Maloletnici bez pratnje suočavaju se sa opasnim putovanjima na migrantskoj ruti ka EU kroz Zapadni Balkan.

U februaru 2023. godine slovenačka policija – u saradnji sa organima za sprovođenje zakona iz Austrije, Hrvatske, Mađarske, Italije i Rumunije – uhapsila je 13 osoba osumnjičenih za krijumčarenje ljudi. Poreklom iz Slovenije, Srbije i Bosne i Hercegovine, uhapšeni su osumnjičeni da su odgovorni za krijumčarenje preko 200 migranata u EU. Zajedno sa oružjem i hiljadama komada municije, policija je pronašla nedozvoljene droge i gotovinu.¹

Kriminalci su reklamirali svoje nezakonite aktivnosti – uključujući video zapise koji dokumentuju uspešan transport – na raznim platformama društvenih medija kako bi namamili migrante da ih prokrijumčare preko granica. Oni su prevozili migrante duž dve glavne rute, bilo iz Hrvatske preko Slovenije u Italiju ili iz Srbije i Mađarske u Austriju. Migranti koji su koristili usluge krijumčarenja plaćali su veoma visoke cene za prelazak u EU: ilegalno putovanje iz Srbije u Austriju koštalo je oko 5.000 evra po osobi, a celokupno putovanje iz zemlje porekla u EU uglavnom je koštalo između 15.000 i 20.000 evra.²

Oružje zaplenjeno u operaciji Evropola koja je kulminirala hapšenjem 13 osumnjičenih krijumčara ljudi, februar 2023.

Izvor: Evropol

Migracije na balkanskoj ruti su u porastu od 2019. godine,³ sa povećanjem broja ilegalnih prelaza tokom pandemije COVID-19.⁴ Tokom 2022. godine otkriveno je više od 330.000 neregularnih ulazaka na spoljnim granicama EU, što je najveći broj od 2016. godine. Neregularni ulasci preko balkanske rute takođe su dostigli vrhunac, sa najvećim brojem zabeleženim od 2015. godine.⁵

Prema rečima službenika granične policije u Bosni i Hercegovini, ova zemlja je „novčano povoljnija“ ruta za krijumčare.⁶ Sve veći broj migranata iz Afrike i Azije ilegalno ulazi u Bosnu i Hercegovinu iz Crne Gore i Srbije. Oni odatle pokušavaju da pređu granicu u Hrvatsku.⁷ Prema Fronteksu, državljani Sirije i Turske su bili najzastupljeniji, a na balkanskoj ruti 2022. godine registrovani su i državljani zemalja poput Tunisa, Burundija i Indije, koji su ranije bili retki.

Profil ljudi u migraciji se takođe menja. Sve veći broj dece pokušava da uđe u EU, posebno dečaka iz Avganistana otkako su talibani preuzeli vlast u avgustu 2021. godine. Avganistanci sada čine oko 49% stanovnika izbegličkih kampova u Bosni i Hercegovini.⁸

Pored porasta broja ljudi u migraciji, raste i rizik od eksploatacije od strane krijumčarskih. Jedan zaposleni u međunarodnoj organizaciji koja pruža podršku migrantima rekao je da su „ljudi u pokretu često nezaštićeni“. Iako organizacije mogu da izveštavaju o eksploataciji migranata, takvi izveštaji često ne vode nigde: „Nema volje da se takvi izveštaji dalje istražuju od strane međunarodnih organizacija ili lokalnih vlasti“, rekao je zaposleni.⁹

Deca migranti i njihove porodice često su žrtve nasilja, diskriminacije i kršenja ljudskih prava. Deca bez pratnje¹⁰ još više su izložena eksploataciji i nasilju. Obično putuju sa daljim rođacima, ali se pridružuju i strancima duž rute kako bi izbegli dugotrajne boravke u izbegličkim kampovima. Iako se ovaj korak preduzima da bi se povećala njihova sigurnost, on ih takođe izlaže novim rizicima.

Rizici po decu migrante

U većini slučajeva deca bez pratnje postaju žrtve seksualne eksploatacije na početku svog putovanja – što je obrazac koji se nastavlja duž migracionog puta koji obično traje više od godinu dana.

Prema istraživaču koji istražuje seksualnu eksploataciju na Zapadnom Balkanu, više od 99% dece bez pratnje koja su napustila svoje zemlje žrtve su trgovine ljudima.¹¹

Izveštaj nevladine organizacije Save the Children objavljen u 2022. godini takođe je utvrdio da su deca migranti koja prolaze kroz Zapadni Balkan na putu ka EU izložena velikom riziku od nasilja.¹² Deca koja su intervjuisana za izveštaj uglavnom su govorila o tome da su dečaci bez pratnje žrtve seksualnog zlostavljanja koje se događa tokom puta. Nijedno od ispitane dece nije reklo da su oni bili žrtva seksualnog zlostavljanja, ali skoro dve trećine je prijavilo jedan ili više incidenata u kojima su prepoznali znakove ili bili svedoci takvog zlostavljanja.¹³

Slika 1 Kretanje dece migranata preko Zapadnog Balkana.

