Neostart, mesto za drugu šansu

U Srbiji ima oko 12 000 zatvorenika; oko 8 000 svake godine izađe na slobodu. Međutim, sa stopom recidiva od 60 do 75 procenata, mnogi od njih će ponovo završiti u zatvoru. Neostart, centar za prevenciju kriminala i postpenalnu pomoć, nevladina je organizacija u Srbiji koja pomaže u smanjenju recidivizma pomažući bivšim prestupnicima da se reintegrišu u društvo. O njihovom radu i izazovima i uspesima razgovaramo sa njenim direktorom Darjanom Vulevićem.

Ko su ljudi koji su uključeni u Neostart i šta ih motiviše?
U Neostartu su angažovani različiti pojedinci: prosvetni radnici, psiholozi, pravnici, studenti i sociolozi, kao i bivši zatvorenici. Za neke članove Neostarta, ovaj posao je profesija. Drugi su uključeni jer su preživeli sličnu sudbinu, bilo tako što su živeli na ulici ili što su izdržavali zatvorsku kaznu. A neki učestvuju jer žele da pomognu onima koji ne dobijaju često drugu priliku.

Kakav je život čoveka koji je upravo pušten iz zatvora?
Težak. Nedostatak ličnih dokumenata predstavlja značajan problem: dokumenta obično ističu dok je osoba u zatvoru. U 2016. godini, polovina svih ljudi puštenih iz zatvora u Srbiji nije imala važeća lična dokumenta. Situacija se od tada donekle popravila, ali izdavanje je i dalje često komplikovano. Ovo ima dalekosežne posledice, jer je ljudima koji izlaze iz zatvora bez dokumenata teško da se prijave za posao ili čak da koriste neke javne usluge, poput zdravstvene zaštite.

Koliko je bivšim zatvorenicima teško da nađu posao?
Osoba puštena iz zatvora nakon odslužene duže kazne nema iste mogućnosti da nađe posao kao drugi ljudi. Jedan od razloga je taj što mnogi poslodavci zahtevaju potvrdu da niste osuđivani. Drugi razlog je psihološki: prilagođavanje je teško nakon što ste provodili zatvoreni 22 sata na dan. Prelazak na život na slobodi može biti težak. Prestupnicima je potrebna priprema za život napolju dok su još uvek na izdržavanju zatvorske kazne, kao i podrška nakon što se ponovo uključe u društvo.

Možete li podeliti neku uspešnu priču?
Jedan od naših najvećih uspeha je bio kada smo bivšem prestupniku pomogli da otvori piceriju. Picerija je postala uspešna i vlasnik sada pomaže drugim bivšim zatvorenicima da se reintegrišu u društvo. Nijedno naše dostignuće ne bi bilo moguće bez predanog rada naših volontera, na koje sam posebno ponosan.

Da li su izazovi nakon izlaska iz zatvora različiti za muškarce i za žene?
Od 12 000 ljudi koji služe zatvorsku kaznu u Srbiji, samo 200 su žene. Iako mnogi zatvorenici dele slična iskustva, svaka osoba je jedinstvena i videli smo da se muškarci i žene suočavaju sa različitim izazovima, posebno u pogledu pronalaženja zaposlenja. Generalno, žene kažu da im nije problem da nađu posao i tako nam se mnogo ređe obraćaju za pomoć pri zapošljavanju nego muškarci. Mnoge od njih su majke koje se vraćaju svojim porodicama. U nekim slučajevima ovo obezbeđuje mrežu podrške, ali u drugim slučajevima predstavlja dodatne izazove. Stoga žene više koriste naša savetovanja i porodične programe.

Zatvori su često ‘završne škole’ koje sitne kriminalce pretvaraju u prekaljene. Da li ste nailazili na ovaj problem? Da li pružate bilo kakvo savetovanje ili sprovodite druge aktivnosti sa zatvorenicima pre ili posle puštanja na slobodu kako biste smanjili rizik njihovog uspona na lestvici kriminala?
Nažalost, ovo je realan problem, kao što pokazuje stopa recidiva od 70%. Prvi dani bivšeg zatvorenika nakon napuštanja maloletničkog pritvora ili popravne ustanove su ključni. Ako osoba ne dobije sveobuhvatnu podršku u ovom ranom periodu, šansa za recidiv raste. Zbog toga smo pokrenuli postpenalni program namenjen mladima nakon njihovog puštanja iz zatvora.

Kakvu podršku Neostart pruža bivšim zatvorenicima?
Imamo pet programa i liniju za pomoć. Ovi programi uključuju podršku tražiocima posla, poput obuke za pisanje biografije i pripremu za razgovor za posao. Ponosan sam što mogu da kažem da su oni klijenti koji su nam dolazili najmanje tri puta svi uspeli da se zaposle. Prethodni klijenti se često vraćaju kada žele da promene karijeru ili nađu bolji posao. Kroz terenski rad pružamo direktnu podršku bivšim zatvorenicima koji su u kontaktu sa državnim institucijama i drugim službama. Jedan od naših najtraženijih programa je savetovanje bivših zatvorenika koji pokušavaju da prevaziđu egzistencijalne probleme, posebno odmah nakon puštanja na slobodu. Psiholozi pomažu bivšim zatvorenicima da se izbore sa određenim problemima. Imamo i porodični program koji obično počinje dok je osoba još u zatvoru. Cilj je stvaranje zdrave atmosfere u porodici nakon puštanja zatvorenika na slobodu. Pružamo podršku i mladim ljudima, poput onih koji napuštaju popravni dom u Kruševcu ili maloletnički zatvor u Valjevu. Nedavno smo uspeli da obezbedimo hranu i smeštaj za ugroženu omladinu kako bismo sprečili recidiv.

