Kockanje u Severnoj Makedoniji

Kockanje je potencijalno unosno, ali i vrlo rizično, plodotvorno za organizovani kriminal. U januaru 2019. godine, albanska vlada preduzela je odlučujući korak za zabranu svih elektronskih kazina i sportskih kladionica. Objašnjavajući ovu odluku, premijer Edi Rama je naveo socijalne i ekonomske probleme koje je kockanje stvaralo mnogim albanskim porodicama. Primetio je da se u Albaniji ‘kockanje uglavnom finansira putem organizovanog kriminala. Postoji novac koji se pere kockanjem, a ljudi u organizovanom kriminalu su posredno ili neposredno uključeni u ovaj sektor.’ ¹ To je rezultiralo zatvaranjem 4 364 objekata sa elektronskim kazinima ili sportskim kladionicama. Međutim, Nacionalna lutrija i veliki kazino u centralnoj Tirani i dalje rade i ostaje mogućnost da se nova kazina grade u prostorijama hotela sa pet zvezdica. Na taj način, kontrola nad kockanjem dospeva u ruke nekolicine.

U martu 2019. godine, kosovska vlada preduzela je još drastičnije mere: novi zakon zabranio je sve kockarske aktivnosti u zemlji, delom i zbog veza industrije sa organizovanim kriminalom.² Objekti koji se nisu pridržavali ovog zakona prisilno su zatvoreni. Na primer, u septembru 2020. godine, stotine policajaca učestvovalo je u operaciji zatvaranja ilegalnog kazina u selu Karačevo, blizu granice sa Srbijom. Najmanje 35 ljudi je uhapšeno pod optužbom za ilegalno kockanje, prostituciju i posedovanje oružja i droge. Neki od uhapšenih bili su pogranični policajci.³

Odluka o zabrani kockanja imala je ekonomske posledice. Procenjuje se da je zbog te odluke 7 280 ljudi u Albaniji izgubilo posao, dok je država izgubila oko 45 miliona evra poreskog prihoda.⁴ Na Kosovu je zatvoreno oko 350 preduzeća koja se bave kockanjem, a na hiljade ljudi je ostalo bez posla. U 2018. godini ova preduzeća su platila skoro 16 miliona evra poreza na kocku.⁵

Dok su Albanija i Kosovo preduzeli odlučne korake za suzbijanje kockanja, susedna Severna Makedonija zabeležila je veliki porast kockanja od 2019. godine. Prema podacima makedonskog Ministarstva finansija, kompanijama je izdato 40 dozvola za obavljanje kockarskih aktivnosti.⁶ Više od polovine ovih dozvola izdato je 2019. i 2020. godine (vidi sliku 2), nakon što su ograničenja kockanja stupila na snagu u Albaniji i na Kosovu. Ove kompanije imaju pravo da otvore elektronske kazine ili kladionice širom zemlje.

Kockanje u severnoj Makedoniji

Slika 2 Broj kompanija sa dozvolama za obavljanje kockarskih aktivnosti u severnoj Makedoniji.

IZVOR: Ministarstvo finansija Severne Makedonije

Tokom poslednjih dvadeset godina, kazina i kladionice su čest prizor u glavnom gradu severne Makedonije, Skoplju ili Đevđeliji, na jugu zemlje. Od 2019. godine, međutim, u mirnim gradovima poput Ohrida i Struge, blizu granice sa Albanijom, zabeležen je dramatičan porast broja kazina i kladionica. Zaista se čini da se Severna Makedonija pretvorila u oazu za kockanje u regionu.

Na parlamentarnim izborima u julu 2020. kockanje nije bilo značajno pitanje. Iako je premijer Zoran Zaev prepoznao negativne efekte kazina i kladionica u nekim mestima, takođe je jasno dao do znanja da njegova vlada neće žuriti sa zabranom ovog sektora, već će ga pažljivo nadgledati i preduzimati mere za njegovo regulisanje.⁷

Ekspanzija kockanja u Severnoj Makedoniji dobra je za njenu ekonomiju. Metodi Hadži-Janev, profesor prava i stručnjak za sektor kockanja sa Vojne akademije u Skoplju, rekao je da se u 2020. godini broj ljudi koji su direktno zaposleni u sektoru kockanja povećao na 7 700; u zemlji postoji oko 54 000 drugih poslova povezanih s kockanjem koji državnom budžetu donose milione evra poreza.⁸

Postoje, međutim, i opasnosti povezane sa kockanjem, poput zavisnosti, socijalno-ekonomske ugroženosti i kriminala. U svojim odlukama da ograniče kockanje, Albanija i Kosovo posebno su naveli zabrinutost zbog povećanog siromaštva, porodičnog nasilja i ilegalnih aktivnosti, dok se kockari bore da plate svoju naviku. Prema Hadži-Janevu, ‘kada iscrpe sopstvene resurse, kockari često počinju da troše tuđi novac i izlažu opasnosti porodicu jer su skloni nelegalnim zajmovima, konkretno kod zelenaša’.⁹

Porast kockanja menja karakter nekih gradova. Postoji zabrinutost da bi Ohrid, mesto pod zaštitom UNESCO-a, mogao da postane magnet za turiste koje privlači kockanje, a ne istorijska lepota grada.¹⁰ Struga, koja je nekada bila miran grad, danas je preplavljena kazinima i sportskim kladionicama, često kičaste spoljašnjosti i jarkih, blistavih svetala.

Kao što je istaknuto u izveštaju GI-TOC iz avgusta 2020. ‘Nedozvoljeni finansijski tokovi u Albaniji, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji’, kockanje – bilo u fizičkim ili u onlajn kazinima – automatima na prodajnim mestima ili sportskim klađenjem, odavno je identifikovano kao kanal za pranje novca na Zapadnom Balkanu.¹¹ Po rečima bivšeg ministra unutrašnjih poslova Severne Makedonije Pavla Trajanova, postoji ‘mogućnost pranja novca kriminalnog porekla kroz kazina i njegove legalizacije u tom procesu’.¹² Dalje, Trajanov je primetio da je prostitucija često povezana sa poslovanjem kazina.

Ukratko, Severna Makedonija se kocka. Dok su dva njena suseda – Albanija i Kosovo – ozbiljno ograničila kockanje, čini se da Severna Makedonija pojačava svoj značaj kao mesto za klađenje. Iako se mogu ostvariti dobici u pogledu poslova i prihoda od poreza, postoje i potencijalni gubici, uključujući promenu imidža zemlje – nekih od njenih najpoznatijih turističkih destinacija – i privlačenje organizovanog kriminala, pranja novca i zavisnosti. Ulog je velik.

Napomene