Ceđenje sunđera: posleratna Ukrajina će predstavljati veliki rizik od trgovine vatrenim oružjem.

Kao što je navedeno u izveštaju GI-TOC-a: „od februara 2022. godine, oružje stiže u Ukrajinu izuzetnom brzinom“. U ovom izveštaju se primećuje da je „s obzirom na istoriju trgovine oružjem u Ukrajini… Evropol u ranim danima rata upozorio na rizik od trgovine oružjem“.¹

Nekoliko izvora GI-TOC-a ukazuje na to da se malokalibarsko oružje kreće unutar Ukrajine – uključujući i nezakonito tržište – ali malo je dokaza da oružje izlazi iz zemlje. Istraživanja na terenu GI-TOC-a u nekoliko evropskih zemalja otkrila su da su cene oružja na crnom tržištu visoke zbog potražnje usled rata u Ukrajini, kao i među trgovcima drogom iz nordijskih zemalja do Crnog mora, ali i zabrinutih građana iz zemalja susednih Ukrajini koji se naoružavaju iz straha od potencijalnog prelivanja sukoba.

U martu 2022. godine, Evropol je izvestio da je trenutno Zapadni Balkan – a ne Ukrajina – glavna tačka ulaska vatrenog oružja koji se krijumčari u EU.² Međutim, istorija prošlih sukoba ukazuje da postoji visok rizik od trgovine oružjem iz Ukrajine u fazi nakon rata. Nedavni primeri koji predstavljaju presedan uključuju Avganistan i Libiju, a posleratni period na Zapadnom Balkanu takođe pruža oštro upozorenje. Devedesetih godina, nakon ratova koji su obeležili raspad Jugoslavije, oružje je preplavilo region i našlo je put u ruke terorista i kriminalnih grupa u Evropi, kao i pobunjenika u dalekim delovima sveta. Čak i danas, u zemljama kao što je Švedska, kriminalne grupe koriste oružje i granate sa prostora bivše Jugoslavije.

Već postoje pokazatelji obilja oružja u Ukrajini. Podaci državnog tužioca ove zemlje o prekršajima počinjenim vatrenim oružjem i municijom pokazuju da su krivična dela počinjena vatrenim oružjem desetostruko porasla 2022. godine, sa 720 tokom 2021. godine na 7 003 tokom 2022. godine.³

Uslovi su se stekli

Kada ovaj sunđer počne da se cedi i oružje počne da se izliva iz ratne zone, postoji realna opasnost da neki deo tog vatrenog oružja može da se kreće duž postojeće balkanske rute. Crnomorske luke kao što su Varna (Bugarska) i Konstanca (Rumunija) bile bi očigledne izlazne tačke, kao i Poljska, Slovačka, Moldavija, Mađarska i jadranske luke u Hrvatskoj i Sloveniji. Zapadni Balkan bi takođe mogao biti atraktivna ruta za oružje koje ide prema jugu i zapadu.

Balkanska ruta i organizovane kriminalne grupe iz Jugoistočne Evrope poznate su po višestrukim kriminalnim aktivnostima, kao što je krijumčarenje ljudi, droge i vatrenog oružja, naročito u EU.⁴ Potrebna infrastruktura i mreže za porast trgovine vatrenim oružjem, kada dođe mir, su uslovi koji su se već stekli.

Pored toga, korupcija, dobro organizovane kriminalne mreže (uključujući neke sa vezama sa kriminalnim grupama u Ukrajini) i dostupnost vatrenog oružja čine Jugoistočnu Evropu regionom visokog rizika za krijumčarenje oružja iz Ukrajine. Na primer, u operaciji u aprilu 2023. godine kojom je koordinirao Evropol, a koju su predvodili Bugarska i Rumunija, policija širom regiona uhapsila je 22 krijumčara vatrenog oružja, uključujući nekoliko iz Jugoistočne Evrope. Zaplenili su 1 621 komad oružja i 24 735 komada municije, kao i 276 kilograma dinamita, 299 detonatora i preko 21 kilograma baruta.⁵

Treba i napomenuti da je velika količina oružja koje je zaplenjeno u ovoj operaciji konvertibilno alarmno i signalno oružje. Ovo je sve veći problem koji se pripisuje promenama u tehnologiji, rupama u zakonu i troškovima nabavke pravog vatrenog oružja na crnom tržištu. Izazovi rešavanja problema konvertibilnog oružja mogu se videti i u drugim delovima Evrope.⁶ Međutim, na crnom tržištu neće nedostajati oružja kada se rat u Ukrajini završi.

Ključni facilitator trgovine oružjem je korupcija, posebno među državnim akterima (poput onih koji su uključeni u nabavku ili izdavanje izvoznih dozvola) i proizvođačima oružja. U nekim zemljama Zapadnog Balkana, izvozne dozvole su postale roba same po sebi, omogućavajući konzorcijumima da izvoze u konfliktne zone, zaobilazeći međunarodne zakonske barijere i izbegavajući politički nadzor bilo koje vrste.⁷

Na primer, 2010. godine prijavljeno je da je oko 30 000 bugarskih automatskih jurišnih pušaka stiglo do libijskih, jemenskih i sudanskih oružanih snaga, uz pomoć stranih investitora.⁸ Izveštaji sugerišu da se ovaj fenomen nastavlja.⁹ Njujork tajms je 2013. godine pokrenuo priču o tome kako je velika kupovina pešadijskog naoružanja iz Hrvatske usmerena na borce protiv vlade u Siriji.¹⁰ Pored toga, u Jemenu se navodno pojavilo oružje iz Srbije.¹¹ Nekoliko istraživačkih izveštaja UN-a otkrilo je kako je malokalibarsko i lako naoružanje upućeno u Siriju iz Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Crne Gore i Srbije, između ostalih zemalja.¹²

