ojačati saradnju protiv onoga što bi trebalo da bude zajednički neprijatelj: organizovanog kriminala. Međunarodni akteri ponekad mogu pomoći da takav dijalog bude lakši.

Slika 3 Žarišta organizovanog kriminala i mesta otpornosti širom Zapadnog Balkana.

Još jedno zapažanje koje je proisteklo iz međuregionalnog dijaloga i izveštaja je da međunarodni donatori moraju da budu osetljiviji na izazove OCD, posebno manjih, van velikih gradova. Na primer, trebalo bi da budu transparentniji u svojim pozivima za prijavljivanje, da bolje razumeju lokalne uslove (uključujući ograničeni kapacitet za administraciju projekata i ograničene jezičke veštine, kao i nizak apsorpcioni kapacitet) i da obezbede da se podrška zasniva na potrebama. Donatori bi trebalo da pruže priliku za dugoročne subvencije kako bi poboljšali održivost i ojačali otpornost. Oni bi takođe trebalo da uključe civilno društvo u čitav ciklus projekta od osmišljavanja do primene. Konačno, donatori bi trebalo da stoje iza OCD tokom sprovođenja projekata koji se odnose na borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, kako bi demonstrirali solidarnost i povećali rizik i političke troškove onima koji vrše pritisak na ove organizacije.

U zemljama u kojima vlade nerado zauzimaju ili su nesposobne da zauzmu silazni pristup u borbi protiv organizovanog kriminala, rad civilnog društva postaje još važniji. Metodologija zasnovana na jačanju otpornosti zajednice može osnažiti nosioce promena i pojačati socijalna antitela protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ali u ekosistemu kriminalnog upravljanja postoje ograničenja za ono što OCD mogu da postignu same. Ako gledamo unapred, izazov je prelazak sa uporišta otpornosti na mreže podrške. Ovo je proces koji GI-TOC i Fond za otpornost posvećeno podržavaju širom Zapadnog Balkana.

Napomene