Nedavno ste posetili popravnu ustanovu za mlade u Kruševcu. Kakav je bio vaš utisak?
Napravili smo poseban program za mlade koji realizujemo zajedno sa organizacijama u drugim gradovima Srbije, poput Restarta u Novom Sadu ili Saveta mladih u Kruševcu. Predstavili smo program u popravnoj ustanovi i pokušali da motivišemo mlade da se uključe. Diskusija o tome šta mogu očekivati u prvih nekoliko dana nakon puštanja na slobodu bila je vrlo intenzivna usled njihovog iščekivanja i uzbuđenja u vezi sa planovima i potrebama.

Kako bivši zatvorenici pronalaze Neostart?
Osoblje Neostarta redovno posećuje zatvore, što nam omogućava da razgovaramo sa zatvorenicima nedeljama ili mesecima pre njihovog puštanja na slobodu. Na taj način se upoznajemo i možemo unapred da identifikujemo probleme. Neostart se ovim radom bavi deset godina; sada smo prilično poznati, tako da bivši zatvorenici lako mogu da nas pronađu. Takođe često primamo pisma od sadašnjih ili bivših zatvorenika ili nas kontaktira član porodice zatvorenika. Neki bivši zatvorenici nas zovu nakon puštanja da zakažu sastanak.

Šta klijenti obično prvo traže od vas?
Obično pitaju možemo li im da im damo novac, nađemo posao ili obezbedimo materijalnu podršku. Nažalost, nismo u mogućnosti da ponudimo posao, osim u retkim prilikama. Pristup organizaciji kao što je Neostart nije za svakoga, ali za one bivše zatvorenike koji nas kontaktiraju obično vlada odlična atmosfera, jer se ljudi koji žele da ulažu u sebe aktivno uključuju u naše aktivnosti.

Sa kakvim izazovima se suočavate?
Donatori ne žele da pruže direktnu podršku bivšim zatvorenicima. To nas primorava da se usredsredimo na projekte koji mogu da pomognu postpenalnom sistemu u celini. Ovo se, naravno, isplati, ali rezultati često nemaju neposredan uticaj na živote onih kojima je najviše potrebna pomoć.

U novembru 2020. godine, Neostart i njeni partneri posetili su popravnu ustanovu za mlade i održali sa oko 20 zatvorenika diskusiju u tok-šou-a o tome kako početi ispočetka nakon puštanja na slobodu.

Kako je COVID-19 uticao na vaš rad?
Pogoršao je situaciju, jer su zatvori postali još zatvoreniji. Kontakt zatvorenika sa porodicom i prijateljima je problematičan, što otežava planiranje i sprovođenje programa postpenalne podrške. Trenutno nismo u mogućnosti da posetimo zatvore, što predstavlja prepreku pomaganju zatvorenicima da se pripreme za izazove sa kojima će se suočiti po izlasku na slobodu. Tokom prvog zaključavanja u aprilu, imali smo slučajeva da su ljudi koji su upravo pušteni iz zatvora morali da pešače 80 kilometara od Požarevca do Beograda, jer javni prevoz nije radio.

Koje mere bi mogle da poboljšaju sistem postpenalne podrške u Srbiji?
Priprema za puštanje na slobodu treba da započne onog dana kada lice počne da služi kaznu. To bi zahtevalo veći broj službenika za postpenalni rad, ali bi moglo smanjiti visoku stopu recidiva. Treba razmotriti i alternativne sankcije. U tom cilju neophodno je poboljšati saradnju između službenika za alternativne sankcije i drugih sektora u društvu, poput nevladinih organizacija koje pružaju direktne usluge. Potrebna je značajnija finansijska pomoć države, kao i sveukupna podrška kako bi se osiguralo bolje funkcionisanje postpenalnog sistema i smanjila osetljivost na recidiv.

Neostart je odnedavno korisnik podrške Fonda za otpornost. Šta ovaj projekat znači za vas?
U prošlosti su mladi klijenti često nestajali na pola programa podrške. Prestali su da se angažuju ili da reaguju. Nisu želeli da priznaju da su se vratili nečemu što su smatraju neizbežnim za preživljavanje, iako su znali da to dugoročno nije u njihovom interesu. Projekat Fonda za otpornost pruža nam sredstva za smanjenje opterećenja na mlade ljude koji su upravo pušteni iz popravne ustanove. Podrška koju pruža Fond za otpornost omogućava nam da pomognemo ovim mladim ljudima da se prvog dana slobode suoče sa egzistencijalnim problemima, poput pronalaženja novca za hranu i smeštaj. To im omogućava da se koncentrišu na budućnost i grade novi život.

Darjan Vulević je jedan od osnivača Neostart-a i novi direktor organizacije. Diplomirao je na Policijskoj akademiji u Srbiji (Kriminalističko-policijski univerzitet) i specijalizovao se za rad sa bivšim zatvorenicima, mladim prestupnicima i korisnicima droga.. Koautor je niza publikacija o postpenalnoj praksi.