Izvor: Save the Children

O seksualnoj eksploataciji dece se često ne govori, čak ni bliskim rođacima. Deca možda nerado govore o tome iz straha ili srama, a da bi zaštitili njihovu privatnost i psihološko blagostanje, ispitivači nisu insistirali na odgovorima niti dalje ispitivali. Deca koja su intervjuisana na balkanskoj ruti često su negirala njenu pojavu ili su je ponekad normalizovala kao očekivanu zloupotrebu moći. Ovaj kontekst čini ovu vrstu nasilja posebno teškom za identifikovanje.¹⁴

Još jedna poteškoća u istraživanju takvih kriminalnih aktivnosti je ta što su deca retko svesna svojih prava i zavise od starešina svoje grupe, koji su često počinioci.¹⁵ Dodatni problem je što ova deca nisu registrovana i ne ostaju dugo na istom mestu ili čak u istoj zemlji. Neki se plaše da će, ako prijave incidente policiji, biti vraćeni u svoju zemlju porekla. Stoga je teško dobiti tačne informacije i podatke, čak i kada kontaktirate sa međunarodnim ili domaćim organizacijama koje rade u kampovima.

Prema članu 3 Konvencije UN-a o pravima deteta, „u svim aktivnostima koje se tiču dece… najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja“.¹⁶ Duž balkanske rute ova odredba se ne primenjuje. Postoje, međutim, retki slučajevi u kojima je otkriveno seksualno iskorišćavanje dece bez pratnje, a organi sprovođenja zakona i tužioci su preduzeli mere za zaštitu žrtava.

U februaru 2022. godine otkriveni su slučajevi seksualne eksploatacije u Orašju, Bosna i Hercegovina, gde su neke od žrtava bile maloletnici.¹⁷ I osumnjičeni počinioci i žrtve pripadali su migrantskoj populaciji koja je boravila u prihvatnim centrima u zemlji, a bili su iz Avganistana i Pakistana. Tužilaštvo Bosne i Hercegovine i partnerske institucije trenutno rade na obezbeđivanju dokaza potrebnih za krivično gonjenje počinilaca, kao i na zbrinjavanju i zaštiti žrtava.

Takav odgovor je neobičan. Deca su uglavnom nevidljive žrtve: čak i kada se identifikuju slučajevi seksualne eksploatacije, malo toga se uradi po tom pitanju. Prema rečima predstavnika civilnog društva koji radi sa migrantima u Tuzli, Bosna i Hercegovina, krijumčar sa sedištem u prihvatnom centru za migrante obavljao je svoje ilegalne aktivnosti naočigled svih. Kada je krijumčario ljude duž balkanske rute, uvek je bio okružen mlađim dečacima koji su ga zvali „ocem“ ili „ujakom“. To što su ga poistovećivali sa članom porodice olakšalo mu je pristup dečacima i izbeglo njihovo razdvajanje u kampovima, i omogućilo mu da ih seksualno iskorišćava.¹⁸ U drugim slučajevima, prilikom krijumčarenja ljudi preko reke Drine od Srbije do Bosne i Hercegovine, dečaci su zaduženi za upravljanje čamcima. Maloletnici, pre svega deca bez pratnje, voze čamce jer ako ih uhvate, ne smatraju se odgovornim po zakonu. Umesto toga, puštaju se ili smeštaju u izbeglički centar.¹⁹

Prema predstavnicima civilnog društva koji rade sa migrantima, pitanje istraživanja seksualne eksploatacije dece bez pratnje je u lošem položaju zbog nedostatka interesovanja agencija za sprovođenje zakona, kao i malog broja terenskih istraživanja: „Iako su neke organizacije i pojedinci dobili podatke o postojanju seksualne eksploatacije među decom bez pratnje, to nije bilo dovoljno da ubedi vlasti da pokrenu istragu“, rekao je jedan aktivista. ²⁰

Jedan od načina da se smanji rizik od seksualne eksploatacije dece koja putuju u EU preko Zapadnog Balkana je izgradnja poverenja dece prema onima koji pružaju podršku migrantima u kampovima. To znači unapređenje komunikacije i saradnje između institucija, organizacija i pojedinaca koji su deo zaštitne mreže, kao i povećanje komunikacije sistema zaštite sa izbeglicama i migrantima. Ovo uključuje podizanje svesti o rizicima i opasnostima seksualne eksploatacije dece. Da bi poštovali najbolje interese dece u pokretu, organi sprovođenja zakona, sistem socijalne zaštite, međunarodne organizacije i civilno društvo bi trebalo da rade zajedno na zaštiti i rešavanju potreba maloletnika bez pratnje.

Napomene