Teško je nagađati gde bi oružje prokrijumčareno balkanskom rutom moglo da ode, ali istorija i iskustvo ukazuju na četiri moguća puta. Prvo, male, ali moćne količine oružja bi mogle da ostanu u rukama kriminalnih grupa u regionu koje prikupljaju oružje za sopstvenu upotrebu ili kao statusne simbole. Visoko pozicionirani kriminalci imaju tendenciju da žele najmodernije oružje, a ne samo kalašnjikove. Ono što je zabrinjavajuće u trenutnom kontekstu je količina najsavremenijeg oružja iz zemalja NATO-a koje odlazi u Ukrajinu, a koje, ako procuri iz regiona i ode na crno tržište, moglo bi da pokrene takmičenje u naoružanju među kriminalnim grupama.

Na primer, istraživanje GI-TOC-a već nailazi na neke dokaze o ovom trendu u kontekstu istraživanja o trgovini oružjem iz Ukrajine u centralnu Evropu. To je nešto što treba posmatrati, jer su trgovina drogom i trgovina oružjem usko povezani. Kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana koje protežu svoje pipke širom sveta mogle bi da razmenjuju drogu za oružje ili da koriste oružje da bi održale ili stekle kontrolu nad unosnim tržištima droge. To bi moglo dovesti do povećanja nasilja u regionima u kojima su kriminalne grupe sa Balkana aktivne, uključujući i EU.

Drugo, oružje i municija bi mogli da odu dalje od ovog regiona ka ratnim zonama u drugim delovima sveta. Kao što je napomenuto, nekoliko zemalja na Balkanu već ima iskustva u postizanju takvih dogovora. Crnomorske i jadranske luke su potencijalna čvorišta ilegalne trgovine, a Dunav bi takođe mogao biti jedan od kanala. Pored jurišnih pušaka i pištolja, biće važno zaštititi se od izvoza raketa zemlja-vazduh koje se ispaljuju sa ramena, protivtenkovskih navođenih raketa i bespilotnih letelica. Takođe će postojati veliki broj iskusnih pilota bespilotnih letelica u regionu čije bi veštine mogle biti privlačne kriminalnim grupama.

Treća mogućnost je da oružje iz Ukrajine može pasti u ruke terorista ili paravojnih formacija. U ovom slučaju, Balkan bi mogao biti i region tranzita i odredište.

Na kraju, postoji i potencijal za skladištenje oružja u Ukrajini ili susednim zemljama za buduću upotrebu.

Posle rata u Jugoslaviji, postojala je pauza pre nego što je oružje iz regiona počelo da se pojavljuje u ratnim zonama širom sveta. Međutim, ovog puta, dostupnost interneta i društvenih medija bi mogla da skrati to vreme čekanja, što povećava hitnost da se što pre izvrše pripreme.

U prošlosti je preduzeto nekoliko inicijativa za povećanje kontrole nad malokalibarskim i lakim naoružanjem na Balkanu. Ove inicijative treba povećati kako bi se zaštitili od potencijalnog prelivanja trgovine oružjem iz Ukrajine nakon rata.

Na primer, treba preduzeti korake za unapređenje bezbednosti granica i luka, možda uz podršku zemalja EU iz Frontex-a i korišćenjem Evropske multidisciplinarne platforme za borbu protiv kriminalnih pretnji (EMPACT). Na kraju krajeva, države EU imaju sopstveni interes da osiguraju da ih ne preplavi oružje sa ukrajinskih ratišta.

Veća pažnja treba da se posveti i suzbijanju korupcije, pre svega od strane državnih aktera. Osim toga, treba ojačati organe za sprovođenje zakona u zemljama u blizini Ukrajine kako bi se smanjio rizik od krijumčarenja oružja i kako bi se istraživali, ometali i gonili trgovci ilegalnim oružjem. Rumunija, koja ima dugačku granicu sa Ukrajinom i luke na Crnom moru i Dunavu, zaslužuje posebnu pažnju i podršku kako ne bi postala rupa u mreži.

Sve ove aktivnosti treba voditi obaveštajnim radom. Sa svoje strane, GI-TOC prati cene oružja na crnom tržištu kako bi identifikovao trendove cena u Ukrajini i potencijalnim tržištima.

Nema potrebe da se izmišljaju novi formati kako bi se olakšala koordinacija – ovaj region ih ima mnoštvo, uključujući Strategiju za kontrolu malog oružja i lakog naoružanja (SALW) na području Zapadnog Balkana, Centar za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi (SEESAC), Centar za sprovođenje zakona jugoistočne Evrope (SELEC), OEBS i Savet za regionalnu saradnju (RCC). Organizacije civilnog društva trebalo bi da dobiju veći pristup ovim organima radi razmene informacija.

Međutim, hitno je potrebno političko rukovodstvo sa snažnim angažovanjem u sprovođenju zakona, kako bi se stavio prioritet na zadržavanje oružja u Ukrajini i oko nje i kako bi se predvidelo, sprečilo i kontrolisalo ono što bi moglo – na osnovu prethodnog iskustva – da bude veliki i destabilizirajući odliv oružja iz Ukrajine kada borbe prestanu. Vreme za obavljanje tih priprema je upravo sada.

Napomene